Београдски спорт клуб

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са ФК Београдски спорт клуб)
Иди на навигацију Иди на претрагу
БСК
Grb BSK (1924—1945).gif
Пуно име Београдски спорт клуб
Надимак плави
Основан 6. јул 1911.
Угашен 27. мај 1945.
Стадион Стадион на Тркалишту, Београд
(капацитет: 1.000)
Стадион на Топчидерском брду, Београд
(капацитет: 30.000)
Лига Прва лига Југославије
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

Београдски спорт клуб (БСК) био је српски и југословенски фудбалски клуб из Београда. Основали су га 1911. бивши играчи Српског мача, после распада клуба.

Почеци[уреди]

Клуб је основан 6. јула 1911. када је одржана је оснивачка скупштина и изабрана управа (председник Андре Јовић, потпредседници Данило Стојановић и Јеврем Пантелић и секретар Душан Милошевић). Прва правила клуба потврђена су 1. септембра 1911.. Прво БСК-ово игралиште на тадашњем Тркалишту, месту где су данас технички факултети и хотел Метропол, је уз залагање чланова клуба уређено и припремљено за утакмице. Прву утакмицу БСК је одиграо 13. октобра 1911. са крагујевачком Шумадијом и победио 8:1. Међу првим играчима био је и Милош Екерт који је до тада играо за Српски мач, он је предложио име Београдски спортски клуб, а био је и благајник клуба.

Нови стадион[уреди]

Због градње техничких факултета клуб је морао да напусти стадион на Тркалишту и да пређе на Топчидерско брдо. БСК је на том месту 1929. године подигао модеран стадион са трибинама за око 30. 000 гледалаца. БСК – ов стадион је између два светска рата важио за највећи и најмодернији стадион на Балкану.[тражи се извор] На месту стадиона БСК, после Другог светског рата подигнут је стадион Партизана.

Првенство Југославије[уреди]

У то време највећи градски ривал БСК је била СК Југославија, која је свој стадион направила нешто ниже, тамо где је данас стадион Црвене звезде. Највећи ривали у домаћем првенству су поред ФК Југославије били загребачки клубови ХАШК, Конкордија и Грађански, те сплитски Хајдук. Ови клубови су заједно са БСК –ом били сви прваци државе између 1923. и 1940. године у периоду када је одиграно 17 фудбалских првенстава у Краљевини Југославији. БСК је у том периоду освојио пет титула. БСК је био равноправан играјући и углавном побеђујући у пријатељским утакмицама и најпознатије европске клубове.

Познати играчи[уреди]

Осам играча из екипе БСК чинило је окосницу фудбалске репрезентације Југославије која је играла у полуфиналу [1] у Уругвају 1930. године. Међу најпознатијим фудбалерима тога доба у БСК су били Благоје Марјановић, Александар Тирнанић, Милорад Арсенијевић, Ђорђе Вујадиновић, Иван Бек, Драгослав Михајловић и други. Једна од најпознатијих личности из БСК и један од оснивача и дугогодишњи руководилац клуба је био Др Михаило Андрејевић, највећи фудбалски ауторитет са ових простора, који је постигао светско признање, јер је био један од најцењенијих фудбалских радника у Светској фудбалској федерацији и члан Извршног комитета ФИФА скоро пуне четири деценије.

Капитен предратне репрезентације, Милутин Ивковић, после окупације Југославије, 1941. године, сарађивао је са народноослободилачким покретом. Због своје повезаности са радничким покретом и Комунистичком партијом више пута је хапшен и прогањан. На фудбалском терену се последњи пут појавио 6. маја 1943, на молбу својих другова, приликом прославе 40 година постојања БАСК-а. Недуго после тога, 24. маја 1943. у 23:45 је ухапшен од стране Гестапоа и затворен у логору на Бањици. Стрељан је наредног јутра у Јајинцима због „комунистичке делатности“. Био је ожењен Елом, ћерком адвоката Фридриха Попса, имали су двоје деце.

За БСК су играли: Мркушић – Стојиљковић (Ј. Николић), Шијачић – Манола, Драгићевић, Јовановић – Глишовић, Ваљаревић, Божовић, М. Николић (Спасојевић) и Хорватиновић, а за Југославију: Ловрић – Анђелковић, Шплајт – Дифранко, Броћић, Ћирић – Савић, Атанацковић, Петровић, Дреновац и Стевков.

Двадесетог октобра 1944. Београд је видео Немцима леђа. Два месеца после тога БСК се први пут помиње у штампи – заказао је клупску конференцију за 21. децембар ради избора радног одбора клуба. Већ наредне године два најтрофејнија и најуспешнија фудбалска клуба са почетка 20. века у Србији, БСК и СК Југославија, престају да постоје, а са формирањем крећу: ФК Партизан и ФК Црвена звезда.

Након рата[уреди]

БСК је после Другог светског рата забрањен наставак рада, јер је тада неко из врха нове комунистичке власти проценио да тај клуб у себи носи предратни грађански дух и да је буржоаског карактера. Стадион су нове власти предале Југословенској народној армији, која потом оснива Партизан и на истом месту пар година касније гради Стадион ЈНА.[тражи се извор]

ОФК Београд[уреди]

Грб БСК-а од 1950 до 1957 године

Од 90их година 20. века ОФК Београд се позива на традицију, годину оснивања, историју и титуле БСК иако за то нема основа никаквих јер је БСК угашен пар месеци након оснивања Металца како се звао ОФК Београд у време оснивања. ОФК Београд је до 1957. година имао исте боје дресова као предратни БСК (тамно плаво - светло плава комбинација), имао доста сличан грб и носио његово име - БСК (1950 — 1957) све до промене у данашње име. Цела збрка је настала јер је високи државни функционер Владимир Дедијер из чисте жеље као предратни навијач БСК-а покушао да га ревитализује тако што је извршио прво фузију Металца и ФД Београда а потом дао име БСК и променио боје дресова. Збрка је можда настала и из комунистичке климе која је била тада када су у немогћности да нађу клуб за себе предратни играчи и функционера БСК-а се усталили у Металцу покушавајући да ревитализују успомене (нпр. Моша Марјановић или Микица Арсенијевић) и са одушевљењем прихватили Дедијерев потез.[2]

Успеси[уреди]

Такмичење Број Година
Национално првенство - 5
Првенство Краљевине Југославије Првак 5 1930/31, 1932/33, 1934/35, 1935/36, 1938/39.
Други 4 1927, 1929, 1937/38, 1939/40.
Национални куп - 1
Куп Краљевине Југославије Победник 1 1934.
Финалиста 0 /
Остала национална такмичења
Првенство Београдског подсавеза Првак 7 1920, 1921, 1922, 1926/27, 1928/29, 1929/30, 1933/34.
Други 6 1922/23, 1923/24, 1924/25, 1925/26, 1927/28, 1931/32.
Првенство Србије (1939—1944) Првак 4 1939/40, 1940/41, 1942/43, 1943/44.
Други 1 1941/42.
Континентална такмичења
Митропа куп Победник 0 /
Финалиста 0 /
Полуфинале 2 1939, 1940.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Живко М. Бојанић - БСК - Југославија, сећање на први београдски вечити дерби Београд 2007.