Пица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Пица
Supreme pizza.jpg
Пица
Врста јела пециво
Место порекла Flag of Naples.svg Напуљ
Регије или држава  Италија
Део националне кухиње Италијанска кухиња
Температура сервирања топло и хладно
Главни састојци тесто, парадајз, разни додаци
Варијације Врсте пица
  Медија: Пица

Пица (итал. pizza) је специјалитет италијанске кухиње, најчешће направљен од танког, округлог теста на коме се поред парадајз соса могу наћи разне врсте сира, меса, поврћа, воћа, зачина и других састојака према укусу. Инвентивност укуса се може надопунити и инвентивношћу распореда самих састојака на пици, који могу бити распоређени у облику орнамената или других интересантних фигура. Иначе, ово јело се сматра посебно карактеристичним за наполитанску кухињу.

Данас је пица веома популарно јело у свету, пре свега због јефтиних и лако доступних састојака и једноставности припреме.

Историја[уреди]

Фокаћа, италијанско јело
Pizza im Pizzaofen von Maurizio.jpg

За војнике персијског цара Дарија Великог, навикнутим на дуге маршеве, је речено да су на својим штитовима пекли неку врсту хлеба и на то додавали сир и урме. Рисмки историчар Марко Порције Катон је у 3. веку пре нове ере описао „округло тесто преливено маслиновим уљем, биљем и медом испечено на камену“. Вергилије је у својој „Енејиди“ описао колаче или округли хлеб.

Из ископина Помпеје коју је Везув затрпао 79. године, пронађени су остаци округлог пецива. У кувару Марка Гавија Апија пописани су састојци који се додају на подлогу од пецива: пилеће месо, пиноли (семенке шишарки бора, важан састојак медитеранске кухиње и данас), сир, бели лук, мента, бибер и уље, што су састојци данашњих пица.

У средњем веку слуге су јеле остатке хране својих господара, што је било уобичајено. Те остатке би ставили на парче хлеба, прелили неким сосом, зачинили оним што би имали при руци и ставили у пећницу да се подгреје. Парадајз је донет у Европу из Перуа у 16. веку. Сиромашно становништва из Напуља је додало парадајз свом јелу и створило пицу какву данас познајемо.

Сама реч пица (pizza) први пут се појавила 997. године у рукопису из Гаете (Gaete), града на југу Италије.

Припрема[уреди]

Обликовање теста

Као подлога за пицу користи се обично хлебно тесто од класичног брашна (тип 500). Тесто се справља од брашна, свежег или сувог квасца, воде, соли, шећера и маслиновог уља. Након мешења тесто се оставља да одстоји најмање 3-4 сата и онда се развија оклагијом на дебљину 0,5-1cm. На припремљену подлогу ређају се остали састојци пице: парадајз-сос, свеж парадајз, сир (најбоље моцарела), шунка, шампињони и сл. Многи састојци се на пицу стављају након печења, како би сачували укус и форму (пршута, јаја, маслине, пермезан, зачини итд). Такође, неке намирнице се спремају посебно и додају на готову пицу, као нпр. разне врсте поврћа и плодови мора. Када је све спремно пица се ставља на печење. Рерна мора бити максимално загрејана, како би тесто одмах почело да се пече и како не би упило састојке који су на њему. Када се сир растопи и тесто промени боју, пица је готова.[1]

Врсте пица[уреди]

Следе називи и описи неких од многобројних врста пица:

  • Каприћозапарадајз-пире, гауда, шунка, шампињони, маслине,
  • Маргарита — ољуштени парадајз, моцарела, маслиново уље, босиљак,
  • Кватро стађони (Четири годишња доба) — парадајз, моцарела, печурке, шкољке, рачићи, паприка, шунка, црне маслине, маслиново уље, лимунов сок,
  • Наполитана — парадајз, свеж сир, салама, маслиново уље,
  • Сицилијана — умак од парадајза, моцарела, паприка, суве кобасице, шампињони,
  • Фунги (Гљиве) — умак од парадајза, качкаваљ, шампињони, љуте папричице,
  • Везувио — умак од парадајза, качкаваљ, шунка,
  • Партенопеа — парадајз, моцарела, свеж сир, пикантна салама, капар, маслиново уље,
  • Сорпреза — умак од парадајза, качкаваљ, сланина, печурке, јаје, лук, фефероне.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Кнежевић, Сандра; Пелапрат Велики Кувар; 2004. ISBN 978-86-7710-049-0 COBISS.SR-ID 117422604


Спољашње везе[уреди]