Сврака

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сврака
Sroka Pica Pica II.jpg
Сврака
Научна класификација
Царство: Животиње (Animalia)
Тип: Хордати (Chordata)
Класа: Птице (Aves)
Ред: Птице певачице (Passeriformes)
Породица: Вране (Corvidae)
Род: Pica
Биномијална номенклатура
P. pica
Лине, 1758.

Сврака (лат. Pica pica, Linnaeus, 1758) је врста птице из породице врана. Настањује највећи део Евроазије, северну Африку и северну Америку. Лако је препознатљива због дугог репа и црно-белог перја, као и веома гласног крештања. Сврака је једна од најинтелигентнијих птица. По IUCN-u (светској организацији за заштиту природе) свсртана је у катеорију LC (least concern).[1]

Опис[уреди]

Сврака је обично величине од 45 до 50 цм, од којих око 50% отпада на реп, са распоном крила од 50 до 65 цм. Глава, реп и груди су црне боје, док је стомак бео. Веома је препознатљива и лако ју је уочити по црно белој комбинацији перја, какву нема ни једна друга птица у Европи. Перје јој се пресијава зелено. Врло препознатљивим "крештањем" упозоравају једне друге уколико наиђе неки предатор, као што су мачке , па изазивају велику буку у градовима[2]

Распрострањење[уреди]

Гнезди се на подручју читаве Европе, изузев Исланда. Уочљива је током целе године и може се видети на њивама где има жбуња, на ободима шума, у градовима и градским парковима, а у последње време је све чешћа у урбаним срединама у градским насељима и двориштима.[3]

Начин живота[уреди]

Врло социјална птица коју обично можемо видети у паровима. Неретко се дешава да формира омања јата или чак већа јата која могу населити читаво дрвеће у градовима (чак 20 до 40 јединки), у доба парења.[3]Иако не делују тако, врло су агилне и могу великом брзимо да се сруче на свој плен. Лет им је обично прав, уз јако лепшање крилима које подсећа на веслање. [3]

Гнежђење[уреди]

Гради велика незда која се могу лако уочити током зиме: када лишће опадне могу се видети велика куполаста гнезда која служе као заштита од предатора и других сврака. Гнездо граде од блата које прожимају деловима гранчица и корења, а у њега полажу 5 до 8 јаја од априла до јуна.[3]

Исхрана[уреди]

Јеловник им се углавном састоји од инсеката, зрневља и различитих остатака хране. Хране се на различитим стаништима, од поља, преко градских насеља, до њива. Дешава се и да се хране туђим јајима и младим птићима током лета. [3]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. http://www.iucnredlist.org/
  2. Mullarney, Killian; Lars Svensson, Dan Zetterstorm, Peter J. Grant (1999). Bird Guide. UK: Collins. ISBN 0 00 711332 3. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Hume, Rob (2006). Birds of Britain and Europe. UK: Dorling Kindersley. ISBN 978-1-40530-753-6. 

Спољашње везе[уреди]