Подгорица (трг)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Трг Подгорица у Горњој Зети XV вијека.

Налазио се на мјесту данашње Подгорице, у скадарско-зетској равници (на 42 м надморске висине) на сјеверозападу Ћемовског поља, крај обала ријека Рибнице и Мораче. На југу, подгорички трг је био отворен према Скадарском језеру, а са осталих страна окружен средњим планинама. Подигнут је на подручју тадашње језерске, Подлушке жупе, једне од девет жупа, које су сачињавале језгро Дукље (Зете). Кроз XIV и XV вијек овај трг се помиње увијек у вези са трговином, царинама и транспортом робе, па се претпоставља да је у држави Немањића и Балшића ту била трговачка станица. Касније, у XV вијеку, Турци су у Подгорици изградили утврђење.

Рибница, мјесто или област[уреди]

По казивању сина (Стефана Првововенчаног), Стефан Немања је рођен, када му је отац (Завида) био прогнаник у „мјесту“ Диоклитији, помињући Рибницу. Једни историчари сматрају да је, по том казивању, Немања рођен у дворцу на утоку ријеке Рибнице у Морачу. По другим истраживачима, не постоје никакви подаци да је у то вријеме Рибница као насеље уопште постојала и да се може тумачити да је у питању област (тако да Немањино рођење може бити у било ком дијелу области). Наиме, апелатив „мјесто“ у старијим текстовима има значење области (мање или веће). Такође, сматрају да није природно да једно насеље још прије турских освајања промјени једно домаће име другим , исто тако домаћим именом. Стога, питање је да ли је идентификација „мјеста“ Рибнице са Подгорицом исправна.

Средњовјековни трг Подгорица[уреди]

Назив овог трга, који се иначе налазио у дуљанској (касније зетској) Подлушкој жупи, потиче од самог његовог мјеста, у близини саме границе са Горском (Gorsca) жупом, односно „испод“ Горске жупе. Трг није био на неком од главних караванских путева, као мјесто са именом Подгорица, појављује у споменицима већ у првој половини XIV вијека (када потичу и најстарији детаљни подаци о овим крајевима). Помен подгоричког трга из тог времена, налази се у књизи из Которског архива: 18. августа, 1326. године, Јован из Подгорице, зет Венча, обавезује се да врати 300 перпера за три мјесеца. Исте године се помиње и у једном запису из манастира Морача. У архиву Котора, који датира из 1330. помињу се подгорички трговци кожом и обућом. Подгоричани се помињу и у једној повељи цара Душана, за манастир Хиландар , коме су се иначе замјерили, не поштујући краљеве одлуке (одређене повластице, које се тичу села Каменице) издате још у вријеме Стефана Првовјенчаног. Запис из цркве Светог Ђорђа у Подгорици, казује да је град Подгорица подигнута у X вијеку. По њему прве је куће подигао господар Горске жупе, жупан Марко. У доба Војислављевића, Немањића и Балшића овај трг није имао значајнију улогу.

Сједиште војвода[уреди]

Након Зете Балшића, Подгорица је припала Србији (под деспотима Стефаном Лазаревићем и Ђурађем Бранковићем). Трг је сједиште власти за Горњу Зету, док је Бар био за Доњу Зету. У то доба трг има солидне економске везе са приморским мјестима. Придобивши Сефаницу Црнојевића, уз његову помоћ, босански војвода Стефан Вукчић Косача упада у Горњу Зету. Заузима крајеве око Мораче, тврђаве Соко и Медун као и трг Подгорицу. Након обнављања деспотовине, у Подгорици је 1448. године било сједиште Алтомана, војводе деспота Ђурађа Бранковића, који је у њој као намјесник имао своју курију (двор). Када се као претендент за насљеђе Балшића појавио Стефан Црнојевић, удружио се са Млечанима и 1452. године однио побједу над деспотовим војводама. За кратко, млетачка застава је била развијена у Подгорици.

Тврђава Депедоген[уреди]

План остатака зидина тврђаве Рибница (по цртежу А. Дерока)

Двије године пошто је освојио утврђење Метеон (1455.)

Мехмед II Освајач загосподарио је Горњом Зетом. Подгорица постаје главно упориште турске власти, у долини Мораче и дио скадарског санџаката. Османлије су у Подгорици 1474. године, почели да граде тврђаву, на ушћу Рибнице у Морачу. Завршена је за три до четри године, а према једном дефтеру (пописна књига) назвали су је Депедоген. У народу се ова тврђава звала Рибница.

Литература[уреди]