Крешимир Барановић — разлика између измена
м +Категорија:Рођени 1894.; +Категорија:Умрли 1975.; +Категорија:Хрватски композитори; +Категорија:Шибенчани помоћу геџета HotCat |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Крешимир Барановић''' ([[Шибеник]], [[25. јуна]] [[1894]] |
'''Крешимир Барановић''' ([[Шибеник]], [[25. јуна]] [[1894]] — [[Београд]], [[17. новембра]] [[1975]]) [[Хрватска|хрватски]] је композитор и диригент. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
У [[Загреб |
У [[Загреб]]у учи теоретске предмете, [[клавир]] и [[обоа|обоу]], да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у [[Беч|Бечу]] ([[1912]]—[[1914]]). Године [[1915]]. постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до [[1927]], када прелази на исту дужност у [[Београд]], да би током [[1927]]. и [[1928]]. гостовао с балетском трупом [[Ана Павлова|Ане Павловне]] у [[Немачка|Немачкој]], [[Холандија|Холандији]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Италија|Италији]]. У [[Загреб]] се враћа [[1928]]. године на старо место, где остаје све до [[1943]]. године, када преузима вођење Радио-оркестра у [[Братислава|Братислави]] ([[Словачка]]), где је именован и за директора Опере (1945—1946). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду до [[1964]]. године. |
||
Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине 20 |
Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине [[20. век]]а хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према [[Русија|руској]] музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног [[Игор Стравински|Стравинског]] (''Петрушка'') ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра. |
||
Као првенствено [[Опера|оперски]] [[диригент]], он даје своје најбоље странице у сценским и вокално-инструменталним делима, а својим делом ''Лицитарско срце'' отпочиње нову епоху у развоју савременог балета у Југославији. |
Као првенствено [[Опера|оперски]] [[диригент]], он даје своје најбоље странице у сценским и вокално-инструменталним делима, а својим делом ''Лицитарско срце'' отпочиње нову епоху у развоју савременог балета у Југославији. |
||
=== Композиције === |
=== Композиције === |
||
== Вокалне композиције == |
== Вокалне композиције == |
||
* ''З мојих брегов'' (Фран Галовић) за баритон и оркестар (1927 |
* ''З мојих брегов'' (Фран Галовић) за баритон и оркестар (1927) |
||
* ''Мој град'' (Винко Николић) за глас и оркестар (1943 |
* ''Мој град'' (Винко Николић) за глас и оркестар (1943) |
||
* ''Из осаме'' (Крешимир Барановић) за глас и оркестар (1944 |
* ''Из осаме'' (Крешимир Барановић) за глас и оркестар (1944) |
||
* ''Пан'' (Мирослав Крлежа), симфонијска песма за рецитатора, солисте, мешовити хор и оркестар (1957 |
* ''Пан'' (Мирослав Крлежа), симфонијска песма за рецитатора, солисте, мешовити хор и оркестар (1957) |
||
* ''Горан'' (Иван Горан Ковачић), кантата за рецитатора, солисте и оркестар (1960 |
* ''Горан'' (Иван Горан Ковачић), кантата за рецитатора, солисте и оркестар (1960) |
||
* ''Облаци'' (Добрица Цесарић) за мецосопран и оркестар (1963 |
* ''Облаци'' (Добрица Цесарић) за мецосопран и оркестар (1963) |
||
* ''Шуме, шуме'' (више хрватских песника), кантата за мешовити хор и оркестар (1967 |
* ''Шуме, шуме'' (више хрватских песника), кантата за мешовити хор и оркестар (1967) |
||
* ''На мору'' (Густав Крклец) за баритон и оркестар (1973 |
* ''На мору'' (Густав Крклец) за баритон и оркестар (1973) |
||
== Сценске композиције == |
== Сценске композиције == |
||
* ''Лицитарско срце'' (Крешимир Барановић), балет (1924 |
* ''Лицитарско срце'' (Крешимир Барановић), балет (1924, Загреб) |
||
* ''Цвијеће мале Иде'' (Маргарета Фроман, према Хансу Цхристиану Андерсену), балет (1925 |
* ''Цвијеће мале Иде'' (Маргарета Фроман, према Хансу Цхристиану Андерсену), балет (1925, Загреб) |
||
* ''Стрижено-кошено'' (Густав Крклец), комична опера (1932 |
* ''Стрижено-кошено'' (Густав Крклец), комична опера (1932, Загреб) |
||
* ''Имбрек з носом'' (Крешимир Барановић), балет (1935 |
* ''Имбрек з носом'' (Крешимир Барановић), балет (1935, Загреб) |
||
* ''Невјеста од Цетињграда'' (Марко Фотез, према ''Турци иду'' Аугуста Шеное), комична опера (1942 |
* ''Невјеста од Цетињграда'' (Марко Фотез, према ''Турци иду'' Аугуста Шеное), комична опера (1942; 1951, Београд) |
||
* ''Кинеска прића'' (Димитрије Парлић, према ''Дер Креидекреис'' Клабунда), балет (1955 |
* ''Кинеска прића'' (Димитрије Парлић, према ''Дер Креидекреис'' Клабунда), балет (1955, Београд) |
||
* |
* сценска музика за ''Тирена'' (Марин Држић), ''Дундо Мароје'' (Марин Држић), ''Антигона'' (Софокле) и ''Хенри IV'' (Шекспир) |
||
== Инструменталне композиције == |
== Инструменталне композиције == |
||
* концертна увертира (1916 |
* концертна увертира (1916) |
||
* симфонијски скерцо (1921 |
* симфонијски скерцо (1921) |
||
* ''Сватовац'' за оркестар (1922 |
* ''Сватовац'' за оркестар (1922) |
||
* гудачки квартет (1924 |
* гудачки квартет (1924) |
||
* ''Поема Балкан'' за оркестар (1926 |
* ''Поема Балкан'' за оркестар (1926) |
||
* свита из балета ''Лицитарско срце'' за оркестар (1927 |
* свита из балета ''Лицитарско срце'' за оркестар (1927) |
||
* синфониета у Ес Дуру (1939 |
* синфониета у Ес Дуру (1939) |
||
* ''Песма гуслара'', рапсодија за оркестар (1945 |
* ''Песма гуслара'', рапсодија за оркестар (1945) |
||
* синфониета за гудачки оркестар (1952 |
* синфониета за гудачки оркестар (1952), обрађена за гудачки квартет 1924. |
||
* концерт за рог и оркестар (1973 |
* концерт за рог и оркестар (1973) |
||
{{DEFAULTSORT:Барановић, Крешимир}} |
{{DEFAULTSORT:Барановић, Крешимир}} |
||
[[Категорија:Рођени 1894.]] |
[[Категорија:Рођени 1894.]] |
||
[[Категорија:Умрли 1975.]] |
[[Категорија:Умрли 1975.]] |
Верзија на датум 28. јул 2013. у 11:39
Крешимир Барановић (Шибеник, 25. јуна 1894 — Београд, 17. новембра 1975) хрватски је композитор и диригент.
Биографија
У Загребу учи теоретске предмете, клавир и обоу, да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у Бечу (1912—1914). Године 1915. постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до 1927, када прелази на исту дужност у Београд, да би током 1927. и 1928. гостовао с балетском трупом Ане Павловне у Немачкој, Холандији, Швајцарској и Италији. У Загреб се враћа 1928. године на старо место, где остаје све до 1943. године, када преузима вођење Радио-оркестра у Братислави (Словачка), где је именован и за директора Опере (1945—1946). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду до 1964. године.
Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине 20. века хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према руској музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног Стравинског (Петрушка) ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра.
Као првенствено оперски диригент, он даје своје најбоље странице у сценским и вокално-инструменталним делима, а својим делом Лицитарско срце отпочиње нову епоху у развоју савременог балета у Југославији.
Композиције
Вокалне композиције
- З мојих брегов (Фран Галовић) за баритон и оркестар (1927)
- Мој град (Винко Николић) за глас и оркестар (1943)
- Из осаме (Крешимир Барановић) за глас и оркестар (1944)
- Пан (Мирослав Крлежа), симфонијска песма за рецитатора, солисте, мешовити хор и оркестар (1957)
- Горан (Иван Горан Ковачић), кантата за рецитатора, солисте и оркестар (1960)
- Облаци (Добрица Цесарић) за мецосопран и оркестар (1963)
- Шуме, шуме (више хрватских песника), кантата за мешовити хор и оркестар (1967)
- На мору (Густав Крклец) за баритон и оркестар (1973)
Сценске композиције
- Лицитарско срце (Крешимир Барановић), балет (1924, Загреб)
- Цвијеће мале Иде (Маргарета Фроман, према Хансу Цхристиану Андерсену), балет (1925, Загреб)
- Стрижено-кошено (Густав Крклец), комична опера (1932, Загреб)
- Имбрек з носом (Крешимир Барановић), балет (1935, Загреб)
- Невјеста од Цетињграда (Марко Фотез, према Турци иду Аугуста Шеное), комична опера (1942; 1951, Београд)
- Кинеска прића (Димитрије Парлић, према Дер Креидекреис Клабунда), балет (1955, Београд)
- сценска музика за Тирена (Марин Држић), Дундо Мароје (Марин Држић), Антигона (Софокле) и Хенри IV (Шекспир)
Инструменталне композиције
- концертна увертира (1916)
- симфонијски скерцо (1921)
- Сватовац за оркестар (1922)
- гудачки квартет (1924)
- Поема Балкан за оркестар (1926)
- свита из балета Лицитарско срце за оркестар (1927)
- синфониета у Ес Дуру (1939)
- Песма гуслара, рапсодија за оркестар (1945)
- синфониета за гудачки оркестар (1952), обрађена за гудачки квартет 1924.
- концерт за рог и оркестар (1973)