Бошко Симоновић — разлика између измена
м datum |
м datum rodjenja |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
| опис_слике = Бошко Симоновић |
| опис_слике = Бошко Симоновић |
||
| пуно_име = Бошко Симоновић |
| пуно_име = Бошко Симоновић |
||
| датум_рођења = |
| датум_рођења = {{Датум рођења|1898|2|12}} |
||
| датум_смрти = {{Датум смрти|1965|8|5|1898|2|12}} |
| датум_смрти = {{Датум смрти|1965|8|5|1898|2|12}} |
||
| место_рођења = [[Шид]] |
| место_рођења = [[Шид]] |
Верзија на датум 1. јануар 2016. у 14:32
Бошко Симоновић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Бошко Симоновић | ||
Надимак | Божа Дунстер | ||
Датум рођења | 12. фебруар 1898. | ||
Место рођења | Шид, Аустроугарска | ||
Датум смрти | 5. август 1965.67 год.) ( | ||
Место смрти | Београд, СФРЈ | ||
Позиција | голман | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
Српски мач БСК | |||
Тренерска каријера | |||
1929 1930–1932 |
ФК Војводина Југославија |
Бошко Симоновић (Шид, 12. фебруар 1898 — Београд, 5. август 1965) је био југословенски фудбалер, фудбалски тренер, функционер, фудбалски судија и новинар.
По занимању је био архитекта али се никада није бавио тим послом већ је свој читав живот посветио фудбалу. Био је голман, и чувао је мрежу Српског мача а касније и БСК-а. Током играчке каријере постао је и фудбалски судија. Постао је први српски судија који је водио једну међународну утакмицу. Било је то 1923. године када је у Букурешту судио утакмицу између Букурешта и БСК-а. Престао је да суди због прелома ноге који је доживео на санкању.
У БСК-у је био на разним функцијама од 1919, а потом је 21. марта 1930. на првој седници новоизабраног управног одбора Југословенског ногометног савеза изабран за савезног капитена. Изабрао је тим који је учествовао на Светском првенству 1930. у Монтевидеу и стигао до полуфинала. Први пут је репрезентацију предводио са клупе 13. априла 1930. у утакмици Балканског купа против Бугарске (6-1) у Београду. Последњи пут је седео на клупи репрезентације 3. јула 1932. такође у утакмици Балканског купа против Румуније (3-1) у Београду. Укупно је био селектор репрезентације на 30 утакмица.
Бавио се и новинарством, радио је као уредник листа „Спортист“, а био је и оснивач „Спортског дневника“, првог дневног спортског листа у Југославији. Пред крај свог живота отпочео је прикупљање грађе за писање историје југословенског фудбала, али тај посао није успео да приведе крају.