Коломан Сокол — разлика између измена
м uvod |
м srpski navodnici |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
== Живот и дело== |
== Живот и дело== |
||
После тешког детињства и када га је оставила мајка ослањао се на ујака. Упознао се са доктором Матом и захваљујући њему је студирао на приватној школи Евгена Крона у [[Кошице |Кошицама]] и ту се сусрео са сликарством а после је студирао приватно код Густава Малехо у [[Братислава |Братислави]]. Ликовне уметности студирао је и у [[Праг]]у и апсолвирао студијски боравак у [[Париз]]у. Добио је понуду од министарства културе и школства у [[Мексико |Мексику]] и одлази као предавач на Академију у град [[Мексико (град) |Мексико]] и ту оснива струку графике а [[1941]]. године се из здравствених разлога своје супруге пресељава у [[Њујорк]]. Излагао је у [[Мексико |Мексику]] и [[САД]]. |
После тешког детињства и када га је оставила мајка ослањао се на ујака. Упознао се са доктором Матом и захваљујући њему је студирао на приватној школи Евгена Крона у [[Кошице |Кошицама]] и ту се сусрео са сликарством а после је студирао приватно код Густава Малехо у [[Братислава |Братислави]]. Ликовне уметности студирао је и у [[Праг]]у и апсолвирао студијски боравак у [[Париз]]у. Добио је понуду од министарства културе и школства у [[Мексико |Мексику]] и одлази као предавач на Академију у град [[Мексико (град) |Мексико]] и ту оснива струку графике а [[1941]]. године се из здравствених разлога своје супруге пресељава у [[Њујорк]]. Излагао је у [[Мексико |Мексику]] и [[САД]]. |
||
После [[Други светски рат |Другог светског рата]] се враћа у [[Словачка |Словачку]] али [[1948]]. године трајно напушта домовину и постаје члан мексичких графичара и живи у [[Аризона |Аризони]]. Пред крај свог живота је поклонио 48 својих радова Словачкој који су постали основ Центра Коломана Сокола у [[Липтовски Микулаш |Липтовском Микулашу]]. Остао је увек скроман човек који тражи своју истину иако је постигао велике успехе. Био је противник [[Академизам |академизма]] и његове слике имају јаки емотивни подтон. За време целог свог стварања посветио се социјалним питањима. Волео је људе који су живели у [[Мексико |Мексику]] и ову средину и то је утицало на његов стваралачки рад али је са Словачком био повезан током целога свог живота. Чести мотиви у његовом делу су били пас, коњ, митологија, борбе бикова и међуљудски односи. [[1976]]. године му је угинуо његов пас по имену |
После [[Други светски рат |Другог светског рата]] се враћа у [[Словачка |Словачку]] али [[1948]]. године трајно напушта домовину и постаје члан мексичких графичара и живи у [[Аризона |Аризони]]. Пред крај свог живота је поклонио 48 својих радова Словачкој који су постали основ Центра Коломана Сокола у [[Липтовски Микулаш |Липтовском Микулашу]]. Остао је увек скроман човек који тражи своју истину иако је постигао велике успехе. Био је противник [[Академизам |академизма]] и његове слике имају јаки емотивни подтон. За време целог свог стварања посветио се социјалним питањима. Волео је људе који су живели у [[Мексико |Мексику]] и ову средину и то је утицало на његов стваралачки рад али је са Словачком био повезан током целога свог живота. Чести мотиви у његовом делу су били пас, коњ, митологија, борбе бикова и међуљудски односи. [[1976]]. године му је угинуо његов пас по имену „Самбо" и он је од тада користио овај псеудоним на успомену свога пса којег је волео а његови радови су добили још већу дубину. |
||
== Литература == |
== Литература == |
Верзија на датум 24. август 2012. у 19:24
Коломан Сокол | |
---|---|
Датум рођења | 12. децембар 1902. |
Место рођења | Липтовски Микулаш, Аустроугарска |
Датум смрти | 12. јануар 2003.100 год.) ( |
Место смрти | Тусон, САД |
Коломан Сокол (12. децембар 1902. Липтовски Микулаш - 12. јануар 2003. Тусон, Аризона, САД) био је један од најзначајнијих представника словачког сликарства и био је оснивач словачке и мексичке графике као и аутор илустрација.
Живот и дело
После тешког детињства и када га је оставила мајка ослањао се на ујака. Упознао се са доктором Матом и захваљујући њему је студирао на приватној школи Евгена Крона у Кошицама и ту се сусрео са сликарством а после је студирао приватно код Густава Малехо у Братислави. Ликовне уметности студирао је и у Прагу и апсолвирао студијски боравак у Паризу. Добио је понуду од министарства културе и школства у Мексику и одлази као предавач на Академију у град Мексико и ту оснива струку графике а 1941. године се из здравствених разлога своје супруге пресељава у Њујорк. Излагао је у Мексику и САД. После Другог светског рата се враћа у Словачку али 1948. године трајно напушта домовину и постаје члан мексичких графичара и живи у Аризони. Пред крај свог живота је поклонио 48 својих радова Словачкој који су постали основ Центра Коломана Сокола у Липтовском Микулашу. Остао је увек скроман човек који тражи своју истину иако је постигао велике успехе. Био је противник академизма и његове слике имају јаки емотивни подтон. За време целог свог стварања посветио се социјалним питањима. Волео је људе који су живели у Мексику и ову средину и то је утицало на његов стваралачки рад али је са Словачком био повезан током целога свог живота. Чести мотиви у његовом делу су били пас, коњ, митологија, борбе бикова и међуљудски односи. 1976. године му је угинуо његов пас по имену „Самбо" и он је од тада користио овај псеудоним на успомену свога пса којег је волео а његови радови су добили још већу дубину.
Литература
- према истоименом чланку у словачкој Википедији