Светско првенство у фудбалу 1930.

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у фудбалу 1930.
396px-WorldCup1930lposter.jpg
Званични постер првенства
Детаљи такмичења
Држава домаћин Уругвај
Датум13. јул30. јул 1930.
Тимови13
Коначан пласман
Шампион Уругвај (1. титула)
Друго место Аргентина
Треће место Сједињене Државе
Четврто место Југославија
Статистике турнира
Одиграно утакмица18
Постигнуто голова70 (3,89 по мечу)
Укупно гледалаца434.500 (24.139 по мечу)
Најбољи стрелацАргентина Гиљермо Стабиле (8)
Финалисти Светског првенства 1930. године

Светско првенство у фудбалу 1930. године било је прво званично светско првенство, којим је отворена нова страница у фудбалској историји. Одржано је у Уругвају од 13. до 30. јула. ФИФА је изабрала Уругвај за првог домаћина на састанку у Барселони зато што је Уругвај 1930. славио стогодошњицу независности, а и фудбалска репрезентација Уругваја је освојила златну медаљу на Олимпијским играма 1928. у Амстердаму.

На првом светском првенству такмичило се тринаест репрезентација, од којих четири из Европе, а девет из Јужне и Северне Америке. Већина екипа из Европе одбила је да учествује због удаљености и великих трошкова превоза. Прве две утакмице светског првенства одигране су у исто време, а победници су били Француска, која је победила Мексико резултатом 4:1, и САД, која је савладала Белгију резултатом 3:0. Први гол у историји светских првенстава дао је Француз Лисјен Лоран. У финалу, домаћин и фаворит за освајање првенства, репрезентација Уругваја, победила је Аргентину резултатом 4:2 пред 93.000 гледалаца, поставши тако прва репрезентација која је освојила светско првенство у фудбалу.

Историја[уреди | уреди извор]

ФИФА је 1914. признала фудбалска такмичења на Олимпијским играма као светско првенство у фудбалу за аматере преузевши тако одговорност за организовање фудбалског турнира на идуће три Олимпијаде, 1920, 1924. и 1928. године. (На Олимпијским играма 1908. и 1912. организатори такмичења били су шведски и енглески фудбалски савез.)

На Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1932. фудбал уопште није био уврштен у програм такмичења због непопуларности у САД. ФИФА и МОК (Међународни олимпијски комитет) нису се слагали око статуса играча аматера, што је за последицу имало неуврштавање фудбала у програм Олимпијских игара 1932. године.[1] На дан почетка фудбалског турнира на Олимпијским играма 1928., 26. маја на састанку одржаном у Амстердаму, тадашњи ФИФА-ин председник Жил Риме најавио је такмичење независно од Игара, отворено за све ФИФА-не чланице. Италија, Шведска, Холандија, Шпанија и Уругвај пријавили су се да буду домаћини овог такмичења, а изабран је Уругвај.[2]

Учесници[уреди | уреди извор]

Светско првенство у Уругвају било је једино за које нису биле потребне квалификације. ФИФА је позвала све своје чланице да учествују. До рока за пријаве 28. фебруара 1930, пријавиле су се репрезентације Бразила, Аргентине, Перуа, Парагваја, Чилеа, Боливије, САД и Мексика, али ни једна прекоокеанска земља није хтела учествовати због великих трошкова које би им проузроковала удаљеност до Јужне Америке и пут преко Атлантскога океана. Након што је и Енглески фудбалски савез одбио позив, Жил Риме, предсједник ФИФА-е, одлучио је уз помоћ уругвајске владе спонозорише пут прекоатлантским земљама.

Само су се четири репрезентације из Европе одлучиле да путују; Белгија, Француска, Румунија, и Југославија, Румуни, с селектором Костелом Радулескуом и тренерима Октавеом Лукидеом (Octave Luchide) и Рудолфом Вецером, укрцали су се на брод Conte Verde у Ђенови, док су се Французи отиснули 21. јуна у Вилфранш-сир-Меру, Француска.[3] Белгијанци су кренули из Барселоне.[4] Заједно с Белгијанцима путовали су Жил Риме, пехар победника и тројица фудбалских судија из Европе, Јоханес Лангенус, Анри Кристоф и Тома Белве, Парижанин, који је током пута сазнао да му је супруга преминула. Бразилска је репрезентација стигла у Уругвај 4. јула 1930. после пет дана путовања. Југословени су ишли поштанским бродом Флорида из Марсеља. Требало је да путују с Египћанима који су закаснили на брод.

Лисјен Лоран, стрелац првог поготка на светским првенствима, описао је своје доживљаје с пута: Петнаест дана били смо на броду Conte Verde. Укрцали смо се у Вилфранш-сир-Меру. Основне физичке вежбе и вежбе с лоптом изводили смо на палуби. Тренер ниједном није проговорио о тактици...[5]

Стадиони[уреди | уреди извор]

Све утакмице играле су се у главном граду Уругваја, Монтевидеу на три стадиона.

Стадион Сентенарио на којем је одиграна већина утакмица.
Град Стадион Корисник Капацитет
Монтевидео Стадион Сентенарио Фудбалска репрезентација Уругваја 90.000
Монтевидео Стадион Поситос ФК Пењарол 5.000
Монтевидео Стадион Гран Парк Сентрал ФК Насионал Монтевидео 20.000

Стадион Сентенарио капацитета приближно сто хиљада гледалаца изграђен је првенствено за прославу стогодишњице уругвајске независности, а затим и за Светско првенство. Жил Риме прогласио је Сентенарио фудбалским храмом.[6]

Стадион је угостио десет од осамнаест утакмица, укључујући оба полуфинала и финале. Киша и кашњење у радовима одгодили су коришћење Сентенарија за пет дана од почетка првенства.[7] До тада, утакмице су се играле на мањим стадионима, Поситос и Парк Сентрал, са мањим капацитетом, које су користили уругвајски клубови.

Такмичење[уреди | уреди извор]

Тринаест екипа подељено је у четири групе. Уругвај, Аргентина, Бразил и САД постављени су за носиоце и изостављене су из жреба. Победници група су ишли у полуфинале. Пошто није било квалификација, прве две утакмице Светског првенства биле су уједно и прве утакмице светских првенстава, а одигране су у исто време 13. јула. Французи су побиједили Мексиканце 4:1 на стадиону Поситос, а Американци Белгију 3:0 на стадиону Гран Парк Сентрал. Француз Лисјен Лоран дао је први гол у историји светских првенстава.[8] Касније је изјавио: Играли смо против Мексика и снежило је, пошто је на јужној полулопти била зима. Саиграч ми је набацио лопту чију сам путању пажљиво пратио и захватио је волеј ударцем десном ногом. Сви смо били срећни због гола, али нико се није бацао по трави, јер нико није схватио да смо управо створили историју. Само сам се руковао са саиграчима и наставили смо с игром. Није било никакве награде; сви смо били аматери у то време.[9]

Група 1.[уреди | уреди извор]

Прва група била је једина с четири екипе; Аргентином, Чилеом, Француском и Мексиком. Два дана после победе над Мексиком, Французи су изгубили од Аргентине резултатом 1:0, а једини гол дао је Луис Монти из слободног ударца. Фудбалски судија Алмеида Рего одсвирао је крај шест минута пре деведесете минуте. а утакмица је регуларно завршена тек након бурних протеста Француза.[10]

На својој другој утакмици Аргентина је победила и Мексико резултатом 6:3, а судија Улисес Сауседо (уједно и боливијски тренер), досудио је чак пет једанаестераца на тој утакмици, од чега су три била контроверзна.[11] На тој утакмици уједно је досуђен и први једанаестерац у историји светских првенстава. Аргентинац Гиљермо Стабиле постигао је хет-трик у свом дебитантском наступу.[12]

Утакмица која је одлучивала о полуфиналисти играла се између Аргентине и Чилеа, а обележена је масовном тучом после прекршаја Аргентинца Луиса Монтија над Чилеанцем Артуром Торесом. Аргентина је прошла даље захваљујући победи од 3:1.

Резултати[уреди | уреди извор]

Датум Време Екипа 1 Екипа 2 Резултат Стрелци Стадион
Гледалаца
Судија Детаљи
13. јул 1930. 15:00  Француска  Мексико 4:1 (3:0) Л. Лоран 19', Ланжје 40', Машино 43' и 87';
карењо 70'
Стадион Поситос
3000
Доминго Ломбарди
Уругвај
[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2013)
15. јул 1930. 16:00  Аргентина  Француска 1:0 (0:0) Монти 81' Стадион Парк Сентрал
18000
Алмеида Рего
Бразил
[2] Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2010)
16. јул 1930. 14:45  Чиле  Мексико 3:0 (1:0) Видал 3' и 65', М. Росас 51' (аг) Стадион Парк Сентрал
7000
Анри Кристоф
Белгија
[3] Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2013)
19. јул 1930. 12:50  Чиле  Француска 1:0 (0:0) Субијабре 65' Стадион Сентенарио
50000
Анибал Техада
Уругвај
[4] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јул 2009)
19. јул 1930. 15:00  Аргентина  Мексико 6:3 (3:1) Стабиле 8', 17' и 80', Сумелсу 12' и 55', Вараљо 53' ;
М. Росас 42' (пен.) и 65', Гајон 75'
Стадион Сентенарио
50000
Улисес Сауседо
Боливија
[5] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2014)
22. јул 1930. 14:45  Аргентина  Чиле 3:1 (2:1) Стабиле 12' и 13', М. Еваристо 81';
Субијабре 15'
Стадион Сентенарио
35000
Алемида Рего
Бразил
[6] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2014)

Табела[уреди | уреди извор]

Место Екипа Играо Победио Нерешио Изгубио Дали гол. Прим. гол Гол раз. Бодови
1  Аргентина 3 3 0 0 10 4 +6 6
2  Чиле 3 2 0 1 5 3 +2 4
3  Француска 3 1 0 2 4 3 +1 2
4  Мексико 3 0 0 3 4 13 -9 0

Група 2.[уреди | уреди извор]

У другој групи играли су носилац Бразил, Југославија и Боливија. Бразилци су, због унутрашњег раздора, играли готово искључиво само с играчима из Рио де Женеира,[13] но свеједно је било очекивано да прођу у полуфинале, поготово зато што је и репрезентација Југославије због бојкота осталих фудбалских савеза била скоро искључиво састављена од играча из Београда [14]. Југословени су их изненадили у првој утакмици групе и победили резултатом 2-1. Југословени су постигли и трећи гол, који им је судија поништио због офсајда.[15] Касније су обе екипе глатко победиле Боливију, а Југославија је прошла у полуфинале на рачун Бразилаца који нису оправдали статус носиоца.

Резултати[уреди | уреди извор]

Датум Време Екипа 1 Екипа 2 Резултат Стрелци Стадион
Гледалаца
Судија Детаљи
14. јул 1930. 12,45  Југославија,  Бразил 2:1 (2:0) Тирнанић 21', Бек 30' ; Прегињо 62' Стадион Парк Сентрал
20000
Анибал Техада
Уругвај
[7] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2013)
17. јул 1930. 12,45  Југославија,  Боливија 4:0 (0:0) Бек 60' и 67', Марјановић 65', Вујадиновић 86' Стадион Парк Сентрал
20000
Франсиско Матеучи
Уругвај
[8] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2013)
20. јул 1930. 13,00  Бразил  Боливија 4:0 (1:0) Модерато 37' и 73', Прегињо 57' и 83' Стадион Сентенарио
12000
Тома Белве
Француска
[9] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2013)

Табела[уреди | уреди извор]

Место Екипа Играо Победио Нерешио Изгубио Дали гол. Прим. гол Гол раз. Бодови
1  Југославија 2 2 0 0 6 1 +5 4
2  Бразил 2 1 0 1 5 2 +3 2
3  Боливија 2 0 0 2 0 8 -8 0

Група 3.[уреди | уреди извор]

Домаћин и носилац Уругвај сврстан је у групу заједно с Перуом и Румунијом. У првој утакмици те групе догодило се и прво искључење у историји светских првенстава; Перуанац Пласидо Галиндо искључен је након што је преоштро стартовао на румунског играча (тада још није било жутих картона). Румуни су искористили играча више и победили резултатом 3:1 захваљујући два лепа гола (RSSSF наводи да су оба пала у 85. минуту утакмице). Уругвајци су своју прву утакмицу одиграли тек пет дана након отварања Првенства због недовршених радова на Стадиону Сентенарију. Пре утакмице с Перуанцима одржана је и свечаност поводом стогодишњице уругвајске независности. Домаћини су победили резултатом 1:0, а штампа, укључујући и уругвајску, похвалила је храбру игру Перуа и упутила оштре критике уругвајској репрезентацији.[16] Уругвајци су се квалификовали у полуфинале победивши Румунију резултатом 4:0.

Резултати[уреди | уреди извор]

Датум Време Екипа 1 Екипа 2 Резултат Стрелци Стадион
Гледалаца
Судија Детаљи
14. јул 1930. 14,50  Румунија  Перу 3:1 Дешу 1', Станчу 79', Ковач 89' ; Соуза Фереира 75' Стадион Поситос
2000
Алберто Варнкен Чиле [10] Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2013)
18. јул 1930. 14,30  Уругвај  Перу 1:0 Кастро 65' Стадион Сентенарио
85000
Јоханес Лангенус
Белгија
[11] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2013)
21. јул 1930. 14,50  Уругвај  Румунија 4:0 Дорадо 7', Скароне 26', Анселмо 31', Сеа 35' Стадион Сентенарио
80000
Алмеида Рего
Бразил
[12] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2013)

Табела[уреди | уреди извор]

Место Екипа Играо Победио Нерешио Изгубио Дали гол. Прим. гол Гол раз. Бодови
1  Уругвај 2 2 0 0 5 0 +5 4
2  Румунија 2 1 0 1 3 5 -2 2
3  Перу 2 0 0 2 1 4 -3 0

Група 4.[уреди | уреди извор]

Американци као носиоци, доминирали су у четвртој групи. Њихова екипа састављена и од Енглеза с америчком пасошем[17], као и још бројних европских исељеника. Прве противнике, Белгијанце, победили су са 3:0, и то лакоћом која је изненадила и уругвајске новине Imparcial, које су написале: ... висока победа Американаца заиста је зачудила фудбалске зналце.[18] Белгијанци су се после утакмице жалили како је други погодак постигнут из офсајда, те да је судија фаворизовао Американце.[18]

Друга утакмица групе донела је и први хек-трик у историји светских првенстава. Троструки стрелац био је Американац Берт Пејтнод на утакмици против Парагваја. Све до 10. новембра 2006. године ФИФА је признавала хет-трик Аргентинца Гиљерма Стабилеа као првог на светским првенствима, тврдећи како је Петноуд постигао само два гола. Но, 10. новембра 2006., ФИФА је јавно обзнанила како је гол претходно приписан Американцу Тому Флорију враћен Берту Петноуду.[19]

Парагвај је у безначајној утакмици победио Белгију резултатом 1:0, а Американци су се двема победама од по 3:0 квалификовалии у полуфинале, уз Аргентину, Југославију и Уругвај, победнике својих група.

Резултати[уреди | уреди извор]

Датум Време Екипа 1 Екипа 2 Резултат Стрелци Стадион
Гледалаца
Судија Детаљи
13. јул 1930. 15,00  Сједињене Државе  Белгија 3:0 (2:0) Мекги 23', Флори 45', Пејтнод 69' Стадион Парк Сентрал
15000
Хосе Масијас
Аргентина
[13] Архивирано на сајту Wayback Machine (25. новембар 2013)
17. јул 1930. 14,45  Сједињене Државе  Парагвај 3:0 (2:0) Пејтнод 10', 15' и 50' Стадион Парк Сентрал
20000
Хосе Масијас
Аргентина
[14] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2009)
20. јул 1930. 15,00  Парагвај  Белгија 1:0 (1:0) Варгас Пења 40' Стадион Сентенарио
12000
Рикардо Ваљарино
Уругвај
[15] Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2009)

Табела[уреди | уреди извор]

Место Екипа Играо Победио Нерешио Изгубио Дали гол. Прим. гол Гол раз. Бодови
1  Сједињене Државе 2 2 0 0 6 0 +6 4
2  Парагвај 2 1 0 1 1 3 -2 2
3  Белгија 2 0 0 2 0 4 -4 0

Полуфинале[уреди | уреди извор]

У полуфиналу су играли победник групе 1. Аргентина, са победником гупе 4. САД, а победник групе 2. Југославија са победником групе 3. Уругвајем.

У оба полуфинала утакмице су завршиле неуобичајено високим резултатом 6:1. У првом полуфиналу, Аргентина је у првом полувремену повела голом Монтија против САД. У другом, десила се катастрофа Американаца чија је снага укроћена захваљујући покретљивости аргентинских нападача. Американци су се жалили на судију Јоханеса Лангенуса, али службено нису ништа предузели.

У другом полуфиналу поновила се прича са Олимпијских Игара 1924. када су снаге одмерили Југославија и Уругвај. Југославија је зачуђујуће повела у четвртом минуту, захваљујући Ђорђу Вујадиновићу. Уругвајци су потом повели 2:1, а Југословенима је након тога контроверзно поништен регуларан гол због „офсајда“[20] До полувремена је предност повећана на 3:1, да би до краја резултат нарастао на високих 6:1. Педро Сеа је постигао хет-трик.

Резултати[уреди | уреди извор]

Датум Време Екипа 1 Екипа 2 Резултат Стрелци Стадион
Гледалаца
Судија Детаљи
26. јул 1930. 14,45  Аргентина  Сједињене Државе 6:1 (1:0) Монти 20', Скопељи 56', Стабиле 69' и 87', Пеусеље 80' и 85' ; Браун 89' Стадион Сентенарио
60.000
Јоханес Лангенус
Белгија
[16] Архивирано на сајту Wayback Machine (25. новембар 2013)
27. јул 1930. 14,45  Уругвај  Југославија 6:1 (3:1) Вујадиновић 4'; Чеа 18', 67' и 72', Анселмо 20' и 31', Ирјарте 61' Стадион Сентенарио
80.000
Алмеида Рего
Бразил
[17] Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2010)

Треће и четврто место[уреди | уреди извор]

Пошто се (сада традиционална) утакмица за треће место није играла на овом светском првенству, догодило се једини пут да није било утакмице између полуфинала и финала.

Извештај ФИФА техничког комитета за Светско првенство 1986. је укључивао и ретроспективу пласмана свих репрезентација на претходним светским првенствима; овај извештај је навео да је САД била трећа а Југославија четврта,[21] а ту праксу је ФИФА и наставила. Ипак Fifa Bullet из 1984. тврди да је утакмица за 3. место одиграна и да је Југославија победила са 3:1.[22] ФИФА се руководила тиме да су екипе САД и Југославије имале исти број победа и пораза на првенству (2:1), али је САД имала бољу гол разлику. 7:6 (+1), а Југославија 7:7 (0), тако да ФИФА званично узима САД као трећепласирану на Светском првенству 1930.[23]

Политика је 1930. године наградила двоје читалаца који су погодили тачан исход првенства, „тачно је дат ред којим су класиране четири прве државе”, при чему је то био редослед: Уругвај, Аргентина, Југославија, САД.[24]

Финале[уреди | уреди извор]

Догодила се још једна реприза финала са Олимпијских игара 1928., у којем су се састали Уругвај и Аргентина.

Финале се играло на Стадиону Сентенарију 30. јула 1930. године. Врата стадиона била су отворена за гледаоце од осам сати ујутро, чак шест сати пре почетка утакмице. Службени подаци говоре да је капацитет износио 93.000, те да је стадион био попуњен до последњег места.[25] У финалу екипе се нису успеле договорити око лопте којом ће се играти, и зато је ФИФА интервенисала доневши одлуку да ће се аргентинска лопта користити током првог полувремена, а уругвајска током другог полувремена. Утакмица је завршила 4:2 за Уругвај након заостатка од 1:2 у полувремену. Уругвајци су тако постали први светски прваци додавши ту титулу олимпијској, коју су осигурали пре две године. Жил Риме, тадашњи председник ФИФА-е, предао је Уругвајцима трофеј који ће се касније звати управо Трофеј Жила Римеа. Следећи дан је проглашен нерадним даном у читавом Уругвају, док су становници Буенос Ајреса, главнога града Аргентине, камењем гађали зграду уругвајске амбасаде.[26]

Екипе  Уругвај -  Аргентина
Резултат 4:2 (1:2)
Датум 30. јул 1930.
Стадион Стадион Сентенарио, Монтевидео
93.000 гледалаца
Судија Јоханес Лангенус  Белгија
Стрелци Дорадо 12', Чеа 57', Ирјарте 68', Кастро 89'; Пеусеље 20', Стабиле 37'
Фудбалска репрезентација Уругваја Енрике Балестреро - Ернесто Маскерони, Хосе Насази (к) - Хосе Андраде, Лоренцо Фернандез, Алваро Гестидо - Пабло Дорадо, Ектор Скароне, Ектор Кастро, Педро Сеа, Сантос Ириарте
Тренер : Алберто Супичи
Фудбалска репрезентација Аргентине Хуан Ботасо - Хосе Дела Торе, Фернандо Патерностер - Хуан Еваристо, Луис Монти, Педро Арико Суарез - Карлос Пеусеље, Франциско Вараљо, Гиљермо Стабиле, Мануел Фереира (к), Марио Еваристо
Тренер : Франсиско Олазар, Хуан Хосе Трамутола

Стрелци[уреди | уреди извор]

8 голова
5 голова
4 гола
3 гола
2 гола
1 гол

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Фудбал на Олимпијским Играма (1908—1964) - ФИФА-ина службена страница Архивирано на сајту Wayback Machine (11. децембар 2013), Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ СП Уругвај 1930. - BBC-ева службена страница.
  3. ^ Подаци са ФИФА службени сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2013), Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Уругвај 1930 - Службена страница Marce, Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ Lucien Laurent о својим доживљајима с путовања Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2008), Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ Sport, Eric Dunning -, pp. 46
  7. ^ Glanville, стр. 16.
  8. ^ Lucien Laurent - Стрелац првог поготка на светским првенствима, Приступљено 25. 4. 2013.
  9. ^ Интервју с Lucienom Laurentom – ФИФА службени сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2008), Приступљено 25. 4. 2013.
  10. ^ Gianville, стр. 18.
  11. ^ Аргентина - Мексико, са службене странице India Timesa Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2006), Приступљено 25. 4. 2013.
  12. ^ Hat-trick Guillerma Stábilea, службени сајт Sky Sportsa Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јул 2007), Приступљено 25. 4. 2013.
  13. ^ Раздор у бразилској репрезентацији Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2007), Приступљено 25. 4. 2013.
  14. ^ Када су играчи примили прве плате, Блиц, 17. 01. 2010.
  15. ^ I Brazil smo tukli u Montevideu, Akter Online, Miodrag Milošević, mart 2010 Архивирано на сајту Wayback Machine (16. фебруар 2012), Приступљено 25. 4. 2013.
  16. ^ Almeida 2006, стр. 125.
  17. ^ Glanville, стр. 19.
  18. ^ а б Almeida 2006, стр. 91.
  19. ^ Американац Берт Петноуд је први стрелац хек-трика у историји светских првенстава - ФИФА-ина службена страница Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2006), Приступљено 25. 4. 2013.
  20. ^ Glanville, стр. 22.
  21. ^ ФИФА технички комитет (1986). „Permanent Table” (PDF). Светско првенство 1986 – технички извештај. стр. 230. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 04. 2020. Приступљено 11. 7. 2010. 
  22. ^ Коначан пласман - СП 1930 Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2010), www.fifa.com
  23. ^ Светско првенство у фудбалу 1930 Архивирано на сајту Wayback Machine (12. децембар 2018), www.fifa.com
  24. ^ Цветковић, Иван (25. 1. 2021). Политика” даје више од онога што обећа”. Политика. Приступљено 2. 2. 2021. 
  25. ^ Податак са ФИФА-ине службене странице Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2014), Приступљено 25. 4. 2013.
  26. ^ Glanville, стр. 21.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]