Петар Крешимир IV

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петар Крешимир IV
Petar Kresimir IV.JPG
Споменик Петру Крешимиру у Шибенику
Место рођења Хрватска
Датум смрти 1075.
Место смрти Хрватска
Династија Трпимировићи
Период 10581074.
Наследник Дмитар Звонимир

Петар Крешимир IV, хрватски краљ, владао је од 1058. до 1074. године.

По мајци је био од Орсеола и одгајен у Венецији. Дошао на власт као зрео човек, он је од Византије поново добио далматинске градове, али сад не на управу него у посед. И Босна признаје његову власт, тако да му се држава простирала од Раше на северу до Неретве и Дрине на југу и истоку и од Драве до Јадрана.

Пошто је обновио моћ своје државе Крешимир IV довршио је дело, започето од Томислава, потпуно културно припајање Хрватске западу, а хрватске цркве Риму. XI век је век препорода католичке цркве. Клинијевски покрет за реформом ојачао је папинску власт, учврстио дисциплину у редовима свештенства, обратио пажњу на чистоту обреда и догми и истакао тежњу за универзалном духовном и световном влашћу Римске столице над целим хришћанством. У то време дошло је половином XI века до потпуног расцепа међу источном и западном црквом. Хрватска као погранична земља између истока и запада мењајући од примања хришћанства на овамо јурисдикцију сад Рима сад Цариграда, имала је мешане обреде, па и навике. Рим је прегао да и ту истисне све што није одговарало његовим догмама и његовим прописима. Зато је послан тамо 1060 да испита живот свештенства папински легат опат Мајнард. У Сплиту се састао нови сабор да спроведе одлуке римског латеранског синода 1059. Требало је и католичку цркву у Хрватској очистити од разних источних обичаја: женидба свештенства, словенска служба, ношење браде и дуге косе, посвећивање свештеника без знања латинског језика итд. Крешимир IV, одгојен у Венецији, још мање је бранио словенску службу у Хрватској од краља Томислива. Победа латинских бискупа била је потпуна и хрватска црква унифицирана светској католичкој организацији.

Иако је папа одобрио одлуке сплитског сабора, ипак их је у Хрватској било врло тешко спровести. Кад су саопштене свештенству и народу, изазвале су велико узбуђење. Забрана словенске службе по црквама, присиљавање свештеника да се раздвајају од породица и све већи утицај латинских бискупа изазвао је отпор у народу.

Ниже свештенство, ниже племство и народ били су против рефорама сплитског сабора, краљ, високо племство и свештенство су их помагали. Борба између народа и латинске странке почела је још за живота Кресимировог и биће главни узрок неслози и нередима међу Хрватима, па и пропасти хрватске државе 1102.

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]