Макс Планк

Из Википедије, слободне енциклопедије
За остале употребе, погледајте страницу Планк.
Макс Планк

Max planck.jpg
Макс Планк

Општи подаци
Датум рођења (1858-04-23) 23. април 1858.
Место рођења Кил (Холштајн)
Датум смрти 4. октобар 1947.(1947-10-04)(89 год.)
Место смрти Гетинген (Немачка)
Рад
Поље физика
Познат по Планковој формули

Макс Планк, (нем. Max Planck; Кил, 23. април 1858Гетинген, 4. октобар 1947), немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику.

Оснивач је квантне теорије. Објавио је 1910. године револуционарну хипотезу да сваки извор енергије може зрачити енергију само у дискретним количинама - квантима. На тој основи извео је закон зрачења – Планкова формула Његову идеју о дисконтинуираности енергије, која је данас темељ тумачења свих атомских појава, применили су после Анштајн и Бор на тумачење фотоелектричног ефекта и спектра водикова атома. 1918. добио је Нобелову награду за физику.

Биографија[уреди]

Планк потиче из традиционалне породице интелектуалаца. Његови прадеда и деда по оцу су обојица били професори теологије у Гетингену, његов отац је био професор права у Килу и Минхену, а његов стриц је био судија.

Планк је рођен у Килу, област Холштајн, од Јохана Јулијуса Вилхелма Планка и његове друге жене, Еме Пациг.

Поред интересовања за физику, Макс је гајио и љубав према уметности (свирао је клавир и оргуље).[1] Још у младости се одлучио за теоријску физику, иако су га старији одговарали од тога, говорећи да нема више шта да се открије. Докторирао је у 21. години живота и завршио постдокторске студије. Открио је да сваки извор не зрачи енергију континуирано, већ у квантима.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]