Плазовић (река)
| Плазовић | |
|---|---|
_creek.jpg) Плазовић код Растине | |
| Опште информације | |
| Дужина | 129 km |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Извор | Рем, Борота, Татахаза, Мађарска |
| Ушће | Бачки Моноштор, Војводина, Србија |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија Мађарска |
| Насеља | Фелшесентиван, Сомбор |
| Река на Викимедијиној остави | |
Плазовић или Киђош (мађ. Kígyós, срп. Plazović), је река Србије и Мађарске. Интересантно је да се цео ток реке налази у једном историјском региону Бачка а у две државе Мађарска и Србија.
Од целокупног тока од 129 km, Мађарској припада 92 km, а Србији 37 km. Интересантно је да граничном појасу, на дужини од само 15 km, прелази из једне у другу државу осам пута.
Мађарска[уреди | уреди извор]
Мађарско име Киђош (Змија) је настала због настајања реке од два независна речна тока.
Канал Бокоди-Киђош, који је један од главних притока реке Киђош, настаје од две мање. Обе извиру код града Баје. Један од потока се формира код села Рем а други код села Борота у Мађарској. Потоци се уједињују код Фелшесентивана, и заједно настављају ток поред места Бачбокод и Бачборшод.
Други канал Матетелке-Киђош настаје код села Татахаза и тече поред градова Матетелке и Каћмар, све до ушћа код Фелшесентивана, где се спаја са каналом Бокоди-Киђош и граде заједничку реку Киђош.
Србија[уреди | уреди извор]
По називу Плазовић, река је позната тек уласком у војвођански део тока.
У Србији река тече кроз Војводину, у близини Сомбора, протиче поред села Риђица и расипа се у неколико баруштина; мочварни део (Секеш, Трска и Шупљина). Тај мочварни део се налази између места Бачсентђерђ у Мађарској и Растине у Србији.
Источно од Бездана река се улива у Велики бачки канал недалеко од села Бачки Моноштор.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Река је позната по честим поплавама, као што се десило 1970. и 2004. године. Али такође се десило да потпуно пресуши, као што се десило 1952. године.
Приликом јачих зима река се зна потпуно заледити. Сама река није уопште пловна.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.