Бранислав Секулић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Бранислав Секулић
Бранислав Секулић
Бранислав Секулић
Лични подаци
Датум рођења (1906-10-29)29. октобар 1906.
Место рођења Београд, Краљевина Србија
Датум смрти 24. септембар 1968.(1968-09-24) (61 год.)
Место смрти Берн, Швајцарска
Позиција нападач
Тренутни клуб
Клуб -
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
Југославија
Монпеље
Клуб Франсе
Грасхопер
Уранија Женева
Југославија
Јединство Београд
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1925—1936 Краљевине Југославије 17/8
Тренерска каријера
1951
1952
1957—1962
1958—1960
1962—1963
1964—65
Војводина
Црвена звезда
Фрибург
Швајцарска
Лијеж
Јувентус

 * Датум актуелизовања: 25. март 2009.
** Датум актуелизовања: 25. март 2009.

Бранислав-Бане Секулић (Београд, 29. октобра 1906Берн, 24. септембра 1968), је био један од најбољих југословенских фудбалера између два рата, истакнути тренер и педагог.

Каријера[уреди]

Почео је да игра у београдским клубовима Јавор, Душановац, Карађорђе и Соко као играч подмлатка, да би већ 1921. са братом Драгутином заиграо за први тим Душановца - са свега 15 година. Обојица су играли и у Карађорђу (Бане као центарфор) и освојили првенство другог београдског разреда.

После Сокола, прелази у београдску СК Југославију у чијем подмлатку су већ играли браћа „Моша“ и Никола Марјановић, „Баја“ Драгићевић, „Чича“ Лубурић и Дача Ђурић. Са овим играчима доживео је пуну играчку афирмацију и у дресу СК Југославије одиграо је 156 утакмица и постигао 110 голова. Као одличан техничар и добар стрелац, посебно се истакао у првенству 1924. и 1925. кад је СК Југославија освојила две једине титуле првака државе. Играо је на месту центарфора, леве полутке а најчешће као лево крило.

Уз 28 утакмица за репрезентацију Београда и две за „Б“ екипу Југославије (19341937), за који је постигао један гол, одиграо је и 17 утакмица за најбољу селекцију Југославије и постигао осам голова. Дебитовао је 4. новембра 1925. у пријатељској утакмици против Италије (1:2) у Падови, а последњу утакмицу одиграо је такође у пријатељској утакмици 13. децембра 1936. против Француске (0:1) у Паризу.

Бранио је боје Југославије на првом Светском првенству 1930. у Уругвају, а 26. августа 1934. против Пољске (4:1) у Београду постигао је три гола.

Кад је јула 1926. напустио Југославију, био је међу првим југословенским фудбалерима који су као професионалци играли у иностранству. У Француској је играо за Монпеље и Клуб Франсе, и на куп утакмици Монпеље - САП (11:0) постигао девет голова. Играо је и у Швајцарској за циришки Грасхопер и женевску екипу Ураниа.

Вративши се у Југославију, у сезони 1935/36. поново је играо за београдску СК Југославију, затим је прешао у Јединство у коме је 1937. године завршио каријеру.

Током Другог светског рата био је у заробљеништву, а после рата се истакао као одличан тренер и педагог. Био је тренер београдске Црвене звезде, новосадске Војводине, суботичког Спартака, Пролетера из Зрењанина и Јединства из Старе Пазове, а кад је 1957. напустио Југославију, био је тренер у Фрибургу (1961), Лијежу (19621963), у Аустрији (19651966) и 1967. поново у Фрибуру (Швајцарска). У периоду 19581960. био је тренер репрезентације Швајцарске.

После вишемесечне болести умро је у Градској болници у Берну, а сахрањен је у месту Белфо (Belfaux) крај Фрибура.

Трофеји[уреди]

СК Југославија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]