Архив Југославије — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Зграда |
|||
|име_зграде = Архив Југославије |
|||
|слика = |
|||
|наслов = |
|||
|почетак = |
|||
|крај = |
|||
|претходна = |
|||
|премашена = |
|||
|plural = |
|||
|локација = {{ЗД СРБ}} [[Београд]], [[Србија]] |
|||
|координате = |
|||
|статус = |
|||
|свечано_отварање = |
|||
|саграђена = [[1933.]] |
|||
|очекивани_завршетак = |
|||
|отварање = |
|||
|затварање = |
|||
|срушена = |
|||
|коришћење = Архив |
|||
|висина_са_торњем = |
|||
|висина = |
|||
|највиши_спрат = |
|||
|број_спратова = 3 |
|||
|број_лифтова = |
|||
|вредност = |
|||
|површина = |
|||
|архитекта = |
|||
|инжењер = |
|||
|конструктор = |
|||
|аутор = |
|||
|власник = |
|||
|управљање = |
|||
|референце = |
|||
}} |
|||
'''Архив Југославије''' је [[институција]] која чува и штити [[архив]]ску грађу насталу радом централних државних органа и организација југословенске државе од [[1918.]] до [[2006.]] године. |
'''Архив Југославије''' је [[институција]] која чува и штити [[архив]]ску грађу насталу радом централних државних органа и организација југословенске државе од [[1918.]] до [[2006.]] године. |
||
Верзија на датум 3. мај 2012. у 16:16
| Архив Југославије | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Шаблон:ЗД СРБ Београд, Србија |
| Статус | завршена |
| Саграђена | 1933. |
| Коришћење | Архив |
| Број спратова | 3 |
Архив Југославије је институција која чува и штити архивску грађу насталу радом централних државних органа и организација југословенске државе од 1918. до 2006. године.
Оснивање Архива Југославије
Иницијатива за оснивање Архива југословенске државе настала је још у време Краљевине Југославије 1920. године, али је Архив основан тек након Другог светског рата 1950. године под називом Државна архива ФНРЈ. Овај назив промењен је 1964. године у Архив Југославије и под тим именом ради и дан данас (сем у периоду од 2003. до 2009. када је стварањем Државне заједнице преименован у Архив Србије и Црне Горе).
Грађа Архива Југославије
Архив Југославије у оквиру 840 фондова и збирки чува 24,5 километара архивске грађе, настале у периоду од 1914. до 2006. године. Грађа се односи на рад централних органа власти и државне управе у области унутрашње и спољне политике, финансија, привреде, здравства, просвете, културе, социјалне политике, правосуђа, банкарства и др.
Архивску грађу периода Краљевине Југославије чини 146 фондова насталих у раздобљу од 1918. до 1945. године. Архивску грађу послератне Југославије чине 633 фонда настала у периоду од 1945. до 2006. године.
Зграда Архива Југославије
Обишавши тридесетих година прошлог века колеџе у Енглеској (Оксфорд и Кембриџ), краљ Александар I Карађорђевић пожелео је да сличне образовне институције изгради и у својој земљи. По свом повратку, покренуо је у оквиру Двора широку акцију, како би се оваква идеја остварила подизањем једног Дома за средњошколску омладину на Топчидерском брду. Архитекта Војин Петровић пројектовао је импресивну троспратну грађевину, обликовану у стилу академизма, са главном фасадом окренутом рема Топчидерској звезди. Изградња Дома трајала је од 1931. до 1933. године и имала назив Дом краља Александра I за ученике средњих школа. Врло брзо је констатовано да је зграда Дома недовољна да би се у њој обезбедили сви услови за боравак и рад питомаца, као и рад Мушке гимназије Краља Александра Првог. Стога су надлежни органи донели одлуку да се у непосредној близини изгради нови објекат за Гимназију (зграда данашње Војне Гимназије). Градња је трајала од 1934.. до 1936.године.
Савет Дома 12. октобра 1934. доноси одлуку да се у парку испред централног дела Дома, подигне споменик краљу Александру I Карађорђевићу . Биста краља Александра, за чију израду је искоришћен рад вајара Славка Милетића, враћена је 2003. године.
По окупацији Београда Дом је престао са радом и у Дом су смештени Гестапо и Абвер. Након ослобођења објекат је преузело „Савезно министарство унутрашњих послова“ ондашње Југославије.
Одлуком СИВ-а зграда је 1969. додељена Архиву Југославије, а Одлуком Владе Републике Србије од 22. марта 2007. проглашена је за споменик културе.
Локација Архива Југославије
Зграда Архива налази се на Сењаку, елитном делу Београда, у оквиру културно-историјске целине Топчидер. Међу њима су: манастир Ваведење, Музеј краља Петра, Факултет ликовне уметности, као бројне амбасаде и резиденције. Архив се налази у улици Васе Пелагића 33.
