Мождани живци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 7. новембар 2012. у 20:50

Шема можданих живаца

Мождани или лобањски нерви (лат. nn. craniales) су део периферног нервног система, а чине их групе моторних, сензитивних и мешовитих нервних влакана који инервишу мишиће и жлезде. Називају се лобањским или кранијалним нервима јер излазе из мозга (тачније можданог стабла) и напуштају лобањску дупљу кроз коштане отворе, канале и пукотине. Постоји тринаест парова ових нерва, који се означавају нулом и римским бројевима (од I до XII). Њихови називи су одраз опште дистрибуције и функције.^[1]^[2]^[3]

Моторни лобањски нерви (III, IV, VI, XI и -{XII) полазе од моторних једара у можданом стаблу и спроводе надражаје (сигнале) ка попречно-пругастим мишићима на периферији. Њихова влакна чине дуги аксонски продужеци или неурити нервих ћелија. Сензитивни или чулни лобањски нерв (0, I, II и VIII) преносе информације у супротном смеру, односно од чулних органа на периферији до ганглиона. Одатле полазе тзв. постганглијска влакна која се завршавају у одговарајућем можданом центру, тј. у сензитивним једрима можданог стабла. Трећу скупину чине мешовити нерви (V, VII, IX и X) који садрже и моторна и сензитивна нервна влакна. Поједини кранијални нерви (III, VII, IX и X) садрже и парасимпатичка влакна која припадају аутономном нервном систему, а служе за инервацију глатке мускулатуре и жлезда.^[4]^[5]

Нервна влакна кранијалних нерава су подељена у пет функционалних група:

општи соматски еферентни аксони који инервишу попречно-пругасте мишиће који нису настали од ембрионалних фарингеалних лукова,
специјални висцерални еферентни аксони који инервишу попречно-пругасте мишиће који су настали од фарингеалних лукова,
општа висцерална аферентна влакна која доносе чулне информације из висцералних органа,
општа соматска аферентна влакна која доносе чулне информације из коже и слузокожних мембрана и
специјална соматска и висцерална аферентна влакна која преносе посебне чулне информације, као што су мирис, укус, вид, слух и равнотежа.

Ознака	Назив живца	Главне функције
0	Крајњи живац	Соматичко-сензитивни део влакана инервише слузокожу носне дупље и вомероназалних органа, а висцерално-моторни инервишу њихове крвне судове.
I	Мирисни нерви	Преносе осећај мириса из слузокоже горњег дела носне дупље, горњег дела носне преграде и горњих носних шкољки.
II	Видни живац	Преноси визуелне информације из мрежњаче ока.
III	Нерв покретач ока	Инервише горњи, доњи и унутрашњи прави мишић, доњи коси мишић, мишић подизач горњег очног капка, мишић сфинктер зенице и цилијарни мишић.
IV	Трохлеарни живац	Инервише горњи коси мишић.
V	Трограни живац	Састоји се од офталмичког (V₁), горњовиличног (V₂) и доњовиличног живца (V₃), а служи за пријем сензорних информација из подручја лица и инервацију мастикаторне мускулатуре.
VI	Нерв одводилац	Инервише спољашњи прави мишић.
VII	Живац лица	Инервише мимичну мускулатуру и мишић узенгије, прима чулне информације из предње 2/3 језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за сузне и пљувачне жлезде (осим паротидне).
VIII	Тремно-пужни живац	Преноси звучне утиске и осећај равнотеже и оријентације у простору.
IX	Језично-ждрелни живац	Инервише стилофарингеални мишић, прима чулне информације из задње трећине језика и обезбеђује секретомоторну инервацију за паротидну жлезду.
X	Живац луталац	Инервише мускулатуру ждрела, гркљана, меког непца и једњака, глатку мускулатуру душника, плућа и дигестивног тракта, срчани мишић, контролише мишиће задужене за стварање гласа и резонанције, пружа парасимпатичка влакна за већину грудних и трбушних органа, прима чулне информације из разних структура итд.
XI	Помоћни живац	Спољашња грана нерва инервише стерноклеидомастоидни и трапезасти мишић, док унутрашња грана улази у састав претходног нерва.
XII	Подјезични живац	Инервише језичну мускулатуру и гениохиоидни мишић.

Извори

^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.
^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
^ Moore K (2005). Clinically Oriented Anatomy. Lippincott Williams & Wilkins.
^ Марушић А (2002). Анатомија човјека. Медицинска наклада.

Спољашње везе

Бионет школа

Шаблон:Кранијални нерви

Шаблон:Link GA

[1] Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.

[2] Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.

[Gray's_Anatomy40th-3] Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

[4] Moore K (2005). Clinically Oriented Anatomy. Lippincott Williams & Wilkins.

[5] Марушић А (2002). Анатомија човјека. Медицинска наклада.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Слика:Kranijalni zivci.JPG|мини|десно|300п|Шема можданих живаца]]
-'''Мождани''' или '''лобањски живци''' ({{јез-лат|nn. craniales}}) су део [[периферни нервни систем|периферног нервног система]], а чине их групе моторних, сензитивних и мешовитих нервних влакана који инервишу мишиће и жлезде. Називају се лобањским или кранијалним нервима јер излазе из [[мозак|мозга]] (тачније можданог стабла) и напуштају лобањску дупљу кроз коштане отворе, канале и пукотине. Постоји тринаест парова ових [[живац]]а, који се означавају нулом и [[римски бројеви|римским бројевима]] (од -{I}- до -{XII}-). Њихови називи су одраз опште дистрибуције и функције.<ref>{{cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |id=ISBN 86-387-0604-9}}</ref><ref>{{cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=Научна књига |location=Београд, Загреб |year=1987}}</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
+'''Мождани''' или '''лобањски нерви''' ({{јез-лат|nn. craniales}}) су део [[периферни нервни систем|периферног нервног система]], а чине их групе моторних, сензитивних и мешовитих нервних влакана који инервишу мишиће и жлезде. Називају се лобањским или кранијалним нервима јер излазе из [[мозак|мозга]] (тачније можданог стабла) и напуштају лобањску дупљу кроз коштане отворе, канале и пукотине. Постоји тринаест парова ових [[нерв]]а, који се означавају нулом и [[римски бројеви|римским бројевима]] (од -{I}- до -{XII}-). Њихови називи су одраз опште дистрибуције и функције.<ref>{{cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |id=ISBN 86-387-0604-9}}</ref><ref>{{cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=Научна књига |location=Београд, Загреб |year=1987}}</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
-''Моторни лобањски живци'' ([[живац покретач ока|-{III}-]], [[трохлеарни живац|-{IV}-]], [[живац одводилац|-{VI}-]], [[помоћни живац|-{XI}-]] и -{[[подјезични живац|-{XII}-]]) полазе од моторних једара у можданом стаблу и спроводе надражаје (сигнале) ка [[попречно-пругасти мишић|попречно-пругастим мишићима]] на периферији. Њихова влакна чине дуги аксонски продужеци или неурити [[нервна ћелија|нервих ћелија]]. ''Сензитивни'' или ''чулни лобањски живци'' ([[крајњи живац|0]], [[мирисни живци|-{I}-]], [[видни живац|-{II}-]] и [[тремно-пужни живац|-{VIII}-]]) преносе информације у супротном смеру, односно од чулних органа на периферији до ганглиона. Одатле полазе тзв. постганглијска влакна која се завршавају у одговарајућем можданом центру, тј. у сензитивним једрима можданог стабла. Трећу скупину чине ''мешовити живци'' ([[трограни живац|-{V}-]], [[живац лица|-{VII}-]], [[језично-ждрелни живац|-{IX}-]] и [[живац луталац|-{X}-]]) који садрже и моторна и сензитивна нервна влакна. Поједини кранијални нерви ([[живац покретач ока|-{III}-]], [[живац лица|-{VII}-]], [[језично-ждрелни живац|-{IX}-]] и [[живац луталац|-{X}-]]) садрже и парасимпатичка влакна која припадају [[аутономни нервни систем|аутономном нервном систему]], а служе за инервацију [[глатки мишић|глатке мускулатуре]] и [[жлезде|жлезда]].<ref>{{cite book |author=Moore K |title=Clinically Oriented Anatomy |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |year=2005}}</ref><ref>{{cite book |author=Марушић А |title=Анатомија човјека |publisher=Медицинска наклада |year=2002}}</ref>
+''Моторни лобањски нерви'' ([[нерв покретач ока|-{III}-]], [[трохлеарни нерв|-{IV}-]], [[нерв одводилац|-{VI}-]], [[помоћни нерв|-{XI}-]] и -{[[подјезични нерв|-{XII}-]]) полазе од моторних једара у можданом стаблу и спроводе надражаје (сигнале) ка [[попречно-пругасти мишић|попречно-пругастим мишићима]] на периферији. Њихова влакна чине дуги аксонски продужеци или неурити [[нервна ћелија|нервих ћелија]]. ''Сензитивни'' или ''чулни лобањски нерв'' ([[крајњи нерв|0]], [[мирисни нерви|-{I}-]], [[видни нерв|-{II}-]] и [[тремно-пужни нерв|-{VIII}-]]) преносе информације у супротном смеру, односно од чулних органа на периферији до ганглиона. Одатле полазе тзв. постганглијска влакна која се завршавају у одговарајућем можданом центру, тј. у сензитивним једрима можданог стабла. Трећу скупину чине ''мешовити нерви'' ([[трограни нерв|-{V}-]], [[нерв лица|-{VII}-]], [[језично-ждрелни нерв|-{IX}-]] и [[нерв луталац|-{X}-]]) који садрже и моторна и сензитивна нервна влакна. Поједини кранијални нерви ([[нерв покретач ока|-{III}-]], [[нерв лица|-{VII}-]], [[језично-ждрелни нерв|-{IX}-]] и [[нерв луталац|-{X}-]]) садрже и парасимпатичка влакна која припадају [[аутономни нервни систем|аутономном нервном систему]], а служе за инервацију [[глатки мишић|глатке мускулатуре]] и [[жлезде|жлезда]].<ref>{{cite book |author=Moore K |title=Clinically Oriented Anatomy |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |year=2005}}</ref><ref>{{cite book |author=Марушић А |title=Анатомија човјека |publisher=Медицинска наклада |year=2002}}</ref>
-Нервна влакна кранијалних живаца су подељена у пет функционалних група:
+Нервна влакна кранијалних нерава су подељена у пет функционалних група:
 * ''општи соматски еферентни аксони'' који инервишу попречно-пругасте мишиће који нису настали од ембрионалних фарингеалних лукова,
@@ Ред 23: / Ред 23: @@
 |-
 |align="center"|-{I}-
-|align="center"|[[Мирисни живци]]
+|align="center"|[[Мирисни нерви]]
 |Преносе осећај мириса из слузокоже горњег дела [[носна дупља|носне дупље]], горњег дела [[носна преграда|носне преграде]] и [[горња носна шкољка|горњих носних шкољки]].
 |-
@@ Ред 31: / Ред 31: @@
 |-
 |align="center"|-{III}-
-|align="center"|[[Живац покретач ока]]
+|align="center"|[[Нерв покретач ока]]
 |Инервише [[горњи прави мишић|горњи]], [[доњи прави мишић|доњи]] и [[унутрашњи прави мишић]], [[доњи коси мишић]], [[мишић подизач горњег очног капка]], [[мишић сфинктер зенице]] и [[цилијарни мишић]].
 |-
@@ Ред 40: / Ред 40: @@
 |align="center"|-{V}-
 |align="center"|[[Трограни живац]]
-|Састоји се од [[офталмички живац|офталмичког]] (-{V<sub>1</sub>}-), [[горњовилични живац|горњовиличног]] (-{V<sub>2</sub>}-) и [[доњовилични живац|доњовиличног живца]] (-{V<sub>3</sub>}-), а служи за пријем сензорних информација из подручја лица и инервацију [[мастикаторни мишићи|мастикаторне мускулатуре]].
+|Састоји се од [[офталмички живац|офталмичког]] (-{V<sub>1</sub>}-), [[горњовилични нерв|горњовиличног]] (-{V<sub>2</sub>}-) и [[доњовилични нерв|доњовиличног живца]] (-{V<sub>3</sub>}-), а служи за пријем сензорних информација из подручја лица и инервацију [[мастикаторни мишићи|мастикаторне мускулатуре]].
 |-
 |align="center"|-{VI}-
-|align="center"|[[Живац одводилац]]
+|align="center"|[[Нерв одводилац]]
 |Инервише [[спољашњи прави мишић]].
 |-
@@ Ред 64: / Ред 64: @@
 |align="center"|-{XI}-
 |align="center"|[[Помоћни живац]]
-|Спољашња грана живца инервише [[стерноклеидомастоидни мишић|стерноклеидомастоидни]] и [[трапезасти мишић]], док унутрашња грана улази у састав претходног нерва.
+|Спољашња грана нерва инервише [[стерноклеидомастоидни мишић|стерноклеидомастоидни]] и [[трапезасти мишић]], док унутрашња грана улази у састав претходног нерва.
 |-
 |align="center"|-{XII}-
@@ Ред 79: / Ред 79: @@
 {{-}}
-{{Кранијални живци}}
+{{Кранијални нерви}}
-[[Категорија:Мождани живци|*]]
+[[Категорија:Мождани нерви|*]]
 {{Link GA|az}}