Универзитет Фридрих Шилер — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Uni-Jena-logo.svg|мини|десно|Лого Универзитета у Јени]] |
[[Датотека:Uni-Jena-logo.svg|мини|десно|Лого Универзитета у Јени]] |
||
'''Универзитет Фридрих Шилер у Јени''' ({{јез-нем|Friedrich-Schiller-Universität Jena}}), је јавни истраживачки универзитет који се налази у [[Јена|Јени]], [[Тирингија]], [[Немачка]]. Универзитет је основан 1558 |
'''Универзитет Фридрих Шилер у Јени''' ({{јез-нем|Friedrich-Schiller-Universität Jena}}), је јавни истраживачки универзитет који се налази у [[Јена|Јени]], [[Тирингија]], [[Немачка]]. Универзитет је основан 1558. и спада у десет најстаријих универзитета у Немачкој. Године 1934. <ref>[http://www.uni-jena.de/PM090624_Schillerausstellung.html?highlight=1934%2A -{Friedrich-Schiller-Universität Jena}-], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>, добио је име по [[Фридрих Шилер|Фридриху Шилеру]] који је био професор историје у доба када је Јена привукла неке од најутицајнијих умова на прелазу у 19. век. Са [[Карл Леонард Рајнолд|Карлом Леонардом Рајнолдом]], [[Јохан Готлиб Фихте|Ј. Г. Фихтеом]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Г. В. Ф. Хегелом]], [[Фридрих фон Шелинг|Ф. В. Ј. Шелингом]] и [[Фридрих фон Шлегел|Фридрихом фон Шлегелом]] у наставном кадру, Универзитет у Јени је био средиште настанка [[немачки идеализам|немачког идеализма]] и [[немачки романтицизам|раног романтицизма]]. Универзитет је дао шест добитника [[Нобелова награда|Нобелове награде]], укључујући [[Херберт Кремер|Херберта Кремера]], добитника Нобелове награде за физику 2000. године, а у његове славне докторанде убрајају се [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Готфрид Лајбниц]], [[Карл Маркс]] и [[Артур Шопенхауер]]. Хегел је у Јени хабилитовао са својих дванаест теза 1801. Универзитет су похађали књижевници као што су [[Фридрих Хелдерлин]] и [[Новалис]], а привукао је и имена као што су [[Јохан Волфганг Гете|Гете]] и [[Ото фон Бизмарк|Бизмарк]]. Овде су студирали и славни филозофи двадесетог века, попут [[Карл Корш|Карла Корша]], [[Рудолф Карнап|Рудолфа Карнапа]] и [[Готлоб Фреге|Готлоба Фрегеа]], док је [[Ернст Хекел]] као професор биологије и зоологије у Јени засновао [[екологија|екологију]] као науку. Ова високошколска институција је 1823. доделила звање почасног доктора наука [[Вук Стефановић Караџић|Вуку Стефановићу Караџићу]]. |
||
Попут самог града Јене и универзитет је претрпео значајна разарања у току Другог светског рата, али никада није прекинуо континуирани рад. Једно време је био центар изучавања [[дијалектички материјализам|дијалектичког материјализма]]. Након завршетка [[Хладни рат|Хладног рата]] и поновног уједињења Немачке, универзитет доживео поновни процват након значајних улагања, како од стране савезне Владе, тако и од стране компаније Карл Цајс, светског лидера у оптичкој индустрији, чији се центар налази у Јени. Универзитет тесно сарађује са четири [[Макс Планк]] истраживачка института смештена у граду. Данас је члан Коимбра групе, мреже најстаријих и најпрестижнијих европских универзитета. |
|||
Године 2009. Универзитет у Јени (латински:''Universitas Litterarum Jenensis'') је имао око 21.000 студената и 340 професора, што га чини једним од највећих немачких универзитета. Тренутни ректор, Валтер Розентал, је 318. ректор у историји универзитета. |
Године 2009. Универзитет у Јени (латински:''Universitas Litterarum Jenensis'') је имао око 21.000 студената и 340 професора, што га чини једним од највећих немачких универзитета. Тренутни ректор, Валтер Розентал, је 318. ректор у историји универзитета. |
||
| Ред 6: | Ред 8: | ||
== Алумни == |
== Алумни == |
||
* [[Ернст Абе]] |
|||
* [[Готфрид Бен]] |
* [[Готфрид Бен]] |
||
* [[Ханс Бергер]] |
* [[Ханс Бергер]] |
||
| Ред 22: | Ред 25: | ||
* [[Арвид Харнак]] |
* [[Арвид Харнак]] |
||
* [[Герхарт Хауптман]] |
* [[Герхарт Хауптман]] |
||
* [[Ернст Хекел]] |
|||
* [[Херберт Кремер]] |
|||
* [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Готфрид Лајбниц]] |
* [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Готфрид Лајбниц]] |
||
* [[Карл Маркс]] (докторат „in absentia“, 1841) |
* [[Карл Маркс]] (докторат „in absentia“, 1841) |
||
| Ред 27: | Ред 32: | ||
* [[Карл Цајс]] |
* [[Карл Цајс]] |
||
* [[Артур Шопенхауер]] (докторат „in absentia“, 1813) |
* [[Артур Шопенхауер]] (докторат „in absentia“, 1813) |
||
* [[Ервин Шредингер]] |
|||
* [[Јохан Густав Штикел]] |
* [[Јохан Густав Штикел]] |
||
* [[Михаел Штифел]] |
* [[Михаел Штифел]] |
||
Верзија на датум 17. новембар 2016. у 05:24
Универзитет Фридрих Шилер у Јени (нем. Friedrich-Schiller-Universität Jena), је јавни истраживачки универзитет који се налази у Јени, Тирингија, Немачка. Универзитет је основан 1558. и спада у десет најстаријих универзитета у Немачкој. Године 1934. [1], добио је име по Фридриху Шилеру који је био професор историје у доба када је Јена привукла неке од најутицајнијих умова на прелазу у 19. век. Са Карлом Леонардом Рајнолдом, Ј. Г. Фихтеом, Г. В. Ф. Хегелом, Ф. В. Ј. Шелингом и Фридрихом фон Шлегелом у наставном кадру, Универзитет у Јени је био средиште настанка немачког идеализма и раног романтицизма. Универзитет је дао шест добитника Нобелове награде, укључујући Херберта Кремера, добитника Нобелове награде за физику 2000. године, а у његове славне докторанде убрајају се Готфрид Лајбниц, Карл Маркс и Артур Шопенхауер. Хегел је у Јени хабилитовао са својих дванаест теза 1801. Универзитет су похађали књижевници као што су Фридрих Хелдерлин и Новалис, а привукао је и имена као што су Гете и Бизмарк. Овде су студирали и славни филозофи двадесетог века, попут Карла Корша, Рудолфа Карнапа и Готлоба Фрегеа, док је Ернст Хекел као професор биологије и зоологије у Јени засновао екологију као науку. Ова високошколска институција је 1823. доделила звање почасног доктора наука Вуку Стефановићу Караџићу.
Попут самог града Јене и универзитет је претрпео значајна разарања у току Другог светског рата, али никада није прекинуо континуирани рад. Једно време је био центар изучавања дијалектичког материјализма. Након завршетка Хладног рата и поновног уједињења Немачке, универзитет доживео поновни процват након значајних улагања, како од стране савезне Владе, тако и од стране компаније Карл Цајс, светског лидера у оптичкој индустрији, чији се центар налази у Јени. Универзитет тесно сарађује са четири Макс Планк истраживачка института смештена у граду. Данас је члан Коимбра групе, мреже најстаријих и најпрестижнијих европских универзитета.
Године 2009. Универзитет у Јени (латински:Universitas Litterarum Jenensis) је имао око 21.000 студената и 340 професора, што га чини једним од највећих немачких универзитета. Тренутни ректор, Валтер Розентал, је 318. ректор у историји универзитета.
Алумни
- Ернст Абе
- Готфрид Бен
- Ханс Бергер
- Алфред Брем
- Кристијан Волф
- Рудолф Карнап
- Карл Корш (докторат „summa cum laude superato“, 1991)
- Георг Фридрих Кројцер
- Аксел Оксенстиерна
- Самуел фон Пуфендорф
- Готлоб Фреге
- Роланд Фрајслер
- Јохан Матијас Геснер
- Петер Грис
- Фридрих фон Хагедорн
- Арвид Харнак
- Герхарт Хауптман
- Ернст Хекел
- Херберт Кремер
- Готфрид Лајбниц
- Карл Маркс (докторат „in absentia“, 1841)
- Ернст Отвалт
- Карл Цајс
- Артур Шопенхауер (докторат „in absentia“, 1813)
- Ервин Шредингер
- Јохан Густав Штикел
- Михаел Штифел
Референце
- ^ Friedrich-Schiller-Universität Jena, Приступљено 27. 4. 2013.
Литература
- Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
Литература
- Mayhew, Henry (1864): German Life and Manners as Seen in Saxony at the Present Day: With an Account of Village Life - Town Life - Fashionable Life - Domestic Life - Married Life - School and University Life, &c., of Germany at the Present Time: Illustrated with Songs and Pictures of the Student Customs at the University of Jena. In Two Volumes. London [Vol. II, Section VII, Chapter VI-XI: Student Life at Jena].
Спољашње везе
- Универзитет у Јени
- Универзитет у Јени, статистике
- Coimbra група (мрежа водећих европских универзитета)