Радоје Контић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 37: Ред 37:
| потпис=
| потпис=
}}
}}
'''Радоје Контић''' ([[Никшић]], [[31. мај]] [[1937]]) је бивши [[Црна Гора|црногорски]] и [[Југославија|југословенски]] политичар и технолог. Он је био последњи предсједник Извршног вијећа СР Црне Горе од 1989. до 1991. То мјесто је добио након [[Антибирократска револуција|Антибирократске револуције]] током јануара 1989. После тога је био заменик - председник [[Савезно извршно веће]] [[Савезна влада Бранка Микулића]] 1986-1989. Југославије<ref>{{cite news|url=http://www.economist.com/node/372264|title=Yugoslavia: Ever smaller?|date=21. 5. 1998. |work=The Economist|accessdate=13. 7. 2013}}</ref> од 9. фебруара 1993. до 19. маја 1998. када је изгубио повјерење скупштине. Био је члан [[Савез комуниста Црне Горе|Савеза комуниста Црне Горе]], а касније члан [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократске партије социјалиста]].
'''Радоје Контић''' ([[Никшић]], [[31. мај]] [[1937]]) је бивши [[Црна Гора|црногорски]] и [[Југославија|југословенски]] политичар и технолог. Он је био последњи предсједник Извршног вијећа СР Црне Горе од 1989. до 1991. То мјесто је добио након [[Антибирократска револуција|Антибирократске револуције]] током јануара 1989.Пре тога је био заменик - председник([[Потпредседник]]) [[Савезно извршно веће]] [[Савезна влада Бранка Микулића]] 1986-1989. Југославије<ref>{{cite news|url=http://www.economist.com/node/372264|title=Yugoslavia: Ever smaller?|date=21. 5. 1998. |work=The Economist|accessdate=13. 7. 2013}}</ref> од 9. фебруара 1993. до 19. маја 1998. када је изгубио повјерење скупштине. Био је члан [[Савез комуниста Црне Горе|Савеза комуниста Црне Горе]], а касније члан [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократске партије социјалиста]].


Као и многи други технократи из друге генерације југословенских комуниста, Контић ушао у политичке воде претходно служећи као директор предузећа у друштвеном власништву. У конкретном случају, Контић је био директор и функционер у никшићкој жељезари крајем 1960-их и током 1970-их. У љето 1978. је постао члан Извршног вијећа СР Црне Горе, после чега се комлетно посветио политици.
Као и многи други технократи из друге генерације југословенских комуниста, Контић ушао у политичке воде претходно служећи као директор предузећа у друштвеном власништву. У конкретном случају, Контић је био директор и функционер у никшићкој жељезари крајем 1960-их и током 1970-их. У љето 1978. је постао члан Извршног вијећа СР Црне Горе, после чега се комлетно посветио политици.

Верзија на датум 12. децембар 2017. у 13:34

Радоје Контић
Радоје Контић
Лични подаци
Датум рођења(1937-05-31)31. мај 1937.(86 год.)
Место рођењаНикшић, Краљевина Југославија
Политичка каријера
Политичка
странка
СК ЦГ
ДПС ЦГ
9. фебруар 1993 — 19. мај 1998.
ПредседникЗоран Лилић
Слободан Милошевић
ПретходникМилан Панић
НаследникМомир Булатовић
15.маj 1986 — 16 март 1989.
ПретходникJaн Jeрнe
НаследникВеселин Вукотић

Радоје Контић (Никшић, 31. мај 1937) је бивши црногорски и југословенски политичар и технолог. Он је био последњи предсједник Извршног вијећа СР Црне Горе од 1989. до 1991. То мјесто је добио након Антибирократске револуције током јануара 1989.Пре тога је био заменик - председник(Потпредседник) Савезно извршно веће Савезна влада Бранка Микулића 1986-1989. Југославије[1] од 9. фебруара 1993. до 19. маја 1998. када је изгубио повјерење скупштине. Био је члан Савеза комуниста Црне Горе, а касније члан Демократске партије социјалиста.

Као и многи други технократи из друге генерације југословенских комуниста, Контић ушао у политичке воде претходно служећи као директор предузећа у друштвеном власништву. У конкретном случају, Контић је био директор и функционер у никшићкој жељезари крајем 1960-их и током 1970-их. У љето 1978. је постао члан Извршног вијећа СР Црне Горе, после чега се комлетно посветио политици.

Види још

Референце

  1. ^ „Yugoslavia: Ever smaller?”. The Economist. 21. 5. 1998. Приступљено 13. 7. 2013.