Добруџа — разлика између измена
| Ред 9: | Ред 9: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
За време доминације [[Гепиди|Гепида]], Добруџа се звала '''Scythia minor'''.<ref>"Дело", Београд 1896.</ref> |
За време доминације [[Гепиди|Гепида]], Добруџа се звала '''Scythia minor''' (Мала Скитија).<ref>"Дело", Београд 1896.</ref> У доба Римљана она је део Доње Мезије и простире се између ушћа Дунава и Црног Мора. |
||
Добруџа је одлукама Берлинског конгреса 1878. године припала Румунији, а њена [[Бесарабија]] је у замену дата Русији.<ref>"Дело", Београд 1894.</ref> Територија Добруџе је одвојена од Бугарске, Нејским уговором. |
Добруџа је одлукама Берлинског конгреса 1878. године припала Румунији, а њена [[Бесарабија]] је у замену дата Русији.<ref>"Дело", Београд 1894.</ref> Територија Добруџе је одвојена од Бугарске, Нејским уговором. |
||
Верзија на датум 29. август 2019. у 09:56
Добруџа (рум. Dobrogea, буг. Добруджа) је историјско-географски регион у југоисточној Европи који деле Румунија и Бугарска.
Географија
Јужни део Добруџе се налази у Бугарској - познат и као Јужна Добруџа, а северни у Румунији - Северна Добруџа, која је румунски излаз на Црно море. Обухвата површину од око 23.100 km², од тога 15.500 km² припада Румунији а 7.565 km² Бугарској. Укључујући делту Дунава Румунија има око 245 km обале. Подручје Добруџе је висораван. Највећи град је Констанца.
Клима
Због изражене континенталности на коју Црно море нема пуно утицаја клима је сува (око 500 mm), али су натапањем из дубоких бунара травнати делови ове регије плодне површине. Вегетација је углавном степска.
Историја
За време доминације Гепида, Добруџа се звала Scythia minor (Мала Скитија).[1] У доба Римљана она је део Доње Мезије и простире се између ушћа Дунава и Црног Мора.
Добруџа је одлукама Берлинског конгреса 1878. године припала Румунији, а њена Бесарабија је у замену дата Русији.[2] Територија Добруџе је одвојена од Бугарске, Нејским уговором.
Демографија
Румунски део Добруџе има око 971.643 (2002. година), а бугарски 357.517 становника (2001). Већину становништва целог региона чине Румуни са 66,58 %, затим следе Бугари са 18,70 % и Турци са 7,87 %. Присутни су такође Татари, Роми, Руси, Украјинци, Грци и други.
У румунском делу Добруџе Румуни чине 90,94 % становништва, а у бугарском Бугари чине 69,53 %, Турци 21,55 % и Роми 7,03 %.[3][4]
Туризам
Уз обалу је у доба комунизма изграђено много хотела али туристички прилив је још увек мали у румунској део Мамаја и Мангалија. Најважнија туристичка насеља Добруџе су Албена и Балчик у Бугарској.
Референце
- ^ "Дело", Београд 1896.
- ^ "Дело", Београд 1894.
- ^ Calculated from the results of the 2002 Romanian census for the counties of Constanţa and Tulcea, from „Structura Etno-demografică a României”. Centrul de Resurse pentru Diversitate Etnoculturală. Приступљено 02. 05. 2007.
- ^ Calculated from the results of the 2001 Bulgarian census for the administrative regions of Dobrich and Silistra, from „Население към 01.03.2001 г. по области и етническа група” (на језику: Bulgarian). Национален статистически институт. Приступљено 02. 05. 2007.
