Демолингвистика — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
'''Демолингвистика''' ({{lang-en|demolinguistics}}){{sfn|Fishman|García|2010|p=107-122}} је [[наука|научна]] [[дисциплина]] која се бави анализом језичких прилика у општој популацији на одређеном подручју, према критеријуму [[територија|територијалне]] припадности. Као интердисциплинарна научна област, саставни је део [[лингвистика|лингвистике]] и [[демографија|демографије]]. |
'''Демолингвистика''' ({{lang-en|demolinguistics}}){{sfn|Fishman|García|2010|p=107-122}} је [[наука|научна]] [[дисциплина]] која се бави анализом језичких прилика у општој популацији на одређеном подручју, према критеријуму [[територија|територијалне]] припадности. Као интердисциплинарна научна област, саставни је део [[лингвистика|лингвистике]] и [[демографија|демографије]]. |
||
Из лингвистичког угла, демолингвистика анализира целокупну популацију наког подручја ради сагледавања општих језичких прилика на одређеној територији, са тежиштем на проучавању [[матерњи језик|матерњих]] и говорних језика и дијалеката, као и односа између већинских и [[мањина|мањинских]] језика на анализираном подручју. Из демографског угла, демолингвистика се бави прикупљањем, обрадом и анализом статистичких података о укупном броју и територијалној заступљености говорника сваког језика на проучаваној територији. Демолингвистика посматра становништво неког подручја као јединствену целину, према начелу [[територија|територијалне]] припадности, за разлику од [[етнолингвистика|етнолингвистике]] која проучава језичке појаве из угла [[етничка припадност |
Из лингвистичког угла, демолингвистика анализира целокупну [[популација|популацију]] наког подручја ради сагледавања општих језичких прилика на одређеној територији, са тежиштем на проучавању [[матерњи језик|матерњих]] и говорних језика и [[дијалект|дијалеката]], као и односа између [[службени језик|званичних]], већинских и [[мањина|мањинских]] језика на анализираном подручју. Из демографског угла, демолингвистика се бави прикупљањем, обрадом и анализом статистичких података о укупном броју и територијалној заступљености говорника сваког језика на проучаваној територији. Демолингвистика посматра становништво неког подручја као јединствену целину, према начелу [[територија|територијалне]] припадности, за разлику од [[етнолингвистика|етнолингвистике]] која проучава језичке појаве из угла [[етничка припадност|етничке]] припадности. |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 26. јануар 2018. у 19:47
| Лингвистика |
|---|
| Теоријска |
| Дескриптивна |
| Примењена и експериментална |
| Повезани чланци |
| Лингвистички портал |
Демолингвистика (енгл. demolinguistics)[1] је научна дисциплина која се бави анализом језичких прилика у општој популацији на одређеном подручју, према критеријуму територијалне припадности. Као интердисциплинарна научна област, саставни је део лингвистике и демографије.
Из лингвистичког угла, демолингвистика анализира целокупну популацију наког подручја ради сагледавања општих језичких прилика на одређеној територији, са тежиштем на проучавању матерњих и говорних језика и дијалеката, као и односа између званичних, већинских и мањинских језика на анализираном подручју. Из демографског угла, демолингвистика се бави прикупљањем, обрадом и анализом статистичких података о укупном броју и територијалној заступљености говорника сваког језика на проучаваној територији. Демолингвистика посматра становништво неког подручја као јединствену целину, према начелу територијалне припадности, за разлику од етнолингвистике која проучава језичке појаве из угла етничке припадности.
Види још
Референце
- ^ Fishman & García 2010, стр. 107-122.
Литература
- Fishman, Joshua A.; García, Ofelia, ур. (2010). Handbook of Language and Ethnic Identity. 1 (2. изд.). Oxford University Press.