Подобије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Подобије (грч. ομοιωσις, лат. similitudo, Imago Dei) је стање савршенства које је позван да достигне човек који је створен по лику и подобију Божијем (Пост. 1, 26), а које је изгубио падом у грех и које поново добија у Исусу Христу (Мт. 5, 48). Подобије је основно усмеравање и кретање лика ка Божијем савршенству, одакле и динамички карактер православне антропологије и духовности. Ако је лик „природно“ својство, подобије је плод слободе и подвига воље, синергије.

Подобије је стање које претпоставља слободно и свесно искуство обожујуће благодати. Човек се креће између лика и подобија, превазилазећи на тај начин супротност између „старог“ и „новог човека“ (Еф. 4, 24), између негативног човечанског после пада у грех и новог човечанског, обоженога у Христу. Отуда и питање слободе као самоодређење личности.

За оце Цркве, подобије је ширење лепоте лика Божијег по души, просвећењем Светога Духа. То је „облик“ који Бог узима у човековој икони. Тако се и ствара специфично црквени естетички речник који обилује духом православне етике: поново доћи на лепоту природе, до царскога лика, обновити првобитну лепоту. Подобије се односи на есхатолошку судбину човечанскога, које је више приказано у пењању „из славе у славу“ (II Кор. 3, 18), неголи као враћање у изгубљено стање. За Светог Василија Великог, подобије са Богом, онолико колико је могуће човековој природи, представља саму суштину хришћанства (0 пореклу човека, Беседа I, 17, стр. 211) и једнако је са обожењем (0 Духу Светоме IX, 23; XV, 36; стр. 329 и 371).

Види још[уреди]