Портал:Астрономија/Чланак месеца децембар
Јупитер је пета планета од Сунца и највећа планета у Сунчевом систему. Добио је име по врховном богу старих Римљана, којег су Грци звали Зевс. Јупитер је удаљен 5.20 AU или 778.330.000 km од Сунца, има пречник 142.984 km и масу 1.900е27 kg. Четврто је најсјајније небеско тело у Сунчевом систему, након Сунца, Месеца и Венере. Јупитер има 2,5 пута већу масу од укупне масе осталих седам планета у Сунчевом систему.
Јупитер се углавном састоји од водоника и малог процента хелијума. Могуће је да има каменито језгро сачињено од тежих елемената које се налази под великим притиском. Због своје велике брзине ротације, Јупитеров облик је елипсоидан. Спољашња атмосфера је упадљиво у неколико слојева на различитим висинама, што резултује турбуленцијама и олујама дуж њихових ивица. Позната последица тога је Велика црвена пега, џиновска олуја за коју се зна да постоји још од 17. века. Око планете су систем прстенова и јака магнетосфера. Ту се налази још најмање 63 сателита, укључујући четири највећа Галилејева сателита које је открио Галилео Галилеј 1610. Ганимед, највећи од ових сателита, има пречник већи од планете Меркур.
Планета је била позната астрономима још у античком добу. Јупитер су у неколико наврата истраживале роботске летелице, а најпознатији су ране мисије Пионир и Војаџер летелица које су прошле поред планете и каснији орбитер Галилеј. Последња сонда која је посетила Јупитер била је летелица Нови хоризонти крајем фебруара 2007. Сонда је искористила гравитацију Јупитера да убрза своју брзину и усмери свој правац ка Плутону, тако скративши свој пут за неколико година. Будући циљеви истраживања су Јупитеров сателит Европа, за који се претпоставља да скрива течни океан испод слоја леда.