Вране

Вране; Временски распон: средњи миоцен – данашњост PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
	Обични гавран; (Corvus corax)
	Амерички гавран (Corvus brachyrhynchos)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Passeriformes
Породица:	Corvidae
Род:	Corvus; Linnaeus, 1758
Врсте
	види одељак Врсте
Диверзитет
	45 врста

Вране (лат. Corvus) су широко распрострањени род птица, породице вране (Corvidae). Латински назив рода Corvus у преводу значи „гавран”.^[1] У говорном језику заједнички назив за крупније врсте из рода Corvus је гавран, а за ситније врсте је врана. У Европи, назив „врана” се користи да означи црну врану и сиву врану, док у Северној Америци означава америчку врану или севернозападну врану. Врсте из рода врана (Corvus) чини трећину укупног броја врста из породице вране (Corvidae). Показало се да је род врана еволуирао у Азији у оквиру породице вране, која је еволуирала у Аустралији.

Вране су у опсегу величина од релативно малих чавки величине голуба (евроазијских и даурских), до обичних гаврана холарктичког региона и дебелокљуног гаврана са Етиопске висоравни. Око 45 чланова овог рода се јавља на свим континентима умерене климе изузев Јужне Америке, и неколико острва. Род врана чини трећину врста у породици вране. Сматра се да су чланови еволуирали у Азији из корвидског соја, који је еволуирао у Аустралији. Колективно име групе врана је јато.^[2] Име рода је латинска реч за гаврана.^[3]

Недавна истраживања су утврдила да су неке врсте врана способне не само да користе оруђа, већ и да конструишу оруђа.^[4] Вране се убрајају међу најинтелигентније животиње на свету,^[5] са коефицијентом енцефализације једнаким оном који имају многи примати не рачунајући људе.^[6]

Диверзитет[уреди | уреди извор]

Варирају у величини од релативно малих чавки голубље величине (евроазијска и даурска) до обичног гаврана холарктичке области и дебелокљуног гаврана са етиопијских планина. Врсте из овог рода, којих има 45, насељавају све климатски умерене континенте, осим Јужне Америке, а насељавају и неколико острва.

Еволуциона историја и систематика[уреди | уреди извор]

Сматра се да су чланови рода Corvus еволуирали у централној Азији и да су се раширили по Северној Америци, Африци, Европи, и Аустралији.

Садашња евиденција^[7] о еволуцији указује на порекло у оквиру аустралазијске породице Corvidae. Међутим, грана која је произвела модерне групе као што су сојке, свраке, и друге, предоминантно црне Corvus врсте је напустила Аустралазију и били су концентрисани у Азији до времена кад су Corvus врсте еволуирале. Corvus су од тада поновно ушле у Аустралију (релативно недавно) и произвеле пет врста са једном препознатом подврстом.^[8]

Овај род је оригинално описао Лине у његовом раду из 18. века са насловом Systema Naturae.^[9] Име је изведено из латинске речи corvus са значењем „гавран”.^[10]

Врсте[уреди | уреди извор]

Врсте које припадају роду врана (Corvus):

Аустралијске и меланезијске врсте
- Мала врана или бенетова врана
  (Corvus bennetti)
- Аустралијски гавран
  (Corvus coronoides)
- Бизмаркова врана
  (Corvus insularis)
- Смеђоглава врана
  (Corvus fuscicapillus)
- Бугенвилска врана
  (Corvus meeki)
- Мали гавран
  (Corvus mellori)
- Новокаледонијска врана
  (Corvus moneduloides)
- Аустралијска врана
  (Corvus orru)
- Тасманијски гавран
  (Corvus tasmanicus)
- Новогвинејска врана
  (Corvus tristis)
- Молучка врана
  (Corvus validus)
- Белокљуна врана
  (Corvus woodfordi)
Врсте из Океаније
- Хавајска врана
  (Corvus hawaiiensis) (изумрла у дивљини)
- Маријанска врана
  (Corvus kubaryi)
Врсте из тропских подручја Азије
- Даурска чавка
  (Corvus dauuricus)
- Мала врана
  (Corvus enca)
- Флореска врана
  (Corvus florensis)
- Дебелокљуна врана
  (Corvus macrorhynchos)
- Индијска врана
  (Corvus splendens)
- Јужнокинеска врана
  (Corvus torquatus)
- Сулавеска врана
  (Corvus typicus)
- Бангајска врана
  (Corvus unicolor)
Евроазијске и северноафричке врсте
- Сива врана
  (Corvus cornix)
- Црна врана
  (Corvus corone)
- Гачац
  (Corvus frugilegus)
- Чавка
  (Corvus monedula)
- Краткорепи гавран
  (Corvus rhipidurus)
- Пустињски гавран
  (Corvus ruficollis)
Врсте које насељавају Холарктик
- Обични гавран
  (Corvus corax)
  - Фарски гавран
    (Corvus corax varius morpha leucophaeus) (изумрла варијација)
Врсте из Северне Америке
- Америчка врана
  (Corvus brachyrhynchos)
- Северозападна врана
  (Corvus caurinus)
- Чивавски гавран
  (Corvus cryptoleucus)
- Тамаулипаска врана
  (Corvus imparatus)
- Јамајчанска врана
  (Corvus jamaicensis)
- Антилска врана
  (Corvus leucognaphalus)
- Кубанска врана
  (Corvus nasicus)
- Врана рибар
  (Corvus ossifragus)
- Палмова врана
  (Corvus palmarum)
- Синалоанска врана
  (Corvus sinaloae)
Врсте из тропских подручја Африке
- Беловрати гавран
  (Corvus albicollis)
- Шарена врана
  (Corvus albus)
- Кејпска врана
  (Corvus capensis)
- Дебелокљуни гавран
  (Corvus crassirostris)
- Сомалска врана
  (Corvus edithae)

Списак подврста[уреди | уреди извор]

Corvus brachyrhynchos brachyrhynchos C. L. Brehm, 1822
Corvus brachyrhynchos hargravei A. R. Phillips, 1942
Corvus brachyrhynchos hesperis Ridgway, 1887
Corvus brachyrhynchos pascuus Coues, 1899
Corvus capensis capensis Lichtenstein, 1823
Corvus capensis kordofanensis Laubmann, 1919
Corvus corax canariensis Hartert & O. Kleinschmidt, 1901
Corvus corax clarionensis Rothschild & Hartert, 1902
Corvus corax corax Linnaeus, 1758
Corvus corax hispanus Hartert & O. Kleinschmidt, 1901
Corvus corax kamtschaticus Dybowski, 1883
Corvus corax laurencei Hume, 1873
Corvus corax principalis Ridgway, 1887
Corvus corax sinuatus Wagler, 1829
Corvus corax tibetanus Hodgson, 1849
Corvus corax tingitanus Irby, 1874
Corvus corax varius Brünnich, 1764
Corvus cornix capellanus P. L. Sclater, 1877
Corvus cornix cornix Linnaeus, 1758
Corvus cornix pallescens (Madarász, 1904)
Corvus cornix sharpii Oates, 1889
Corvus corone corone Linnaeus, 1758
Corvus corone orientalis Eversmann, 1841
Corvus coronoides coronoides Vigors & Horsfield, 1827
Corvus coronoides perplexus Mathews, 1912
Corvus enca celebensis Stresemann, 1936
Corvus enca compilator Richmond, 1903
Corvus enca enca (Horsfield, 1821)
Corvus enca mangoli Vaurie, 1958
Corvus enca pusillus Tweeddale, 1878
Corvus enca samarensis Steere, 1890
Corvus enca sierramadrensis Rand & Rabor, 1961
Corvus frugilegus frugilegus Linnaeus, 1758
Corvus frugilegus pastinator Gould, 1845
Corvus fuscicapillus fuscicapillus G. R. Gray, 1859
Corvus fuscicapillus megarhynchus Bernstein, 1864
Corvus macrorhynchos colonorum Swinhoe, 1864
Corvus macrorhynchos connectens Stresemann, 1916
Corvus macrorhynchos intermedius Adams, 1859
Corvus macrorhynchos japonensis Bonaparte, 1850
Corvus macrorhynchos macrorhynchos Wagler, 1827
Corvus macrorhynchos mandshuricus Buturlin, 1913
Corvus macrorhynchos osai Ogawa, 1905
Corvus macrorhynchos philippinus (Bonaparte, 1853)
Corvus macrorhynchos tibetosinensis O. Kleinschmidt & Weigold, 1922
Corvus orru cecilae Mathews, 1912
Corvus orru latirostris A. B. Meyer, 1884
Corvus orru orru Bonaparte, 1850
Corvus rhipidurus rhipidurus Hartert, 1918
Corvus rhipidurus stanleyi Roselaar, 1993
Corvus splendens insolens Hume, 1874
Corvus splendens maledivicus Reichenow, 1904
Corvus splendens protegatus Madarász, 1904
Corvus splendens splendens Vieillot, 1817
Corvus splendens zugmayeri Laubmann, 1913
Corvus tasmanicus boreus I. Rowley, 1970
[[Corvus tasmanicus tasmanicus Mathews, 1912

Референце[уреди | уреди извор]

^ Jobling, James A. (2010). "The Helm Dictionary of Scientific Bird Names" стр. 119
^ „Murder of Crows, etc.”. Word-detective.com. Приступљено 12. 11. 2011.
^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 119. ISBN 978-1-4081-2501-4.
^ Winkler, Robert (8. 8. 2002). „Crow Makes Wire Hook to Get Food”. National Geographic. Приступљено 6. 2. 2011.
^ „A Murder of Crows”. Nature. PBS video. 24. 10. 2010. Приступљено 6. 2. 2011. »New research indicates that crows are among the brightest animals in the world.«
^ „Crows as Clever as Great Apes, Study Says”. National Geographic News. NG Society. 9. 12. 2004. Приступљено 24. 6. 2015. »Emery and Clayton write, "These studies have found that some corvids are not only superior in intelligence to birds of other avian species (perhaps with the exception of some parrots), but also rival many nonhuman primates."«
^ Barker, F. K.; Cibois, A.; Schikler, P.; Feinstein, J.; Cracraft, J. (2004). „Phylogeny and diversification of the largest avian radiation”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 101 (30): 11040—5. Bibcode:2004PNAS..10111040B. PMC 503738 . PMID 15263073. doi:10.1073/pnas.0401892101.
^ „Crow (Crotalinae)”. New World Encyclopedia.
^ Linnaeus, C (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. (на језику: латински). Holmiae. (Laurentii Salvii). стр. 824. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2015.
^ Simpson, D.P. (1979). Cassell's Latin Dictionary (5 изд.). London: Cassell Ltd. стр. 883. ISBN 978-0-304-52257-6.

Литература[уреди | уреди извор]

Jobling, James A.. "The Helm Dictionary of Scientific Bird Names". London: Christopher Helm. 2010. ISBN 978-1-4081-2501-4..
Burton, Maurice; Burton, Robert (2002). „Crow”. The international wildlife encyclopedia, Volume 10. Marshall Cavendish. ISBN 978-0-7614-7266-7.
Gill, B. J. (2003). „Osteometry and Systematics of the Extinct New Zealand Ravens (Aves: Corvidae: Corvus)”. Journal of Systematic Palaeontology. 1: 43—58. doi:10.1017/S1477201903001019. Архивирано из оригинала на датум 12. 4. 2016. Приступљено 14. 3. 2008.
Goodwin, D. (1983). Crows of the World. Queensland University Press. ISBN 978-0-7022-1015-0.
Heinrich, Bernd (1991). Ravens in Winter. Vintage Press. ISBN 978-0-679-73236-5.
Heinrich, Bernd (1999). Mind of the Raven: Investigations and Adventures with Wolf-Birds. Cliff Street Books. ISBN 978-0-06-093063-9.
Kilham, Lawrence (1991). The American Crow and the Common Raven. Texas A&M University Press. ISBN 978-0-89096-466-8.
Madge, Steve; Burn, Hillary (1994). Crows and jays: a guide to the crows, jays, and magpies of the world. Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-67171-9.
Westerfield, Michael (2011). The Language of Crows: The crows.net Book of the American Crow. Ashford Press. ISBN 978-0-937992-00-5.
Worthy, Trevor H.; Holdaway, Richard N. (2002). The Lost World of the Moa: Prehistoric Life of New Zealand. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34034-4.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Често постављана питања о вранама
The Complete Guide to Finding the Birds of Australia
Crows (Corvidae) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. март 2016) - Internet Bird Collection
Crows.net: The Language and Culture of Crows
Tool making and use by Crows - Behavioural Ecology Research Group, Oxford University
"A Murder of Crows" - PBS documentary (2010)

[1] Jobling, James A. (2010). "The Helm Dictionary of Scientific Bird Names" стр. 119

[2] „Murder of Crows, etc.”. Word-detective.com. Приступљено 12. 11. 2011.

[job-3] Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 119. ISBN 978-1-4081-2501-4.

[Winkler-4] Winkler, Robert (8. 8. 2002). „Crow Makes Wire Hook to Get Food”. National Geographic. Приступљено 6. 2. 2011.

[pbs-5] „A Murder of Crows”. Nature. PBS video. 24. 10. 2010. Приступљено 6. 2. 2011. »New research indicates that crows are among the brightest animals in the world.«

[ngn-6] „Crows as Clever as Great Apes, Study Says”. National Geographic News. NG Society. 9. 12. 2004. Приступљено 24. 6. 2015. »Emery and Clayton write, "These studies have found that some corvids are not only superior in intelligence to birds of other avian species (perhaps with the exception of some parrots), but also rival many nonhuman primates."«

[7] Barker, F. K.; Cibois, A.; Schikler, P.; Feinstein, J.; Cracraft, J. (2004). „Phylogeny and diversification of the largest avian radiation”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 101 (30): 11040—5. Bibcode:2004PNAS..10111040B. PMC 503738 . PMID 15263073. doi:10.1073/pnas.0401892101.

[8] „Crow (Crotalinae)”. New World Encyclopedia.

[9] Linnaeus, C (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. (на језику: латински). Holmiae. (Laurentii Salvii). стр. 824. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2015.

[10] Simpson, D.P. (1979). Cassell's Latin Dictionary (5 изд.). London: Cassell Ltd. стр. 883. ISBN 978-0-304-52257-6.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

Нормативна контрола
Народне библиотеке	Француска (подаци) Израел Сједињене Државе Чешка 2
Остало	Фасетирана примена предметне терминологије