Констанца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Констанца
Constanţa
Constanta Panorama.jpg
Панорама Констанце
Грб
Основни подаци
Држава Застава Румуније Румунија
Округ Констанца
Становништво
Становништво (2011) 283872[1][2]
Густина становништва 2.501 стан./km² ст./km²
Географске карактеристике
Координате 44°10′24″N 28°38′18″E / 44.173333, 28.638333
Надморска висина 28 m
Површина 121,66 km² km²
Констанца на мапи Румунија
{{{alt}}}
Констанца
Констанца на мапи Румунија
Остали подаци
Уколико сте тражили град у Немачкој, погледајте чланак Констанц.

Констанца (рум. Constanţa, у античко доба: Томис, грч. Κωνστάντια, тур. Kustendje, Köstence, буг. Кюстенджа) је један од најзначајнихих градова у Румунији и највећа румунска лука на Црном мору. Овај град се налази у југоисточном делу земље, у историјској покрајини Добруџа, чије је привредно и културно средиште. Констанца је и управно средиште истоименог округа Констанца.


Констанца се простире се на 124,89 km² и према последњим проценама из 2007. године у граду је живело 304.279 становника.

Привредни услови[уреди]

Плажа у Констанци

Констанца се образовала на месту где се из области Влашке низије у унутрашњости најлакше ступа до Црног мора. Северно до града обала је сувише мочварна за повољан приступ мору (Делта Дунава), док се на југу диже горје у суседној Бугарској. Повезивањем града са Дунавом путем Канала Чернавода-Негру Вода Констанца је још више добила на прометном значају.

Историја[уреди]

Историјско језгро Констанце

На мјесту данашње Констанце постојала је грчка колонија Томис, основана око 500. године прије нове ере. Касније је био дио Римског царства, Бугарског царства, Отоманске империје и најзад Румуније.

Пруга која је повезивала Чернаводу и Констанцу изграђена је 1860. године.

За вријеме Румунског рата за независност, Констанца 1878. године прелази из посједа Османског царства са остатком Сјеверне Добруџе у руке Румуније.

За вријеме Првог свјетског рата Констанца је била окупирана од стране Централних сила. Румунија је прузела град 1918. године, када су га ослободиле снаге Сила антанте послије успјешног пробоја Солунског фронта. Током 20. века Констанца се нагло развила у велики град захваљујући погодности да то једина значајна поморска лука у земљи са релативно кратким излазом на море. Упоредо са тим развијала су се и приморска градска предграђа као важна туристичка одредишта на румунском делу црноморском приморју.

Становништво кроз историју[уреди]

Марина Томис (Portul Tomis) у Констанци
Бродоградилиште Констанца

Констанца је у протеклим вековима била насеље са више етничких и верских заједница. Припајање града Румунији у 19. веку донело је граду снажан прилив румунског елемента, који је данас претежан.

Кретање становника кроз године:

  • 1853. г.: 5.200 становника.
  • 1900. г.: 13.000 становника.
  • 1910. г.: 27.000 становника.
  • 1930. г.: 59.000 становника.
  • 1950. г.: 80.000 становника.
  • 1970. г.:172.000 становника.
  • 1985. г.:319.000 становника.

Некада бројне заједнице Бугара, Јевреја и Грка данас су готово нестале, док је значај турске и татарске заједнице много мањи него некад. По последњем попису из 2002. г. Румуни чине преко 92% становништва града, док Турци и Татари по 3%, док остали чине остатак од 2%.

Констанца из свемира, октобар 2002.

Делови града[уреди]

Пешачка улица у средишту Констанце
  • Абатор (Abator)
  • Анадолчиој (Anadolchioi)
  • Каза де Култура (Casa de Cultură)
  • Центар (Centru)
  • Ц. Е. Т. (C.E.T.)
  • Којчију (Coiciu)
  • Јужна Констанца (Constanţa Sud)
  • Енергија (Energia)
  • Северна Фалеза (Faleză Nord)
  • Јужна Фалеза (Faleză Sud)
  • Фар (Far)
  • Гара (Gară)
  • Халата Трајан (Halta Traian)
  • И. Ц. И. Л. (I.C.I.L.)
  • И. Ц. Братијану (I. C. Brătianu)
  • Инел 1. (Inel I)
  • Инел 2. (Inel II)
  • КМ 4 (Km. 4)
  • КМ 4-5 (Km. 4-5)
  • КМ 5 (Km. 5)
  • Медеа (Medeea)
  • Палас (Palas)
  • Пенинслула (Peninsulă)
  • Пескарије (Pescărie)
  • Порт (Port)
  • Тебекарије (Tăbăcărie)
  • Томис 1. (Tomis I)
  • Томис 2. (Tomis II)
  • Томис 3. (Tomis III)
  • Томис 4. (Tomis IV)
  • Вуле Нои (Viile Noi)
  • Зона Индустријала (Zona Industrială)

Рођени у Констанци[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Становништво[уреди]

Демографија
2011.
283.872

Референце[уреди]

  1. „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 2013-08-05.