Пређи на садржај

Кошице

Координате: 48° 43′ 00″ С; 21° 15′ 00″ И / 48.716667° С; 21.250015° И / 48.716667; 21.250015
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Кошице (вишезначна одредница).
„Косице” преусмерава овде. Такође погледајте и Косице (Храдец Кралове).
Кошице
Košice
Кошице
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајКошички
ОкругКошице I, II, III, IV
РегијаАбов (Кошице и околина)
Становништво
Становништво‍
 — 2024.223 678[1]
 — густина917,71 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 43′ 00″ С; 21° 15′ 00″ И / 48.716667° С; 21.250015° И / 48.716667; 21.250015
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина208 m
Површина243,73[2] km2
Кошице на карти Словачке
Кошице
Кошице
Кошице на карти Словачке
Остали подаци
Градоначелникинг. Франтишек Кнапик (KDH, SDKÚ - DS, SMK - MKP)
Поштански број040 00
Позивни број0 55
Регистарска ознакаKE
Веб-сајт
www.kosice.sk

Кошице (слч. Košice, мађ. Kassa, нем. Kaschau, лат. Cassovia, русин. Кошицы) је други по величини град у Словачкој и културно и привредно средиште источног дела државе. Кошице и управно средиште истоименог Кошичког краја.

Кошице су познате као словачки град са највећим старим градским језгром. Кошице су први европски град који је добио свој грб (1369. године), a 2013. проглашен је заевропску престоницу културе.

Порекло назива

[уреди | уреди извор]

Први помен назива града је из 1230. године у латинском облику villa Cassa. Верује се да је он изведен од словенског имена Коша. Из овог облика су изведени називи на језицима околних народа.

Географија

[уреди | уреди извор]

Кошице су смештене у источној половини државе, недалеко од Мађарске - град се налази на око 20 км северно од границе. Престоница државе, Братислава, је удаљена 440 км западно од града.

Рељеф

[уреди | уреди извор]

Кошице су се развиле у истоименој Кошичкој котлини, коју прави река Хорнад. Надморска висина града је око 200 m. Оближње планине припадају планинском венцу Карпата. Западно од града је издиже Словачко рудогорје, док се источно издижу Сланске врхи.

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима у Кошицама је умерено континентална. Количина падавина износи око 610 милиметара. Месец са највећом количином падавина је Јул.[3]

Воде

[уреди | уреди извор]

Кроз град протиче река Хорнад, у средишњем делу свог тока. Она дели град на западни и источни део.

Историја

[уреди | уреди извор]

Простор Кошица био је насељен још у време праисторије. Постоје подаци о словенском становништву у овом крају почетком средњег века. Насеље под данашњим називом први пут се помиње у списима из 1230. године, а 1369. године му је одобрен грб, што га чини градом са најстаријим таквим сачуваним документом. У ово време то је био мађарски град, насељен Немцима и Мађарима. Значај града види се и из податка да је овде било средиште северне Угарске. Грб је свој данашњи изглед добио 1502. године и од тада се није променио.

Током династичких сукоба на мађарском двору у 15. и 16. веку град је тешко страдао. Град је био седиште бунтовних покрета против Хабзбурговаца. Тек крајем 17. века долази до смиривања стања у граду и околини. У ово време град се обнавља и осавремењује, а његов углед као „средишта северне Угарске“ поново долази до изражаја. Град остаје верско, културно и привредно средиште. Овај положај није значајније пољуљан ни после тешких страдања у Револуцији 1848—1849. године. У другој половини века град се развио у снажно средиште, а главно становништво су били Мађари и Јевреји.

На крају Првог светског рата Кошице су се нашле у метежима око разграничења новостворене Чехословачке и Мађарске. Тријанонским споразумом 1919. године, град је постао део Чехословачке. Наредних година становништво се мења и све више долази до изражаја словачки елемент. Међутим, од 1938. до 1945. године град је предат Хортијевој Мађарској, што је на крају довело до масовног страдања Јевреја и протеривања словачког становништва из града. После рата град је враћен Чехословачкој, која постаје комунистичка земља. Тада је дошло до масовног исељавања Мађара из града. У време комунистичке власти град је нагло индустријализован, што је условило нагли раст становништва - са 60.700 у 1950. године на 235.000 1991. године.

Кошице су данас седиште једног од словачких крајева и Уставног суда. У њему столују католички надбискуп, лутерански бискуп и грчкокатолички епископ.

Поглед на град из ваздуха
Панорама средишта Кошица
Пешачка улица у старом језгру Кошица
Градски блокови из времена комунизма

Становништво

[уреди | уреди извор]
Статистика становништва (10 Година)[4]
Година:1994.2004.2014.2024.
Број људи:239 927235 006239 464223 678
Разлика: -2,05 % +1,89 % -6,59 %
Статистика становништва[4]
Година:2023.2024.
Број људи:225 044223 678
Разлика:-0,60 %

Према подацима о броју становника из 2024. године насеље је имало 223 678 становника.[5]

Етничка припадност

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[6][7][8]
Етничка припадностБројРазломак
Словаци194 18580,3 %
непознато23 0629,53 %
Мађари78073,22 %
Роми54192,24 %
Русини41081,69 %
Чеси24601,01 %
Укупно241 812

Према попису из 2021. у насељу је живело 241 812 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 194 185 као Словац, 23 062 као непознато, 7807 као Мађар, 5419 као Ром, 4108 као Русин, 2460 као Чех, 1177 као различите, 1033 као Украјинац, 519 као Нијемац, 402 као Вијетнамац, 388 као Рус, 211 као Пољак, 200 као Јеврејин, 93 као Морављан, 88 као Енглезaи, 85 као Италијан, 77 као Бугар, 68 као Срб, 61 као Албанац, 59 као Француз, 47 као Кинез, 44 као Румун, 44 као Грк, 35 као Хрват, 33 као Ирциац, 32 као Аустријан, 30 као канађанaи, 24 као Турчин, 12 као Шлезијац, 6 као Иранац и 3 као Корејaц.

Религија

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[9][10]
РелигијаБројРазломак
Латинска црква101 87044,48 %
Без верске припадности64 93528,35 %
Неоткривено26 11011,4 %
Гркокатолицизам15 1866,63 %
Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести75103,28 %
Калвинизам45041,97 %
Православна црква29791,3 %
Укупно229 040

У години 2021. је било 229 040 људи по вероисповести: 101 870 Латинска црква, 64 935 Без верске припадности, 26 110 Неоткривено, 15 186 Гркокатолицизам, 7510 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 4504 Калвинизам, 2979 Православна црква, 780 Друго, 774 Ад хок покрети, 766 Јеховини сведоци, 764 Апостолска црква, 534 Друге и неодређене хришћанске цркве, 451 Хришћанске цркве у Словачкој, 375 Будизам, 252 Баптисти, 239 Јевреји, 226 Ислам, 197 Хришћанска адвентистичка црква, 167 Паганизам и духовност природе, 133 Црква браће, 106 Уједињена методистичка црква, 50 Хиндуизам, 47 Старокатоличка црква, 33 Чехословачка хуситска црква, 28 Бахаи вера, 19 Црква Исуса Христа светаца последњих дана и 5 Новоапостолска црква.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Због чињенице да се на периферији града укрштају три ауто-пута који су део Европске мреже путева (Е58, Е71 и Е50) град има веома важан значај као транзитни центар.

Мрежа градског превоза је добро развијена и повезује центар града са свим периферним деловима. У граду функционишу аутобуси (32 линије), трамваји (8 линија) и тролејбуси (2 линије).[11]

Возни парк није у потпуност нов, али је у плану наставак набавке савремених возила. Стара возила се донирају градовима којима су возила потребна, а у складу са претходним договором између градских управа (пример је град Чернивци који је добио 5 тролејбуса произведених током 90-их година прошлог века).

Привреда

[уреди | уреди извор]

Кошице су привредно средиште источне Словачке и дају 9% бруто националног производа. Највећи значај има железара са 16.000 запослених. Друге важне индустријске гране су машинска и прехрамбена индустрија.

Кошице су и важно трговачко и услужно средиште, а последњих година туризам постаје све важнији чинилац развоја града.

Градске знаменитости

[уреди | уреди извор]

Кошице имају очувано старо градско језгро, образовано око Хлавне (тј. Главне) улице. То је највећи стари град у целој држави. У његовом средишту је највећа словачка црква, Катедрала свете Алжбете, која је и најисточнија велика црква, иницијално подигнута у готском стилу. У градском језгру постоји још неколико мањих црква, као и низ градских палата и монументалних здања. Ту треба поменути:

  • Црква св. Михала,
  • Торањ св. Урбана,
  • Гркокатоличка црква,
  • Здање универзитета,
  • стара градска кућа,
  • Капетанова палата,
  • градски бастиони.

Важност културне основе града била је пресудна да град добије звање Културне престонице Европе 2013. године.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7102rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  2. ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7015rr_obc=AREAS_SK, v_om7015rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  3. ^ „Kosice climate: weather by month, temperature, precipitation, when to go”. www.climatestotravel.com. Приступљено 2023-04-17. 
  4. ^ а б „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7102rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  5. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7102rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31. 
  6. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  7. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  8. ^ Збир од SK0422–SK0425.
  9. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  10. ^ Збир од SK0422–SK0425.
  11. ^ „Zoznam trás liniek MHD - platné od 21.3.2022 | Dopravný podnik mesta Košice”. www.dpmk.sk. Приступљено 2023-04-17. 

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Катедрала св. Алжбете
    Катедрала св. Алжбете
  • Црква св. Михала
    Црква св. Михала
  • једна од градских палата
    једна од градских палата
  • Државно позориште у Кошицама
    Државно позориште у Кошицама
  • Торањ светог Урбана
    Торањ светог Урбана
  • Палата дивизија, седиште Кошичког краја
    Палата дивизија, седиште Кошичког краја
  • Гркокатоличка црква
    Гркокатоличка црква
  • Градска железара
    Градска железара

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кошице&oldid=30616516”