Површинска експлоатација

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Рад роторног багера
Рудник угља Вајоминг

Површинска експлоатација обухвата Површинско откопавање, отворени коп и маунтнтоп ремувал. То је широка категорија рударства у којој се уклања земљиште изнад минералне сировине тј. врши се укалањање јаловине како би се дошло до рудног тела. Овај тип екслоатације отпочиње са применом средином 16. века,[1] али због своје практичности он постаје један од најдоминантнијих начина експлоатације на свету (примера ради у САД највећи проценат рудника је површински).[2][3]

Овај облик рударсва користи неке од највећих машина на свету као што су дампер[4], ротони багер, багер дреглајн .

Поврсинско откопавање[уреди | уреди извор]

Багер 288 је ведричар, користи се у стрип рударству.

Површинско откопавање представља откалњање јаловине у тракама. Најчешће се користи за откопавање угљева. Ова врста експлатације се примењује само када се рудно тело налази близу површине. Постоје две облсти стрип откопавања. Први је област стрипинга која се користи код равних терена, а други је контурни стрипинг који се користи у брдовитим пределима где је потребно пратити контуре терена како би се дошло до руде. Контурни стрипинг најчешће се отвара у облику тераса у страни брда или планине.

Тип отвореног копа[уреди | уреди извор]

Ел Чико рудник лоциран код Силвер ситија је рудник отвореног типа, експлоатација бакра

Поврсинска експлоатација[уреди | уреди извор]

То је облик рударства који користи експлозиве за отклањање врхова. Јаловина се одлаже уз помоћ дампера[4] у околна удубљења која се попуњавају. Овакав облик рударства подразумева отклањање масивних количина јаловине како би се дошло до рудног тела које се може налазити и на 120 метара испод површине. Ово је веома интрузивна метода и у потпунсти може пореметити топографију и рељеф терена, због тога ова метода данас нема велику примену. И ако се данас не примењује толико, присталице ове методе тврде да се по завршетку експлоатације добија потпуно раван терен погодан за разне актвности. Такође, коришћење експлозива омогућава да се прашина и лабави камен рашире на много већем подручју као и минералне материје од којих неке могу бити опасне по животну средину и здравље људи.

Дреџинг[уреди | уреди извор]

Дреџинг[5] је метода које се често користи за вађење руда које се налазе испод воде. Ова метода превасходно служи за чишћење и проширивање речних токова за чамце, веома је погодна за извлачење минералне сировине превасходно због брзине и малих трошкова одржавања.

Утицај на животну средину[уреди | уреди извор]

Површинска експлотација нарушава рељеф, топографију терена, самим тим је погођен и биљни и животињски свет, клима, вода и само здравље људи у околини копа. Такође, појава отпадних вода, отровних гасова, као и токсичних хемикалија које настају као продукт прераде неких минералних сировина.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Montrie, Chad (2003). To Save the Land and People: A History of Opposition to Surface Coal Mining in Appalachia. United States: The University of North Carolina Press. стр. 17. ISBN 0-8078-2765-7. 
  2. ^ „Where Is Coal Found?”. World Coal Association. Приступљено 28. 6. 2011. 
  3. ^ Coal production by state and mine type 2013-2014, US Energy Information Administration, accessed 4. 7. 2016.
  4. 4,0 4,1 „Дампер”. Приступљено 2020-06-28. 
  5. ^ „Dredging”. 
  6. ^ Palmer, M.A.; et al. (8. 1. 2010). „Mountaintop Mining Consequences”. Science. 327: 148. doi:10.1126/science.1180543. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]