Паскачићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Паскачићи
Држава Српско царство, Српска деспотовина, Држава краља Марка
Посједи област Врања и Криве Паланке
Оснивач Паскач
Владавина око 1350.
Националност српска

Паскачићи су српска срењовјековна племићка породица. Служили су цару Душану, цару Урошу и Мрњавчевићима.

Историја[уреди]

Породична слика

Оснивач породице је Паскач. Његов двор се налазио у Славишту. Он је био кнез Славишта и кефалија Псаче за вријеме Стефана Душана. Заједно са својом породицом подигао је Манастир Светог Николе који се налази на његовом посједу у Псачи. Данас у манастиру се налази фреска која приказује све чланове породице Паскачић.Паскача наслеђује син Влатко као кнез Славишта. Послије смрти цара Душана, велики феудалци преузимају власт у држави. Послије смрти моћног кнеза Војислава Војиновића, најјачи господари постају Мрњавчевићи.. Тада почиње успон Паскачића. Влатко Паскачић уз подршку Мрњавчевића, преузима власт над великом облашћу између Врања и Криве Паланке, која је до тад била у посједу Дејановића. Влатко добија титулу Севастократора, а његов малолетни син Урош постаје Кесар.Вукашин Мрњавчевић 1365. постаје Краљ Срба и Грка. Од тада се Влатко назива „севастократор се српске земље“. Титула севастократора и кесара упућује на то да су Паскачићи можда били у некој родбинској везик са Немањићима. Влатков син Угљеша, владао је Сурдулицом, Врањом и Прешевом. Био је веома близак Деспоту Стефану Лазаревићу. Сматра се да је учествовао у бици код Ангоре.

Породично стабло[уреди]

  • Паскач
  • Стефан
  • Урош

Литература[уреди]