Сврака — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Taxobox
{{Taxobox
| name = Сврака
| name = Сврака
Ред 30: Ред 29:


== Начин живота ==
== Начин живота ==
Врло социјална птица коју обично можемо видети у паровима. Неретко се дешава да формира омања јата или чак већа јата која могу населити читаво дрвеће у градовима (чак 20 до 40 јединки), у доба парења.<ref name="Birds of Britain and Europe">{{cite book|first=Rob|last=Hume|title=Birds of Britain and Europe|year=2006|publisher=Dorling Kindersley|location=UK|isbn=978/1/40530/753/6}}</ref>Иако не делују тако, врло су агилне и могу великом брзимо да се сруче на свој плен. Лет им је обично прав, уз јако лепшање крилима које подсећа на веслање. <ref name="Birds of Britain and Europe" />
Врло социјална птица коју обично можемо видети у паровима. Неретко се дешава да формира омања јата или чак већа јата која могу населити читаво дрвеће у градовима (чак 20 до 40 јединки), у доба парења.<ref name="Birds of Britain and Europe">{{cite book|first=Rob|last=Hume|title=Birds of Britain and Europe|year=2006|publisher=Dorling Kindersley|location=UK|isbn=978-1-40530-753-6}}</ref>Иако не делују тако, врло су агилне и могу великом брзимо да се сруче на свој плен. Лет им је обично прав, уз јако лепшање крилима које подсећа на веслање. <ref name="Birds of Britain and Europe" />


== Гнежђење ==
== Гнежђење ==
Ред 37: Ред 36:
== Исхрана ==
== Исхрана ==
Јеловник им се углавном састоји од инсеката, зрневља и различитих остатака хране. Хране се на различитим стаништима, од поља, преко градских насеља, до њива. Дешава се и да се хране туђим јајима и младим птићима током лета. <ref name="Birds of Britain and Europe" />
Јеловник им се углавном састоји од инсеката, зрневља и различитих остатака хране. Хране се на различитим стаништима, од поља, преко градских насеља, до њива. Дешава се и да се хране туђим јајима и младим птићима током лета. <ref name="Birds of Britain and Europe" />



== Галерија ==
== Галерија ==
Ред 51: Ред 49:
Pica pica- svraka 09.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
Pica pica- svraka 09.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
Pica pica- svraka 02.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија
Pica pica- svraka 02.jpg|Сврака сликана у парку у Нишу, Србија



</gallery>
</gallery>


Ред 59: Ред 54:
* [[Врана]]
* [[Врана]]
* [[Гавран]]
* [[Гавран]]

== Референце ==
{{reflist}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 24. септембар 2016. у 23:39

Сврака
Сврака
Научна класификација
Царство:
Животиње (Animalia)
Тип:
Хордати (Chordata)
Класа:
Птице (Aves)
Ред:
Породица:
Вране (Corvidae)
Род:
Биномно име
P. pica
Лине, 1758.

Сврака (лат. Pica pica, Linnaeus, 1758) је врста птице из породице врана. Настањује највећи део Евроазије, северну Африку и северну Америку. Лако је препознатљива због дугог репа и црно-белог перја, као и веома гласног крештања. Сврака је једна од најинтелигентнијих птица. По IUCN-u (светској организацији за заштиту природе) свсртана је у катеорију LC (least concern).[1]

Опис

Сврака је обично величине од 45 до 50 цм, од којих око 50% отпада на реп, са распоном крила од 50 до 65 цм. Глава, реп и груди су црне боје, док је стомак бео. Веома је препознатљива и лако ју је уочити по црно белој комбинацији перја, какву нема ни једна друга птица у Европи. Перје јој се пресијава зелено. Врло препознатљивим "крештањем" упозоравају једне друге уколико наиђе неки предатор, као што су мачке , па изазивају велику буку у градовима[2]

Распрострањење

Гнезди се на подручју читаве Европе, изузев Исланда. Уочљива је током целе године и може се видети на њивама где има жбуња, на ободима шума, у градовима и градским парковима, а у последње време је све чешћа у урбаним срединама у градским насељима и двориштима.[3]

Начин живота

Врло социјална птица коју обично можемо видети у паровима. Неретко се дешава да формира омања јата или чак већа јата која могу населити читаво дрвеће у градовима (чак 20 до 40 јединки), у доба парења.[3]Иако не делују тако, врло су агилне и могу великом брзимо да се сруче на свој плен. Лет им је обично прав, уз јако лепшање крилима које подсећа на веслање. [3]

Гнежђење

Гради велика незда која се могу лако уочити током зиме: када лишће опадне могу се видети велика куполаста гнезда која служе као заштита од предатора и других сврака. Гнездо граде од блата које прожимају деловима гранчица и корења, а у њега полажу 5 до 8 јаја од априла до јуна.[3]

Исхрана

Јеловник им се углавном састоји од инсеката, зрневља и различитих остатака хране. Хране се на различитим стаништима, од поља, преко градских насеља, до њива. Дешава се и да се хране туђим јајима и младим птићима током лета. [3]

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ http://www.iucnredlist.org/
  2. ^ Mullarney, Killian (1999). Bird Guide. UK: Collins. ISBN 0 00 711332 3.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  3. ^ а б в г д Hume, Rob (2006). Birds of Britain and Europe. UK: Dorling Kindersley. ISBN 978-1-40530-753-6. 

Спољашње везе