Жан Батист Перен — разлика између измена
м Фајл Jean_Baptiste_Perrin.jpg је уклоњен јер га је на Остави обрисао Jameslwoodward са разлогом: Per commons:Commons:Deletion requests/File:Jean Baptiste Perrin.jpg |
dodao sliku |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Научник |
{{Научник |
||
|име = Жан Батист Перен |
|име = Жан Батист Перен |
||
|слика = |
|слика = Jean Perrin 1926.jpg |
||
|ширина_слике = 200п |
|ширина_слике = 200п |
||
|опис_слике = Жан Батист Перен (1870-1942) |
|опис_слике = Жан Батист Перен (1870-1942) |
Верзија на датум 6. септембар 2012. у 17:54
Жан Батист Перен | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 30. септембар 1870. |
Место рођења | Лил, Француска |
Датум смрти | 17. април 1942. |
Место смрти | Њујорк, САД |
Образовање | Екол нормал супериор |
Научни рад | |
Поље | Физичар |
Институција | Сорбона |
Ученици | Пјер Виктор Оже |
Познат по | Атомска структура материје Основао Institut de Biologie Physico-Chimique |
Награде | Нобелова награда за физику (1926) |
отац физичара Франсиса Перина. |
Жан Батист Перен (фр. Jean Baptiste Perrin; 30. септембар 1870 — 17. април 1942.) је био француски физикохемичар. Рођен је у Лилу (Француска), а студирао је у Паризу. Од 1910. до 1940. био је професор физичке хемије на Универзитету у Паризу. Године 1895. утврдио је да су катодни зраци негативно наелетрисане честице (електрони). У покушајима да одреди масу тих честица претекао га је Џ. Џ. Томсон. Око 1908. почео је да испитује Брауново кретање. Године 1926. добио је Нобелову награду за физику за рад на дисконтинуалној структури материје, а нарочито за откриће седиментационе равнотеже.
Опис експеримента којим је Перен утврдио наелектрисање електрона
У ранијим експериментима научник Стоуни је уочио катодне зраке у катодној цеви. Зраци би се јављали када би се напон спусти испод 2 волта. На већим напонима гас измећу елктрода би светлео бљештаво. Ти зраци су ишли од аноде ка катоди и били су уочљиви само уколико би се цев обложила флуоресцентном материјом. Тада би се уочавали као флуоресцентно светлуцање.
Перен је катодну цев ставио у спољашње електрично поље. Уочио је да катодни зраци (електрони) скрећу ка позитивном крају. То је био довољан доказ за закључак да су електрони негативно наелектрисани. Потврда закључка је дошла приликом стављања катодне цеви у магнетско поље.