Пређи на садржај

Мањина

С Википедије, слободне енциклопедије

Мањина је појам који се односи на групу, или чланове групе, која је знатно мања од доминантне у заједници или има мању моћ и утицај.[1] Често се појам односи на групе које имају изражене разлике у односу на доминантну групу у смислу расе, вере, етницитета или политичког и културног идентитета, што за њих може бити снажан кохезивни фактор.[2] Користећи оквир интерсекционалности, важно је препознати да појединац може истовремено бити члан више мањинских група (нпр. и расне и верске мањине).[3] Исто тако, појединци могу такође бити део мањинске групе у погледу неких карактеристика, али део доминантне групе у погледу других.[3]

Термин „мањинска група“ често се јавља у дискурсу грађанских права и колективних права, пошто су припадници мањинских група склони различитом третману у земљама и друштвима у којима живе.[4] Чланови мањинских група се често суочавају са дискриминацијом у више области друштвеног живота, укључујући становање, запошљавање, здравствену заштиту и образовање, између осталог.[5][6] Док дискриминацију могу чинити појединци, она се такође може десити кроз структуралне неједнакости, у којима права и могућности нису свима једнако доступни.[7] Језик мањинских права се често користи да се расправља о законима који су осмишљени да заштите мањинске групе од дискриминације и да им омогуће једнак друштвени статус као доминантној групи.[8]

Дефиниције

[уреди | уреди извор]

Социолошка дефиниција

[уреди | уреди извор]

Луис Вирт је дефинисао мањинску групу као „групу људи који су, због својих физичких или културних карактеристика, издвојени од осталих у друштву у којем живе ради различитог и неједнаког третмана, и који стога себе сматрају објектом колективнe дискриминацијe“.[9] Дефиниција укључује и објективне и субјективне критеријуме: чланство у мањинској групи објективно приписује друштво, на основу физичких или бихевиоралних карактеристика појединца; субјективно га примењују и његови чланови, који свој статус могу користити као основу групног идентитета или солидарности.[10] Дакле, статус мањинске групе је категоричан: појединац који показује физичке карактеристике или карактеристике понашања дате мањинске групе добија статус те групе и подлеже истом третману као и остали чланови те групе.[9]

Џо Фиџин, наводи да мањинска група има пет карактеристика: (1) да трпи дискриминацију и подређеност, (2) физичке и/или културне особине које их издвајају, а које доминантна група не одобрава, (3) заједнички осећај колективног идентитета и заједничка оптерећења, (4) друштвено заједничка правила о томе ко припада, а ко не одређује статус мањине, и (5) склоност склапању брака унутар групе.[11]

Критике

[уреди | уреди извор]

Постоји контроверза око употребе речи мањина, јер има генеричку и академску употребу.[12] Уобичајена употреба термина указује на статистичку мањину; међутим, академици је користе у смислу разлика у моћи међу групама, а не разлика у величини популације међу групама.[13]

Наведена критика заснива се на идеји да се група може сматрати мањином чак и ако укључује толики број људи да бројчано није мањина у друштву.

Неки социолози су критиковали концепт „мањине/већине“, тврдећи да ова језичка конструкција искључује или занемарује променљиве или нестабилне културне идентитете, као и културну припадност преко националних граница.[14] Као такав, термин историјски искључене групе се често користи на сличан начин да се истакне улога историјског угњетавања и доминације, и како то резултира недостатком заступљености одређених група у различитим областима друштвеног живота.[15]

Политичка дефиниција

[уреди | уреди извор]

Термин национална мањина се често користи за дискусију о мањинским групама у међународној и националној политици.[16] Све земље имају одређени степен расне, етничке или језичке разноликости.[17] Поред тога, мањине могу бити и имигрантске, домородачке или номадске заједнице без земље.[18] Ово често резултира варијацијама у језику, култури, веровањима, пракси, које неке групе издвајају од доминантне групе. Како се ове разлике обично доживљавају негативно, то резултира губитком друштвене и политичке моћи за припаднике мањинских група.[19]

У међународном праву не постоји законска дефиниција националних мањина, иако је заштита мањинских група дефинисана Декларацијом Уједињених нација о правима припадника националних или етничких, верских и језичких мањина. Међународно кривично право може заштитити права расних или етничких мањина на неколико начина.[20] Право на самоопредељење је кључно питање. Савет Европе регулише мањинска права у Европској повељи о регионалним или мањинским језицима и Оквирној конвенцији за заштиту националних мањина.

На неким местима, подређене етничке групе могу чинити бројчану већину, као што су Црнци у Јужној Африци под апартхејдом.[21] У Сједињеним Државама, на пример, белци који нису латино порекла чине већину (63,4%), а све друге расне и етничке групе (Мексиканци, Афроамериканци, Азијски Американци, Амерички Индијанци и Хавајски староседеоци) су класификовани као „мањине“.[22] Ако популација нехиспанских белаца падне испод 50%, та група ће бити само множина, а не већина.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Healey, Joseph F. (2018-03-02). Race, ethnicity, gender, & class : the sociology of group conflict and change. Stepnick, Andi,, O'Brien, Eileen, 1972- (Eighth изд.). Thousand Oaks, California. ISBN 9781506346946. OCLC 1006532841. 
  2. ^ George, Ritzer (2014-01-15). Essentials of sociology. Los Angeles. ISBN 9781483340173. OCLC 871004576. 
  3. ^ а б Laurie, Timothy; Khan, Rimi (2017), „The Concept of Minority for the Study of Culture”, Continuum: Journal of Media & Cultural Studies, 31 (1): 3, S2CID 152009904, doi:10.1080/10304312.2016.1264110 
  4. ^ Johnson, Kevin. „The Struggle for Civil Rights: The Need for, and Impediments to, Political Coalitions among and within Minority Groups”. Louisiana Law Review. 63: 759. Архивирано из оригинала 2019-02-15. г. Приступљено 2018-08-14. 
  5. ^ 1930-2014., Becker, Gary S. (Gary Stanley) (1971). The economics of discrimination (2nd изд.). Chicago: University of Chicago Press. ISBN 9780226041049. OCLC 658199810. 
  6. ^ WILLIAMS, DAVID R. (1999). „Race, Socioeconomic Status, and Health The Added Effects of Racism and Discrimination” (PDF). Annals of the New York Academy of Sciences (на језику: енглески). 896 (1): 173—188. Bibcode:1999NYASA.896..173W. ISSN 0077-8923. PMID 10681897. S2CID 26852165. doi:10.1111/j.1749-6632.1999.tb08114.x. hdl:2027.42/71908 Слободан приступ. Архивирано (PDF) из оригинала 2012-01-26. г. Приступљено 2019-09-23. 
  7. ^ Verloo, Mieke (2006). „Multiple Inequalities, Intersectionality and the European Union”. European Journal of Women's Studies (на језику: енглески). 13 (3): 211—228. ISSN 1350-5068. S2CID 21752012. doi:10.1177/1350506806065753. Архивирано из оригинала 2019-02-10. г. Приступљено 2018-09-14. 
  8. ^ David., Skrentny, John (2002). The minority rights revolution. Cambridge, Mass.: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 9780674043732. OCLC 431342257. 
  9. ^ а б Wirth, L. (1945). „The Problem of Minority Groups”. Ур.: Linton, Ralph. The Science of Man in the World Crisis. New York: Columbia University Press. стр. 347.  The political scientist and law professor, Gad Barzilai, has offered a theoretical definition of non-ruling communities that conceptualizes groups that do not rule and are excluded from resources of political power. Barzilai, G. Communities and Law: Politics and Cultures of Legal Identities. Ann Arbor: University of Michigan Press.
  10. ^ Wagley, Charles; Harris, Marvin (1958). Minorities in the new world: six case studies (на језику: енглески). New York: Columbia University Press. 
  11. ^ Joe R. Feagin (1984). Racial and Ethnic Relations (2nd изд.). Prentice-Hall. стр. 10. ISBN 978-0-13-750125-0. 
  12. ^ Diversity Training University International (2008). Cultural Diversity Glossary of Terms. Diversity Training University International Publications Division. стр. 4. 
  13. ^ Barzilai, Gad (2010). Communities and Law: Politics and Cultures of Legal Identities. University of Michigan Press. ISBN 978-0472024001. Архивирано из оригинала 2017-02-28. г. Приступљено 2017-02-27. 
  14. ^ Laurie, Timothy; Khan, Rimi (2017), „The Concept of Minority for the Study of Culture”, Continuum: Journal of Media & Cultural Studies, 31 (1): 1—12, S2CID 152009904, doi:10.1080/10304312.2016.1264110 
  15. ^ Konrad, Alison M.; Linnehan, Frank (1999), „Handbook of Gender & Work Handbook of gender & work”, Handbook of Gender & Work, SAGE Publications, Inc., стр. 429–452, ISBN 9780761913559, doi:10.4135/9781452231365.n22 
  16. ^ Daniel Šmihula (2008). „National Minorities in the Law of the EC/EU” (PDF). Romanian Journal of European Affairs. 8 (3): 51—81. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-08-23. г. 
  17. ^ „The most (and least) culturally diverse countries in the world”. Pew Research Center (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-08-11. г. Приступљено 2019-11-01. 
  18. ^ Protsyk, Oleh (2010). The representation of minorities and indigenous peoples in parliament : a global overview. Inter-parliamentary Union.627. Geneva: Inter-parliamentary Union. OCLC 754152959. 
  19. ^ Verkuyten, Maykel (2005). „Ethnic Group Identification and Group Evaluation Among Minority and Majority Groups: Testing the Multiculturalism Hypothesis”. Journal of Personality and Social Psychology (на језику: енглески). 88 (1): 121—138. CiteSeerX 10.1.1.595.7633 Слободан приступ. ISSN 1939-1315. PMID 15631579. doi:10.1037/0022-3514.88.1.121. 
  20. ^ Lyal S. Sunga (2004). International Criminal Law: Protection of Minority Rights, Beyond a One-Dimensional State: An Emerging Right to Autonomy?.  ed. Zelim Skurbaty. (2004) 255–275.
  21. ^ du Toit, Pierre; Theron, François (1988). „Ethnic and minority groups, and constitutional change in South Africa”. Journal of Contemporary African Studies (на језику: енглески). 7 (1–2): 133—147. ISSN 0258-9001. doi:10.1080/02589008808729481. 
  22. ^ „U.S. Census Bureau QuickFacts: UNITED STATES”. Census Bureau QuickFacts (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-08-16. г. Приступљено 2018-08-17. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Мањина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мањина&oldid=29986725”