Енталпија — разлика између измена
м Разне исправке; козметичке измене |
м . using AWB |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Термодинамика}} |
{{Термодинамика}} |
||
'''Енталпија''' је мера тоталне [[енергија|енергије]] [[термодинамички систем|термодинамичког система]]. Она се састоји од [[унутрашња енергија|унутрашње енергије]], која је енергија неопходна да би се формирао систем, и количине енергије потребне да би се обезбедио простор за систем потискивањем његове [[околина (системи)|околине]], и успоставили његова запремина и притисак.<ref>G.J. Van Wylen and R.E. Sonntag (1985), ''Fundamentals of Classical Thermodynamics'', Section 5.5 (3rd edition), John Wiley & Sons Inc. New York, NY. ISBN 0-471-82933-1</ref><ref>{{Cite book |
'''Енталпија''' је мера тоталне [[енергија|енергије]] [[термодинамички систем|термодинамичког система]]. Она се састоји од [[унутрашња енергија|унутрашње енергије]], која је енергија неопходна да би се формирао систем, и количине енергије потребне да би се обезбедио простор за систем потискивањем његове [[околина (системи)|околине]], и успоставили његова запремина и притисак.<ref>G.J. Van Wylen and R.E. Sonntag (1985), ''Fundamentals of Classical Thermodynamics'', Section 5.5 (3rd edition), John Wiley & Sons Inc. New York, NY. ISBN 0-471-82933-1</ref><ref>{{Cite book |
||
| |
|author1=Henderson Douglas |author2=Eyring Henry |author3=Jost Wilhelm |title=Physical Chemistry: An Advanced Treatise |publisher=Academic Press |year=1967 |page=29 }}</ref> |
||
Топлота (''енталпија'') стварања једињења се односи на један [[Мол (јединица)|мол]] супстанце на температури од 25 °C и притиску од 101,3 -{kPa}-. Под топлотом (енталпијом) стварања подразумева се топлотни ефекат реакције при којој настаје 1 -{mol}- сложене супстанце из простих супстанци. Укупна промена енталпије је стална и не зависи од тога да ли се реакција одиграва у једном степену или више степена, ако се полази од истих компонената и добијају исти производи реакције са истим [[Агрегатна стања|агрегатним стањем]]. Топлотни ефекат реакције (или промена енталпије реакције) једнак је алгебарском збиру енталпије стварања производа умањеном за суму ставарања полазних супстанци (реактаната). |
Топлота (''енталпија'') стварања једињења се односи на један [[Мол (јединица)|мол]] супстанце на температури од 25 °C и притиску од 101,3 -{kPa}-. Под топлотом (енталпијом) стварања подразумева се топлотни ефекат реакције при којој настаје 1 -{mol}- сложене супстанце из простих супстанци. Укупна промена енталпије је стална и не зависи од тога да ли се реакција одиграва у једном степену или више степена, ако се полази од истих компонената и добијају исти производи реакције са истим [[Агрегатна стања|агрегатним стањем]]. Топлотни ефекат реакције (или промена енталпије реакције) једнак је алгебарском збиру енталпије стварања производа умањеном за суму ставарања полазних супстанци (реактаната). |
||
Ред 15: | Ред 15: | ||
* Gibbs, J. W. In ''The Collected Works of J. Willard Gibbs, Vol. I''; Yale University Press: New Haven, CT, reprinted 1948; p 88. |
* Gibbs, J. W. In ''The Collected Works of J. Willard Gibbs, Vol. I''; Yale University Press: New Haven, CT, reprinted 1948; p 88. |
||
* Laidler, K. ''The World of Physical Chemistry''; Oxford University Press: Oxford, 1995; p 110. |
* Laidler, K. ''The World of Physical Chemistry''; Oxford University Press: Oxford, 1995; p 110. |
||
* C.Kittel, H.Kroemer In ''Thermal Physics''; S.R Furphy and Company, New York, 1980;, pp. |
* C.Kittel, H.Kroemer In ''Thermal Physics''; S.R Furphy and Company, New York, 1980;, pp. 246 |
||
* DeHoff, R. ''Thermodynamics in Materials Science: |
* DeHoff, R. ''Thermodynamics in Materials Science: 2nd ed.''; Taylor and Francis Group, New York, 2006.}- |
||
{{рефенд}} |
{{рефенд}} |
||
Верзија на датум 24. октобар 2016. у 01:42
Термодинамика |
---|
Енталпија је мера тоталне енергије термодинамичког система. Она се састоји од унутрашње енергије, која је енергија неопходна да би се формирао систем, и количине енергије потребне да би се обезбедио простор за систем потискивањем његове околине, и успоставили његова запремина и притисак.[1][2]
Топлота (енталпија) стварања једињења се односи на један мол супстанце на температури од 25 °C и притиску од 101,3 kPa. Под топлотом (енталпијом) стварања подразумева се топлотни ефекат реакције при којој настаје 1 mol сложене супстанце из простих супстанци. Укупна промена енталпије је стална и не зависи од тога да ли се реакција одиграва у једном степену или више степена, ако се полази од истих компонената и добијају исти производи реакције са истим агрегатним стањем. Топлотни ефекат реакције (или промена енталпије реакције) једнак је алгебарском збиру енталпије стварања производа умањеном за суму ставарања полазних супстанци (реактаната).
Извори
- ^ G.J. Van Wylen and R.E. Sonntag (1985), Fundamentals of Classical Thermodynamics, Section 5.5 (3rd edition), John Wiley & Sons Inc. New York, NY. ISBN 0-471-82933-1
- ^ Henderson Douglas; Eyring Henry; Jost Wilhelm (1967). Physical Chemistry: An Advanced Treatise. Academic Press. стр. 29.
Литература
Додатна литература
- Haase, R. In Physical Chemistry: An Advanced Treatise; Jost, W., Ed.; Academic: New York, 1971; p 29.
- Gibbs, J. W. In The Collected Works of J. Willard Gibbs, Vol. I; Yale University Press: New Haven, CT, reprinted 1948; p 88.
- Laidler, K. The World of Physical Chemistry; Oxford University Press: Oxford, 1995; p 110.
- C.Kittel, H.Kroemer In Thermal Physics; S.R Furphy and Company, New York, 1980;, pp. 246
- DeHoff, R. Thermodynamics in Materials Science: 2nd ed.; Taylor and Francis Group, New York, 2006.