Санда Рашковић Ивић
| Санда Рашковић — Ивић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||
Санда Рашковић Ивић (Загреб, 8. јануар 1956) српска је политичарка, психијатар и психотерапеут, бивша председница Демократске странке Србије. Била је комесарка за избеглице, председница Координационог центра за Косово и Метохију и народна посланица у Скупштини Србије.
Фебруара 2017. постала је члан новог посланичког клуба „За спас Србије–Нова Србија". Октобра 2017. постаје потпредседник Народне странке Вука Јеремића.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена 8. јануара 1956. године у Загребу [1], као кћерка др Јована Рашковића и др Тање Стипишић. По мајци има хрватско и италијанско порекло.[2] Основну школу и гимназију завршила у Шибенику, а на Медицинском факултету Свеучилишта у Загребу дипломирала је 1980. године. Специјалистички испит из психијатрије положила 1986. године, последипломске студије из психотерапије 1989, а 1993. године докторирала је на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Аутор је многих стручних радова из области психијатрије и психотерапије. Учествовала је на многим конгресима и симпозијумима у земљи и иностранству. Члан је Светског удружења психотерапеута, Српског лекарског друштва и хуманитарне организације Жене помажу женама.
Од фебруара 2001. до фебруара 2003. била је републички комесар за избеглице Републике Србије. Члан је ДСС од 2003. године, члан Савета ДСС и председник Одбора за социјална питања, рад и запошљавање. Члан је Одбора за европске интеграције, и члан Парламентарне скупштине Централно-Европске иницијативе.
Од 2005. године председница је Координационог центра за Косово и Метохију, Комисије за примену Војнотехничког споразума и Координационог тела за Југ Србије.
Њен супруг Александар Ивић преминуо је 2020. године,[1] а син Јован јануара 2022. године[3]. Говори енглески, француски и италијански. Изабрана је за потпредседника ДСС на Скупштини ДСС 5. јуна 2005. године.
Била је амбасадор Србије у Италији у периоду од 2008. до 2011.
На изборима 2012. изабрана је за народну посланицу са листе ДСС - Војислав Коштуница.
Дана 12. октобра 2014. године, изабрана је за председника ДСС. Дана 29. јула 2016. године, Сандра Рашковић Ивић подноси оставку на место председника ДСС али задржава посланички мандат у Народној скупштини.
Дана 21. октобра 2016. године, Председништво ДСС је прихватило предлог Извршног одбора ДСС о брисању из евиденције чланства народне посланице Санде Рашковић Ивић чиме постаје самостални посланик у Народној Скупштини Републике Србије. [4][5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б BETAWEEK[мртва веза], 31. јул 2002. године
- ^ Коштуницу није лако завести novosti.rs
- ^ „Ко је Јован Ивић, син политичарке који је пронађен мртав”. Блиц. 20. 1. 2022. Приступљено 22. 1. 2022.
- ^ „САОПШТЕЊЕ ПРЕДСЕДНИШТВА ДСС – Демократска Странка Србије” (Саопштење). Dss.rs. 2014-06-20. Приступљено 2016-10-29.
- ^ „Sanda Rašković Ivić isključena iz DSS | N1 Srbija”. Rs.n1info.com. Архивирано из оригинала на датум 22. 10. 2016. Приступљено 2016-10-29.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Санда Рашковић Ивић на Викимедијиној остави. |