Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 12: Ред 12:
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
}}
}}
'''Манастир Ђурђеви ступови''' у [[Беране|Беранама]] је манастир [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]], [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Манастир је задужбина [[Првослав Немањић|Стефана Првослава]] (1174-1244), сина великог [[Тихомир Завидовић|жупана Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]], његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446969-Jubilej-Djurdjevih-stupova-Osam-vekova-svetlosti Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)]</ref> [[Свети Сава]] је [[1219]]. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.
'''Манастир Ђурђеви ступови''' у [[Беране|Беранама]] је манастир [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]], [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Манастир је задужбина [[Првослав Немањић|Стефана Првослава]] (1174-1244), сина великог [[Тихомир Завидовић|жупана Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]], његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446969-Jubilej-Djurdjevih-stupova-Osam-vekova-svetlosti Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)]</ref> [[Свети Сава]] је [[1219]]. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.

'''Ступ'''-Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара,властеле,или црквених институција,који су га непосредно искоришћавали.зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве,обрађиван бесплатним радом зависног становништва.


Од 18. до 20. века [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године.
Од 18. до 20. века [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године.
Ред 33: Ред 35:
== Литература ==
== Литература ==
* Извод из: ''Православље у Црној Гори'', Митрополија црногорско-приморска, [[Светигора]], Цетиње 2006.
* Извод из: ''Православље у Црној Гори'', Митрополија црногорско-приморска, [[Светигора]], Цетиње 2006.
* [[http://www.academia.edu/14022520/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83%D1%99%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%BC_%D1%85%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B3%D1%83_%D1%83_%D0%A5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%83_%D0%A1%D0%B2._%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5_%D1%83_%D0%9B%D0%B8%D0%BF%D1%99%D0%B0%D0%BD%D1%83_CHRYSOBULL_OF_KING_STEFAN_DU%C5%A0AN_IN_WHICH_HE_DONATED_TO_HILANDAR_PIRG_HRUSIJA_THE_CHURCH_OF_SAINT_VIRGIN_MARY_IN_LIPLJAN_]]

== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Đurđevi stupovi (Berane)}}
{{Commonscat|Đurđevi stupovi (Berane)}}

Верзија на датум 16. јул 2015. у 15:50

За манастир у Србији погледајте Ђурђеви ступови

Шаблон:Манастир инфо Манастир Ђурђеви ступови у Беранама је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве. Манастир је задужбина Стефана Првослава (1174-1244), сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.[1] Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.

Ступ-Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара,властеле,или црквених институција,који су га непосредно искоришћавали.зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве,обрађиван бесплатним радом зависног становништва.

Од 18. до 20. века Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825, 1862, 1875. и 1912. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у борби против Турака. У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време цара Душана. Остаци живописа у олтару такође потичу из Немањићког доба. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве маја 2001. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем Епархије Будимљанско-никшићке. 4. маја 2002. године у манастиру је устоличен Јоаникије Мићовић као епископ Будимљанско-никшићки.

Манастир је августа 2013. године обележио 800 година постојања,[2] 3. августа је била свечана академија,[3] а 4. августа литургија.[4]

Види још

Грб Берана

Референце

Литература

  • Извод из: Православље у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска, Светигора, Цетиње 2006.
  • [[1]]

Спољашње везе