Нилс Бор — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот: додато ml:നീൽസ് ബോർ |
Нема описа измене |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
|место_рођења = [[Копенхаген]] |
|место_рођења = [[Копенхаген]] |
||
|држава_рођења = [[Данска]] |
|држава_рођења = [[Данска]] |
||
|датум_смрти = [[18. новембар]] [[1962]]. |
|датум_смрти = [[18. новембар]] [[1962]] [[Укупно живео 77 gодина]]. |
||
|место_смрти = [[Копенхаген]] |
|место_смрти = [[Копенхаген]] |
||
|држава_смрти = [[Данска]] |
|држава_смрти = [[Данска]] |
||
Верзија на датум 7. октобар 2012. у 14:16
| Нилс Бор | |
|---|---|
 Нилс Бор | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. октобар 1885. |
| Место рођења | Копенхаген, Данска |
| Датум смрти | 18. новембар 1962 Укупно живео 77 gодина. |
| Место смрти | Копенхаген, Данска |
| Научни рад | |
| Поље | физика |
| Познат по | Копенхагенска интерпретација Боров модел Зомерфелд-Борова теорија |
| Награде |  Нобелова награда за физику (1922)Медаља Френклин (1926) |
Нилс Хенрик Дејвид Бор (дан. Niels Henrik David Bohr; 7. октобар 1885 — 18. новембар 1962) је дански физичар. Један је од најистакнутијих научника 20. века. Творац је савремене атомистике.
Завршио је универзитет и докторирао у Копенхагену, а затим је 1911. године отишао у Манчестер. Тамо је са Ернестом Радерфордом изучавао структуру атома. После пет година рада у Енглеској, враћа се у Копенхаген и постаје директор данског Института за теоријску физику. Године 1922. добио је Нобелову награду за физику. Потом је низ година изучавао нуклеарну физику, а од 1939. године посебно је проучавао уран.
Када су 1940. године Немци окупирали Данску, Бор је избегао у САД где је учествовао у истраживањима која су касније омогућила израду прве нуклеарне бомбе.
По завршетку Другог светског рата, Бор се вратио у Копенхаген где је изабран за председника Данске академије наука. Заузимао се за ограничење нуклеарног наоружања и забрану коришћења атомских бомби.
Доприноси физици
- Модел атома
- Принцип кореспонденције
- Копенхагенска интерпретација квантне механике.
- Принцип комплементарности: појава може бити посебно анализирана као да има неколико контрадикторних особина на пример, таласно-честични дуализам.
