Русини у Румунији — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.1
Ред 4: Ред 4:


== Историја ==
== Историја ==
Током старије историје, Русини и Румуни су вековима живели заједно у историјским областима као што су [[Мармарош]] и [[Буковина]]. Данашња Румунија обухвата јужни Мармарош и јужну Буковину, тако да највећи део припадника русинске заједнице живи у поменутим областима, на северу државе. За време комунистичке власти, Румунија је под утицајем [[СССР]] усвојила политику непризнавања националне посебности Русина, који су убрајани међу [[Украјинци (народ)|Украјинце]]. Тек након политичких промена ([[1989]]) дошло је до постепених промена у односу државних власти према решавању русинског питања. Русини су успели да се изборе за признање мањинског статуса (2000), што је изазвало реакцију украјинских чинилаца, који су [[2003]]. године затражили од румунских државних власти да се одлука о признању русинске мањине повуче, те да се Русини поново подведу под Украјинце. Румунске државне власти нису усвојиле тај захтев.<ref>[https://web.archive.org/web/20050817125416/http://rusynmedia.org/Documents/Misc/Romania-Ukr.pdf Letter from the Union of Ukrainians of Romania to the Government of Romania demanding the abolition of the Rusyn national minority in Romania (2003)]</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20050222161154/http://rusynmedia.org:80/Documents/Misc/Romania-Dukhn.pdf Declaration from Romanian MP George Firczak on the Observance of the 200th anniversary of the birth of Aleksander Dukhnovych, national awakener of the Rusyns (2003)]</ref>{{sfn|Kosiek|2015|p=111-127}}
Током старије историје, Русини и Румуни су вековима живели заједно у историјским областима као што су [[Мармарош]] и [[Буковина]]. Данашња Румунија обухвата јужни Мармарош и јужну Буковину, тако да највећи део припадника русинске заједнице живи у поменутим областима, на северу државе. За време комунистичке власти, Румунија је под утицајем [[СССР]] усвојила политику непризнавања националне посебности Русина, који су убрајани међу [[Украјинци (народ)|Украјинце]]. Тек након политичких промена ([[1989]]) дошло је до постепених промена у односу државних власти према решавању русинског питања. Русини су успели да се изборе за признање мањинског статуса (2000), што је изазвало реакцију украјинских чинилаца, који су [[2003]]. године затражили од румунских државних власти да се одлука о признању русинске мањине повуче, те да се Русини поново подведу под Украјинце. Румунске државне власти нису усвојиле тај захтев.<ref>[https://web.archive.org/web/20050817125416/http://rusynmedia.org/Documents/Misc/Romania-Ukr.pdf Letter from the Union of Ukrainians of Romania to the Government of Romania demanding the abolition of the Rusyn national minority in Romania (2003)]</ref><ref>{{Cite web |url=http://rusynmedia.org/Documents/Misc/Romania-Dukhn.pdf |title=Declaration from Romanian MP George Firczak on the Observance of the 200th anniversary of the birth of Aleksander Dukhnovych, national awakener of the Rusyns (2003) |access-date=22. 02. 2005 |archive-date=22. 02. 2005 |archive-url=https://web.archive.org/web/20050222161154/http://rusynmedia.org/Documents/Misc/Romania-Dukhn.pdf |url-status=live }}</ref>{{sfn|Kosiek|2015|p=111-127}}


== Демографија ==
== Демографија ==

Верзија на датум 29. септембар 2021. у 08:03

Данашњи просторни опсег русинског народа, укључујући и Русине у појединим пограничним областима Румуније

Русини у Румунији (рсн. Русины, рум. Ruteni, Rusini) су припадници русинског народа у Румунији. Званично су признати као пуноправна национална мањина. Имају једно резервисано место у румунском државном парламенту, а заступљени су и у локалним органима власти. Најзначајнија русинска организација у Румунији је Културно удружење Русина у Румунији (рсн. Културне Товариство Русинів Романії, рум. Uniunea Culturală a Rutenilor din România). Девето заседање Светског конгреса Русина одржано је 2007. године у румунском граду Сигету.[1][2][3]

Историја

Током старије историје, Русини и Румуни су вековима живели заједно у историјским областима као што су Мармарош и Буковина. Данашња Румунија обухвата јужни Мармарош и јужну Буковину, тако да највећи део припадника русинске заједнице живи у поменутим областима, на северу државе. За време комунистичке власти, Румунија је под утицајем СССР усвојила политику непризнавања националне посебности Русина, који су убрајани међу Украјинце. Тек након политичких промена (1989) дошло је до постепених промена у односу државних власти према решавању русинског питања. Русини су успели да се изборе за признање мањинског статуса (2000), што је изазвало реакцију украјинских чинилаца, који су 2003. године затражили од румунских државних власти да се одлука о признању русинске мањине повуче, те да се Русини поново подведу под Украјинце. Румунске државне власти нису усвојиле тај захтев.[4][5][6]

Демографија

Услед сложених историјских и политичких околности, Русини су у старијим пописима становништва у Румунији били прибрајани уз Украјинце. Таква пракса је напуштена тек уочи пописа који је спроведен 2002. године, тако да се свега 262 становника званично изјаснило као „Русини”, док се још 3.890 становника изјаснило као Хуцули (рсн. Гуцулы, рум. Huțuli) - припадници посебне заједнице која се сматра подгрупом русинског народа. Стварни број Русина у Румунији процењује се на 35.000 припадника.[7]

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе