Александар Ивић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Ивић
Aleksandar Ivić.jpg
Датум рођења (1949-03-06)6. март 1949.(68 год.)
Место рођења Београд
 ФНРЈ

Александар Ивић (Београд, 6. март 1949), српски је математичар, универзитетски професор и академик САНУ.

Биографија[уреди]

Рођен је као син познатих лингвиста и академика Павла и Милке Ивић. Деда по оцу је био историчар Алекса Ивић, а прадеда по мајци песник Војислав Илић, син књижевника и министра Јована Илића.

Био је учесник на Међународној математичкој олимпијади 1967. године.[1] На Природно-математичком факултету Универзитета у Београду је магистрирао 1973. и докторирао 1975. године.[2] Наслов докторске дисертације био је „О неким класама аритметичких функција које су везане за расподелу простих бројева“, а ментор Ђуро Курепа.[3] Његова научна област деловања је аналитичка теорија бројева. Запослен је на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, Катедра за примењену математику, где је у звање редовног професора изабран 1988. године.[4]

За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 1988, а за редовног 2000. године.[4]

Ожењен је Сандом Рашковић Ивић, са којом има дете.[5]

Библиографија[уреди]

  • The Riemann Zeta-Function: theory and applications, Wiley 1985, репринт Dover. 2003. ISBN 978-0-486-42813-0.
  • The Theory of Hardy's Z-Function, Cambridge University Press, New York 2013
  • са Jean-Marie de Koninck: Topics in arithmetical functions: asymptotic formulae for sums of reciprocals of arithmetical functions and related results, North Holland 1980
  • Lectures on mean values of the Riemann Zeta Function, Lectures Tata Institute, Springer Verlag 1991

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]