Пређи на садржај

Педро Гоић

С Википедије, слободне енциклопедије
Педро Гоић
Лични подаци
Пуно имеПетар Педро Гоић
Датум рођења(1896-03-23)23. март 1896.
Место рођењаПражница, Аустроугарска
Датум смрти19. јануар 1995.(1995-01-19) (98 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
Држављанствојугословенско
Висина175
Маса77
Спортске информације
Спортмаратон
КлубСД ХАШК, Загреб
Достигнућа и титуле
Лични рекорди48,99 (1932)

Петар Педро Гоић (1896—1995) је бивши чилеански и југословенски атлетски репрезентативац. Такмичио се у бацању кладива. Био је члан Спортског друштва ХАШК из Загреба.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Петар Гоић је рођен 1896. у Пражени на острву Брачу, одакле се почетком 20. века са породицом иселио у Чиле. У Чилеу се почео бавити атлетиком. Био је успешан, па је постао репрезентатива Чилеа и као репрезентативац учествовао је на Првенству Јужне Америке.

У Југославију се вратио 1931, као Пердо Гоић и постао члан ХАШКа из Загреба и одмах победио на првенству земље, а затим је као репрезентативац учествовао на Балканским играма 1931. и победио.

Пред Други светски рат оженио се и преселио се у Бјеловар, где је по завршетку каријере постао атлетски тренер и један од оснивача АК Бјеловар и тренер многим каснијим репрезентативцима учесницима великих међународних такмичења од првенства, Балкана, Европе и света до Олимпијских игара. Међу њима је био и први освајач опмипијске медаље у историји југословенске атлетике Иван Губијан.

Спортски резултати

[уреди | уреди извор]

Прве значајније резултате постигао је као репрезентативац Чилеа другим местом на Првенству Јужне Америке 1927. (45,74) и као победник истог такмичења 1931. (46,50).[1][2]

На првенствима Југославије побеђивао је пет пута: 1931. (46,86 м), 1932. (47,29 м), 1933. (46,38 м), 1934. (46,90 ) и 1938 (46,21).

У међународној конкуренцији најуспешнији је био на Балканским играма где је побеђивао је 5 пута: 3 пута у Атини 1931. (46,84 м), 1932. (46,86 м), 1933. (46,02 м) и по једмом у Истанбулу 1935. (45,57 м) и Београду 1938. (48,34).

Учествовао је на првом Европског првенства на отвореном 1934. у Торину, где је у финалу заузео 9. мест. (44,03)[1]

Учесник је Летњих олимпијских игара 1936. у Берлину када се у конкуренцији 27 бацача кладива из 16 земаља, није успео квалификовати за финале.[3] Гоић је био настарији учесник југословенске репрезентације, која је бројала 93 члана, на тим играма, као и на свим играма (летњим и зимским) до тада, са 40 година и 133 дана. Ову „титулу“ је држао до Летњих олимпијских игара 1952. у Хелсинкију.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Енциклоппедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1977. Резултати атлетских такмичења
  • [1] Текст у НИНу „Прва медаља“ бр 2670 од 28. фебруара 2002.