Пица

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Пица
Supreme pizza.jpg
Пица
Врста јелапециво
Место порекла Напуљ
Регије или држава Италија
Део националне кухињеИталијанска кухиња
Температура сервирањатопло и хладно
Главни састојцитесто, парадајз, разни додаци
ВаријацијеВрсте пица
  Медија: Пица

Пица (итал. pizza) је специјалитет италијанске кухиње, најчешће направљен од танког, округлог теста на коме се поред парадајз соса могу наћи разне врсте сира, меса, поврћа, воћа, зачина и других састојака према укусу.[1] Инвентивност укуса се може надопунити и инвентивношћу распореда самих састојака на пици, који могу бити распоређени у облику орнамената или других интересантних фигура. Иначе, ово јело се сматра посебно карактеристичним за наполитанску кухињу.[2] Данас је пица веома популарно јело у свету, пре свега због јефтиних и лако доступних састојака и једноставности припреме.

У Италији се пица која се сервира у формалним околностима, као што је ресторан, представља нераздељена у режњеве и једе се ножем и виљушком.[3][4] У неформалним околностима, она се реже на режњеве који се држе руком при јелу.

Историја[уреди | уреди извор]

Фотографија вегетеријанске пице
Пице у фуруни

За војнике персијског цара Дарија Великог, навикнутим на дуге маршеве, је речено да су на својим штитовима пекли неку врсту хлеба и на то додавали сир и урме. Рисмки историчар Марко Порције Катон је у 3. веку пре нове ере описао „округло тесто преливено маслиновим уљем, биљем и медом испечено на камену“. Вергилије је у својој „Енејиди“ описао колаче или округли хлеб.

Из ископина Помпеје коју је Везув затрпао 79. године, пронађени су остаци округлог пецива. У кувару Марка Гавија Апија пописани су састојци који се додају на подлогу од пецива: пилеће месо, пинољи (семе приморског бора, важан састојак медитеранске кухиње и данас), сир, бели лук, мента, бибер и уље, што су састојци данашњих пица.

У средњем веку слуге су јеле остатке хране својих господара, што је било уобичајено. Те остатке би ставили на парче хлеба, прелили неким сосом, зачинили оним што би имали при руци и ставили у пећницу да се подгреје. Парадајз је донет у Европу из Перуа у 16. веку. Сиромаштво становништва из Напуља је додало парадајз свом јелу и створило пицу какву данас познајемо.

Сама реч пица (pizza) први пут се појавила 997. године у рукопису из Гаете (Gaete), града на југу Италије.

Припрема[уреди | уреди извор]

Обликовање теста

Као подлога за пицу користи се обично хлебно тесто од класичног брашна (тип 500). Тесто се справља од брашна, свежег или сувог квасца, воде, соли, шећера и маслиновог уља.[5] Након мешења тесто се оставља да одстоји најмање 3-4 сата и онда се развија оклагијом на дебљину 0,5-1cm. На припремљену подлогу ређају се остали састојци пице: парадајз-сос, свеж парадајз, сир (најбоље моцарела), шунка, шампињони и сл. Многи састојци се на пицу стављају након печења, како би сачували укус и форму (пршута, јаја, маслине, пармезан, зачини итд). Такође, неке намирнице се спремају посебно и додају на готову пицу, као нпр. разне врсте поврћа и плодови мора. Када је све спремно пица се ставља на печење. Рерна мора бити максимално загрејана, како би тесто одмах почело да се пече и како не би упило састојке који су на њему. Када се сир растопи и тесто промени боју, пица је готова.[6]

Врсте пица[уреди | уреди извор]

Следе називи и описи неких од многобројних врста пица:

  • Каприћоза — парадајз-пире, гауда, шунка, шампињони, маслине,
  • Маргерита — ољуштени парадајз, моцарела, маслиново уље, босиљак,
  • Кватро стађони (Четири годишња доба) — парадајз, моцарела, печурке, шкољке, рачићи, паприка, шунка, црне маслине, маслиново уље, лимунов сок,
  • Наполитана — парадајз, свеж сир, салама, маслиново уље,
  • Сицилијана — умак од парадајза, моцарела, паприка, суве кобасице, шампињони,
  • Фунги (Гљиве) — умак од парадајза, качкаваљ, шампињони, љуте папричице,
  • Везувио — умак од парадајза, качкаваљ, шунка,
  • Партенопеа — парадајз, моцарела, свеж сир, пикантна салама, капар, маслиново уље,
  • Сорпреза — умак од парадајза, качкаваљ, сланина, печурке, јаје, лук, фефероне.[6]
  • Вегетаријана
  • Кватро формађи (Четири сира) - по правилу моцарела, горгонзола, пармезан и крем-сир (фонтина, рикота итд.). Може се правити са парадајзом (роса - црвена кватро формађи пица) или без њега (бјанка - бела кватро формађи пица).

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Пица са јагодама, бананом и кремом од чоколаде

    Пица са јагодама, бананом и кремом од чоколаде

  • Три врсте пица

    Три врсте пица

  • Пица Росини

    Пица Росини

  • Пица са пилетином, моцарелом и спанаћем

    Пица са пилетином, моцарелом и спанаћем

  • Пица са кукурузом

    Пица са кукурузом

  • Крашка пица

    Крашка пица

  • Пица са Нутелом

    Пица са Нутелом

  • Пица са морским плодовима

    Пица са морским плодовима

  • Хавајска пица

    Хавајска пица

  • Пица са чоколадом и крушком

    Пица са чоколадом и крушком

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „144843”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  2. ^ „Pica Margarita (Margherita)”. Pizza-fabrika. Архивирано из оригинала 26. 09. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2020. 
  3. ^ Naylor, Tony (6. 9. 2019). „How to eat: Neapolitan-style pizza”. The Guardian. Архивирано из оригинала 14. 9. 2019. г. Приступљено 20. 9. 2019. 
  4. ^ Godoy, Maria (13. 1. 2014). „Italians To New Yorkers: 'Forkgate' Scandal? Fuhggedaboutit”. National Public Radio. Архивирано из оригинала 20. 9. 2019. г. Приступљено 20. 9. 2019. 
  5. ^ „Najbrža pizza”. Recepti. Приступљено 24. 1. 2020. 
  6. ^ а б Кнежевић, Сандра; Пелапрат Велики Кувар. 2004. ISBN 978-86-7710-049-0. COBISS.SR-ID 117422604

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Пица на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пица&oldid=25451496”