Милка Ивић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
+
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 19: Ред 19:
|напомене =
|напомене =
}}
}}
'''Милка Ивић''' ([[Београд]], [[11. децембар]] [[1923]] — [[Београд]], [[7. март]] [[2011]]<ref>[http://www.glas-javnosti.rs/aktuelne-vesti/2011-03-07/preminula-lingvista-filolog-i-akademik-milka-ivic Глас јавности: Преминула лингвиста, филолог и академик Милка Ивић], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>) је била српски [[лингвистика|лингвиста]], професор универзитета и редовни члан [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].
'''Милка Ивић''' ([[Београд]], [[11. децембар]] [[1923]] — [[Београд]], [[7. март]] [[2011]]<ref>[http://www.glas-javnosti.rs/aktuelne-vesti/2011-03-07/preminula-lingvista-filolog-i-akademik-milka-ivic Глас јавности: Преминула лингвиста, филолог и академик Милка Ивић], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>), српски [[лингвистика|лингвиста]], професор универзитета и редовни члан [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].


== Биографија ==
== Биографија ==
⚫
Милка Ивић је рођена 1923. у Београду као ћерка Радоја Јовановића, доктора права и државног саветника, и Светлане, ћерке песника [[Војислав Илић|Војислава Илића]].<ref>[http://www.planeta.org.rs/28/14nauka%20kaoyivot.htm Наука као живот - Милка Ивић], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> На трећој години студија је изабрана за стипендисту Српске академије наука.<ref>{{cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/48290567#full/|title= “Prof. dr Milka Ivić, redovan profesor i akademik“, Bibliografija radova radnika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad: Filozofski fakultet, 1984, str.519}}</ref> Дипломирала је 1949. и докторирала 1953. године на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету Универзитета у Београду]]. Од 1954. била је научни сарадник у Инстутуту за српскохрватски језик САНУ, од 1955. доцент, 1959. ванредни професор, а од 1964 до 1984. редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду]], као и гостујући професор неколико различитих универзитета у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Токијског лингвистичког института]]. Била је члан [[Норвешке академије наука|Норвешке]], [[Саксонске академије наука|Саксонске]] и [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]]. Уређивала је часопис [[Јужнословенски филолог|''Јужнословенски филолог'']].


⚫
Подручја њеног деловања била су: савремена [[сербокроатистика]], историја [[лингвистика|лингвистике]], општа [[лингвистика]], [[синтакса]], структурна морфологија<ref>{{cite web|url= http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=28239|title = Ivić, Milka. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2020 (Pristupljeno 2. 11. 2020.)}}</ref> и [[семантика]] [[словенски језици|словенских језика]].
⚫
Милка Ивић је рођена [[1923]]. године у [[Београд]]у као ћерка Радоја Јовановића, доктора права и државног саветника, и Светлане, ћерке песника [[Војислав Илић|Војислава Илића]].<ref>[http://www.planeta.org.rs/28/14nauka%20kaoyivot.htm Наука као живот - Милка Ивић], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> На трећој години студија изабрана за стипендисту Српске академије наука.<ref>{{cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/48290567#full/|title= “Prof. dr Milka Ivić, redovan profesor i akademik“, Bibliografija radova radnika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad: Filozofski fakultet, 1984, str.519}}</ref> Дипломирала је [[1949]]. и докторирала [[1953]]. године на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]]. Од [[1954]]. је била је научни сарадник у Инстутуту за српскохрватски језик САНУ, од [[1955]]. доцент, [[1959]]. ванредни професор, а од 1964—84. редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета у Новом Саду]], као и гостујући професор неколико различитих универзитета у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у и [[Токијског лингвистичког института]]. Била је члан: [[Норвешке академије наука]], [[Саксонске академије наука]], [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]. Уређивала је часопис [[Јужнословенски филолог]].


⚫
Допринос Ивићеве националној филологији описао је српски лингвиста [[Милош Ковачевић (лингвиста)|Милош Ковачевић]] следећим речима: „Милка Ивић је сама ’одрадила’, инаугуришући теорију варијаната, цијелу једну фазу хрватског филолошког програма.”<ref>{{cite web|url= https://filolog.rs.ba/docs/broj18.pdf |title= Ковачевић, Милош (2000), „Шта је то и куда иде српски језик”, стр.42; цит. по: Стојановић, Андреј (2018), Српски језик у огледалу руске славистике XXI века, стр.272}}</ref>
⚫
Једна је од најзначајнијих српских лингвиста данашњице, пре свега у областима: савремена [[сербокроатистика]], историја [[лингвистика|лингвистике]], општа [[лингвистика]], [[синтакса]], структурна морфологија<ref>{{cite web|url= http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=28239|title = Ivić, Milka. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2020 (Pristupljeno 2. 11. 2020.)}}</ref> и [[семантика]] [[словенски језици|словенских језика]].

⚫
Допринос сербокроатисте Милке Ивић националној филологији описује српски лингвиста [[Милош Ковачевић]] следећим речима: Милка Ивић је „сама ’одрадила’, инаугуришући теорију варијаната, цијелу једну фазу хрватског филолошког програма…”<ref>{{cite web|url= https://filolog.rs.ba/docs/broj18.pdf |title= Ковачевић, Милош (2000), „Шта је то и куда иде српски језик”, стр.42; цит. по: Стојановић, Андреј (2018), Српски језик у огледалу руске славистике XXI века, стр.272}}</ref>


Њен супруг је био академик и лингвиста [[Павле Ивић]], син академик и математичар [[Александар Ивић]], а снаха [[Санда Рашковић Ивић]].
Њен супруг је био академик и лингвиста [[Павле Ивић]], син академик и математичар [[Александар Ивић]], а снаха [[Санда Рашковић Ивић]].
Ред 43: Ред 42:


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{извори}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{портал|Биографија}}
* [https://web.archive.org/web/20120110221611/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=929, Биографија на сајту САНУ]
* [https://web.archive.org/web/20120110221611/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=929, Биографија на сајту САНУ]
* [http://www.planeta.org.rs/28/14nauka%20kaoyivot.htm Наука као живот - Милка Ивић]
* [http://www.planeta.org.rs/28/14nauka%20kaoyivot.htm Наука као живот — Милка Ивић]


{{клица-биографије}}
{{клица-биографије}}

Верзија на датум 24. јун 2021. у 09:41

Милка Ивић
Лични подаци
Датум рођења(1923-12-11)11. децембар 1923.
Место рођењаБеоград, Краљевина СХС
Датум смрти7. март 2011.(2011-03-07) (87 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ОбразовањеУниверзитет у Београду

Милка Ивић (Београд, 11. децембар 1923 — Београд, 7. март 2011[1]), српски лингвиста, професор универзитета и редовни члан САНУ.

Биографија

Милка Ивић је рођена 1923. у Београду као ћерка Радоја Јовановића, доктора права и државног саветника, и Светлане, ћерке песника Војислава Илића.[2] На трећој години студија је изабрана за стипендисту Српске академије наука.[3] Дипломирала је 1949. и докторирала 1953. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од 1954. била је научни сарадник у Инстутуту за српскохрватски језик САНУ, од 1955. доцент, 1959. ванредни професор, а од 1964 до 1984. редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, као и гостујући професор неколико различитих универзитета у САД и Токијског лингвистичког института. Била је члан Норвешке, Саксонске и Српске академије наука. Уређивала је часопис Јужнословенски филолог.

Подручја њеног деловања била су: савремена сербокроатистика, историја лингвистике, општа лингвистика, синтакса, структурна морфологија[4] и семантика словенских језика.

Допринос Ивићеве националној филологији описао је српски лингвиста Милош Ковачевић следећим речима: „Милка Ивић је сама ’одрадила’, инаугуришући теорију варијаната, цијелу једну фазу хрватског филолошког програма.”[5]

Њен супруг је био академик и лингвиста Павле Ивић, син академик и математичар Александар Ивић, а снаха Санда Рашковић Ивић.

Најзначајнија дела

Референце

  1. ^ Глас јавности: Преминула лингвиста, филолог и академик Милка Ивић, Приступљено 13. 4. 2013.
  2. ^ Наука као живот - Милка Ивић, Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ „“Prof. dr Milka Ivić, redovan profesor i akademik“, Bibliografija radova radnika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad: Filozofski fakultet, 1984, str.519”. 
  4. ^ „Ivić, Milka. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2020 (Pristupljeno 2. 11. 2020.)”. 
  5. ^ „Ковачевић, Милош (2000), „Шта је то и куда иде српски језик”, стр.42; цит. по: Стојановић, Андреј (2018), Српски језик у огледалу руске славистике XXI века, стр.272” (PDF). 

Спољашње везе

Икона за клице

Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милка_Ивић&oldid=23903172”