Падска низија — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 9: | Ред 9: | ||
'''Клима''': Падска низија се налзи у прелазној климатској зони између [[средоземна клима|средоземне]] и [[умерено континентална клима|умерено континенталне климе]], па има влажне и благе зиме и топла и сушна лета. Стога равница оскудева падавинама, посебно лети, па су кроз њу прокопани бројни канали за наводњавање. |
'''Клима''': Падска низија се налзи у прелазној климатској зони између [[средоземна клима|средоземне]] и [[умерено континентална клима|умерено континенталне климе]], па има влажне и благе зиме и топла и сушна лета. Стога равница оскудева падавинама, посебно лети, па су кроз њу прокопани бројни канали за наводњавање. |
||
'''Воде''': Падска низија је добила по реци '''По''' ({{Јез-ита|Pо}}, {{Јез-ита|Padus}}), иако њено подручје укључује и области [[Венето|Венета]] и [[Фриули]]ја чије се реке - [[Адиђе]], [[Брента]], [[Пијаве]] и [[Таљаменто]] уливају у [[Јадран]], исто као и подручја слива река [[Савио]], [[Ламоне]] и [[Ренто]] јужно од реке [[По]]. |
'''Воде''': Падска низија је добила по реци '''[[По]]''' ({{Јез-ита|Pо}}, {{Јез-ита|Padus}}), иако њено подручје укључује и области [[Венето|Венета]] и [[Фриули]]ја чије се реке - [[Адиђе]], [[Брента]], [[Пијаве]] и [[Таљаменто]] уливају у [[Јадран]], исто као и подручја слива река [[Савио]], [[Ламоне]] и [[Ренто]] јужно од реке [[По]]. |
||
==Покрајине и градови== |
==Покрајине и градови== |
Верзија на датум 23. септембар 2010. у 13:47
Падска низија или Долина реке По (итал. Pianura Padana) је равница у северној Италији, коју образује река По у средњем и јужном делу свог тока. То је једна од "жила-куцавица" Италије и њена главна житница, а њена највећа насеља, попут Милана, Торина, Болоње и Венеције, спадају веома познате градове света. Такође, Падска низија је једна од већих низија у јужној Европи. На крају, то је једна од најгушће насељених и најразвнијенијих области у целој Европи.
Природне одлике
Рељеф: Падска низија представља јасно равничарско подручје са јасним границама, окружено високим планинама и морем. Она се простире на већем делу Северне Италије. Простире се на око 600 км дужине у смеру запад-исток, од западног дела Алпа (тзв. Пијемонтски Алпи), па до Јадранског мора на истоку, у дужини до 650 километара. Равница је са југа затворена северним Апенинима, док је са севера затворена главним билом Алпа. Њена ширина је око 100-150 километара. Надморска висина Падске низије креће се од 0-4 м у области Фераре код Јадрана (делта Поа), до око 250-300 м западно од Торина. Унутар равнице нема изолованих планина.
Клима: Падска низија се налзи у прелазној климатској зони између средоземне и умерено континенталне климе, па има влажне и благе зиме и топла и сушна лета. Стога равница оскудева падавинама, посебно лети, па су кроз њу прокопани бројни канали за наводњавање.
Воде: Падска низија је добила по реци По (итал. Pо, итал. Padus), иако њено подручје укључује и области Венета и Фриулија чије се реке - Адиђе, Брента, Пијаве и Таљаменто уливају у Јадран, исто као и подручја слива река Савио, Ламоне и Ренто јужно од реке По.
Покрајине и градови
У оквиру Падске низије налазе се следеће покрајине и градови:
- Фурланија-Јулијска крајина - Удине,
- Венето - Венеција, Верона, Падова, Вићенца, Тревизо,
- Ломбардија - Милано, Бреша, Бергамо,
- Пијемонт - Торино, Новара,
- Емилија-Ромања - Пјаћенца, Парма, Модена, Болоња, Форли, Римини, Равена, Ферара.
Готово сва важнија насеља се налазе на јужном или северном ободу низије, на местима где она прелази у побрђе.
Политички контекст
Уз Падску низију данас се везује савремени политички концепт Паданије, као нове државе састављене од неколико развијенијих, северно положених италијанских покрајина.
Спољне везе
- „Панорамски преглед Падске низије”. Red Geographics. 2004—2009. Приступљено 3. 6. 2009.