Прешево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Прешево
View of Preševo.JPG
Поглед на Прешево
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Општина Прешево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 13.426
Географске карактеристике
Координате 42°18′24″ СГШ; 21°39′01″ ИГД / 42.3066088° СГШ; 21.6502225° ИГД / 42.3066088; 21.6502225Координате: 42°18′24″ СГШ; 21°39′01″ ИГД / 42.3066088° СГШ; 21.6502225° ИГД / 42.3066088; 21.6502225
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 463 м
Прешево на мапи Србије
Прешево
Прешево
Остали подаци
Поштански број 17523
17527
17555
Позивни број 017
Регистарска ознака VR

Прешево (алб. Preshevë или Presheva) је градско насеље и седиште истоимене општине у Пчињском округу. Налази се на крајњем југу Републике Србије, на граници са Македонијом. Територија ове општине налази се на вододеоници Егејског и Црног мора.

Укупна површина територије општине Прешево износи 264 км2. Према попису из 2002. у градском насељу је било 13.426 становника (према попису из 1991. било је 15.107 становника. Укупан број становника општине према попису из 2002. године је 34.904. Током обављања пописа станивништва у 2002. години, нису уписани становници са привременим боравком, већином у Западној Европи, а број тих становника је око 14.000.[тражи се извор]

Овде се налази Железничка станица Прешево.

Историја[уреди]

Административно средиште Прешевске казе крајем 19. века је било Прешево. Налази се подно планине Карадага, близу жељезничке пруге, и ту је пуно засађеног воћа. Најглавнији занати су им ужарски (због усева конопље; главни производ "осмаци"), мутавџиски (покровци, вреће, бисаге), ковачки и лончарски, а мање качарски и стругарски. То је насеље са 3.000 становника, у којем поред Турака, једну осмину становништва чине Јорговци. То су Цигани православне вере. У месту је поред српске основне школе (од 1891) и турска полугимназија тзв. руждија.[1]

У Прешеву је између два светска рата живео бивши милионер Милутин Станковић. Обогатио се овај у Америци, радећи прво као радник, па настојник од поверења у фабрици барута. Сарађивао је са Пупином у оквиру "Народне одбране", заједнички су агитовали за Србе и скупљали помоћ, током Првог светског рата. Пупин му је поклонио златни прстен, али га је овај непажњом изгубио. Написао је књигу "Србија у крви и пламену", и писао пропагандне чланке у америчким новинама; ширио тако истину о страдању Срба. Када је хтео да се врати кући, опљачкао га је међутим италијански гангстер Гамола. Када је Милутин подигао уштеђен велики новац у банци у Детроиту, пратили су га Гамолини људи и на једној трамвајској станици отели (из џепова) 1.100.000 српских динара. Морао је Станковић да се поново запосли и за десет месеци зарадили неколико хиљада динара тек да се врати у Прешево. Несуђени милионер се у завичају опет бавио надничењем.[2]

Демографија[уреди]

Џамија у Прешеву

У насељу Прешево живи 8.641 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 29,9 година (29,2 код мушкараца и 30,5 код жена). У насељу има 3.073 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,37.

Ово насеље је углавном насељено Албанцима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 5.102
1953. 5.051
1961. 5.680
1971. 7.657
1981. 11.637
1991. 15.107 14.367
2002. 13.426 17.899
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Албанци
  
11.746 87,48 %
Срби
  
1.231 9,16 %
Роми
  
321 2,39 %
Македонци
  
14 0,10 %
Бошњаци
  
12 0,08 %
Руси
  
4 0,02 %
Хрвати
  
3 0,02 %
Муслимани
  
3 0,02 %
Црногорци
  
2 0,01 %
Мађари
  
2 0,01 %
Чеси
  
1 0,00 %
непознато
  
42 0,31 %


Референце[уреди]

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  2. ^ "Политика", Београд 1939. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]