Крешимир Барановић — разлика између измена
Нова страница: '''Крешимир Барановић''' (Шибеник, 25. јуна 1894. - Београд, 17. новембра 1975.) Хрватска|… |
м +Категорија:Рођени 1894.; +Категорија:Умрли 1975.; +Категорија:Хрватски композитори; +Категорија:Шибенчани помоћу геџета HotCat |
||
Ред 41: | Ред 41: | ||
* синфониета за гудачки оркестар (1952.), обрађена за гудачки квартет 1924. |
* синфониета за гудачки оркестар (1952.), обрађена за гудачки квартет 1924. |
||
* концерт за рог и оркестар (1973.) |
* концерт за рог и оркестар (1973.) |
||
{{DEFAULTSORT:Барановић, Крешимир}} |
|||
[[Категорија:Рођени 1894.]] |
|||
[[Категорија:Умрли 1975.]] |
|||
[[Категорија:Хрватски композитори]] |
|||
[[Категорија:Шибенчани]] |
Верзија на датум 28. јул 2013. у 07:24
Крешимир Барановић (Шибеник, 25. јуна 1894. - Београд, 17. новембра 1975.) хрватски је композитор и диригент.
Биографија
У Загребу учи теоретске предмете, клавир и обоу, да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у Бечу (1912.-1914.). 1915. године постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до 1927., када прелази на исту дужност у Београд, да би током 1927. и 1928. гостовао с балетском трупом Ане Павловне у Немачкој, Холандији, Швајцарској и Италији. У Загреб се враћа 1928. године на старо место, где остаје све до 1943. године, када преузима вођење Радио-оркестра у Братислави (Словачка), где је именован и за директора Опере (1945.-1946.). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду до 1964. године.
Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине 20-тог века хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према руској музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног Стравинског (Петрушка) ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра.
Као првенствено оперски диригент, он даје своје најбоље странице у сценским и вокално-инструменталним делима, а својим делом Лицитарско срце отпочиње нову епоху у развоју савременог балета у Југославији.
Композиције
Вокалне композиције
- З мојих брегов (Фран Галовић) за баритон и оркестар (1927.)
- Мој град (Винко Николић) за глас и оркестар (1943.)
- Из осаме (Крешимир Барановић) за глас и оркестар (1944.)
- Пан (Мирослав Крлежа), симфонијска песма за рецитатора, солисте, мешовити хор и оркестар (1957.)
- Горан (Иван Горан Ковачић), кантата за рецитатора, солисте и оркестар (1960.)
- Облаци (Добрица Цесарић) за мецосопран и оркестар (1963.)
- Шуме, шуме (више хрватских песника), кантата за мешовити хор и оркестар (1967.)
- На мору (Густав Крклец) за баритон и оркестар (1973.)
Сценске композиције
- Лицитарско срце (Крешимир Барановић), балет (1924., Загреб)
- Цвијеће мале Иде (Маргарета Фроман, према Хансу Цхристиану Андерсену), балет (1925., Загреб)
- Стрижено-кошено (Густав Крклец), комична опера (1932., Загреб)
- Имбрек з носом (Крешимир Барановић), балет (1935., Загреб)
- Невјеста од Цетињграда (Марко Фотез, према Турци иду Аугуста Шеное), комична опера (1942.; 1951., Београд)
- Кинеска прића (Димитрије Парлић, према Дер Креидекреис Клабунда), балет (1955., Београд)
- сценске глазбе за Тирена (Марин Држић), Дундо Мароје (Марин Држић), Антигона (Сопхоклес) и Хенри ИВ. (Схакеспеаре)
Инструменталне композиције
- концертна увертира (1916.)
- симфонијски скерцо (1921.)
- Сватовац за оркестар (1922.)
- гудачки квартет (1924.)
- Поема Балкан за оркестар (1926.)
- свита из балета Лицитарско срце за оркестар (1927.)
- синфониета у Ес Дуру (1939.)
- Песма гуслара, рапсодија за оркестар (1945.)
- синфониета за гудачки оркестар (1952.), обрађена за гудачки квартет 1924.
- концерт за рог и оркестар (1973.)