Топчидерско брдо
Топчидерско брдо је урбано насеље и брдо на општини Савски венац. Некада је било општина у оквиру града Београда и састојало се од насеља Сењак и Дедиње. Године 1957. припојено је новоформираној општини Савски венац. Налази се на око четири километра од центра града са којим је повезаном Улицом кнеза Милоша. Ограничено је реком Савом и некадашњим Мокролушким потоком данас железничком станицом Београд центар. На југу је пресечено Топчидерском реком и наставља се на Топчидерски парк. Углавном је прекривено шумом. Највиша тачка је на 210 метара надморске висине код Белог двора.
Неки од објеката су: предратна гимназија краља Александра и телефонска потцентрала из 1938. године.[1] Почетком 1920-тих на брду је постојала циглана у власништву београдске општине. Ова је у близини, изнад Ортопедског завода, тј. бившег београдског стрелишта, започела градњу станова за своје чиновнике. Пројекат је преузела Дирекција за грађење нових пруга и 1922. изградила 20 зиданих зграда и седам дрвених кућица за своје потребе.[2] Београдска општина и Министарство шума и руда су 1925. постигли споразум о уређењу Т. б. у делу поред друма за Топчидер (изнад Вајфертове пиваре[3]), према коме би се паркирало двадесет хектара по енглеском узору, а било је и замишљено да се у парку налазе павиљони београдског сајма.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Политика", 23. феб. 1938
- ^ "Политика", 1. дец. 1922, стр. 3
- ^ Политика, 10. септ. 1925, стр. 8
- ^ „Нов београдски парк”, Политика, 6. септ. 1925, стр. 7
.svg)
