Савез комуниста Црне Горе

Савез комуниста Црне Горе Комунистичка партија Црне Горе
Симбол Савеза комуниста Југославије
Предсједник Предсједништва Централног комитета	Момир Булатовић (1989-1991)
Основана	1948
Распуштена	1991 (43 год.)
Наследник	Демократска партија социјалиста Црне Горе
Седиште	Титоград СР Црна Гора СФРЈ
Број чланова  (1980)	72.009
Идеологија	комунизам, социјализам, титоизам
Политичка позиција	крајња левица
Религија	атеизам
Застава странке

Савез комуниста Црне Горе (СКЦГ) је бивша политичка партија у Црној Гори, која је основана 1948. под називом Комунистичка партија Црне Горе (КПЦГ), а овај назив промењен је 1952, након чега партија наставила да делује под називом Савез комуниста Црне Горе. Од оснивања, партија је деловала као саставни део Комунистичке партије Југославије (КПЈ), односно Савеза комуниста Југославије (СКЈ). Након политичких промена, 1989. и распада СКЈ 1990, из партије се издвојило неколико фракција од којих су формиране посебне странке, а остатак партије се средином 1991. године трансформисао у Демократску партију социјалиста Црне Горе (ДПС).

Историја

Црногорски комуниста Милован Ђилас (1911-1995)

Пре званичног оснивања Комунистичке партије Црне Горе, 1948. године, на простору Црне Горе деловала је Покрајинска организација КПЈ, а њене прве активности јављају се уочи избора за Уставотворну скупштину, који су одржани у новембра 1920. године. Након забране деловања Комунистичке партије, 1921. њене организације наставиле су са илегалним деловањем. За време постојања Краљевине СХС/Југославије, руководства локалних организација КПЈ на подручју Црне Горе залагала су се промену државног уређења путем укидања монархије и стварања федералне републике, а у појединим периодима заговарано је и потпуно разбијање државе путем стварања независних република, међу којима би била и Црна Гора. У исто време, заговарано је и стварање посебне црногорске нације.

Према стању из 1980. године, Савез комуниста Црне Горе имао је 72.009 чланова.

На првим вишестраначким изборима у Црној Гори децембра 1990. године СК Црне Горе је убедљиво победио, освојивши 56,2% гласова.

Јуна 1991. године Савез комуниста Црне Горе је променио назив у Демократска партија социјалиста, под којим и данас делује.

Конгреси

• Први (оснивачки) конгрес КП Црне Горе — одржан од 4. до 7. октобра 1948. године на Цетињу
• Други конгрес СК Црне Горе — одржан од 20. до 22. октобра 1954. године у Титограду
• Трећи конгрес СК Црне Горе — одржан од 1. до 3. јула 1959. године у Титограду
• Четврти конгрес СК Црне Горе — одржан од 15. до 17. марта 1965. године у Титограду
• Пети конгрес СК Црне Горе — одржан од 12. до 14. децембра 1968. године у Титограду
• Шести конгрес СК Црне Горе — одржан од 4. до 5. априла 1974. године у Титограду
• Седми конгрес СК Црне Горе — одржан од 24. до 26. априла 1978. године у Титограду
• Осми конгрес СК Црне Горе — одржан од 27. до 28. априла 1982. године у Титограду
• Девети конгрес СК Црне Горе — одржан од 22. до 23. априла 1986. године у Титограду
• Десети конгрес СК Црне Горе — одржан од 26. до 28. априла 1989. године у Титограду
• Једанаести конгрес СК Црне Горе — одржан 20. октобра 1990. године у Титограду (Конгрес је настављен 22. јуна 1991. године као Први конгрес Демократске партије социјалиста).

Лидери

Списак лидера Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку и лидера Савеза комуниста Црне Горе:

• секретари Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку:
  • Станко Драгојевић — од фебруара 1924.
  • Алекса Павићевић- од 1924. до 1925. године
  • Ниша Милановић — до јула 1929. године
  • Адолф Мук — од половине 1930. до октобра 1930.
  • Божо Љумовић — од октобра 1932.
  • Никола Лекић — од 1934. до 1936. године
  • Божо Љумовић — до половине 1942. године
  • Блажо Јовановић — од маја 1943. до 1948. године
• секретар Централног комитета КП Црне Горе:
  • Блажо Јовановић — од 1948. до 1952. године
• предсједници Централног комитета СК Црне Горе:
  • Блажо Јовановић — од 1952. до 29. јуна 1963. године
  • Ђорђије Пајковић — од 29. јуна 1963. до 14. децембра 1968. године
  • Веселин Ђурановић — од 14. децембра 1968. до 21. марта 1977. године
  • Војислав Срзентић — од 21. марта 1977. до 1. јула 1982. године
  • Доброслав Ћулафић — од 1. јула 1982. до маја 1984. године
  • Видоје Жарковић — од маја до 30. јула 1984. године
  • Марко Орландић — од 30. јула 1984. до маја 1986. године
  • Миљан Радовић — од маја 1986. до 11. јануара 1989. године
  • Веселин Вукотић — вршилац дужности од 11. јануара до 26. априла 1989. године
  • Момир Булатовић — од 28. априла 1989. до 22. јуна 1991. године

Литература

• Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963.  COBISS.SR 50018311
• Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
• Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
• Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
• Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
• Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
• Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479