Крешимир Барановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 28. јул 2013. у 11:39

Крешимир Барановић (Шибеник, 25. јуна 1894 — Београд, 17. новембра 1975) хрватски је композитор и диригент.

Биографија

У Загребу учи теоретске предмете, клавир и обоу, да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у Бечу (1912—1914). Године 1915. постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до 1927, када прелази на исту дужност у Београд, да би током 1927. и 1928. гостовао с балетском трупом Ане Павловне у Немачкој, Холандији, Швајцарској и Италији. У Загреб се враћа 1928. године на старо место, где остаје све до 1943. године, када преузима вођење Радио-оркестра у Братислави (Словачка), где је именован и за директора Опере (1945—1946). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду до 1964. године.

Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине 20. века хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према руској музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног Стравинског (Петрушка) ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра.

Као првенствено оперски диригент, он даје своје најбоље странице у сценским и вокално-инструменталним делима, а својим делом Лицитарско срце отпочиње нову епоху у развоју савременог балета у Југославији.

Композиције

Вокалне композиције

З мојих брегов (Фран Галовић) за баритон и оркестар (1927)
Мој град (Винко Николић) за глас и оркестар (1943)
Из осаме (Крешимир Барановић) за глас и оркестар (1944)
Пан (Мирослав Крлежа), симфонијска песма за рецитатора, солисте, мешовити хор и оркестар (1957)
Горан (Иван Горан Ковачић), кантата за рецитатора, солисте и оркестар (1960)
Облаци (Добрица Цесарић) за мецосопран и оркестар (1963)
Шуме, шуме (више хрватских песника), кантата за мешовити хор и оркестар (1967)
На мору (Густав Крклец) за баритон и оркестар (1973)

Сценске композиције

Лицитарско срце (Крешимир Барановић), балет (1924, Загреб)
Цвијеће мале Иде (Маргарета Фроман, према Хансу Цхристиану Андерсену), балет (1925, Загреб)
Стрижено-кошено (Густав Крклец), комична опера (1932, Загреб)
Имбрек з носом (Крешимир Барановић), балет (1935, Загреб)
Невјеста од Цетињграда (Марко Фотез, према Турци иду Аугуста Шеное), комична опера (1942; 1951, Београд)
Кинеска прића (Димитрије Парлић, према Дер Креидекреис Клабунда), балет (1955, Београд)
сценска музика за Тирена (Марин Држић), Дундо Мароје (Марин Држић), Антигона (Софокле) и Хенри IV (Шекспир)

Инструменталне композиције

концертна увертира (1916)
симфонијски скерцо (1921)
Сватовац за оркестар (1922)
гудачки квартет (1924)
Поема Балкан за оркестар (1926)
свита из балета Лицитарско срце за оркестар (1927)
синфониета у Ес Дуру (1939)
Песма гуслара, рапсодија за оркестар (1945)
синфониета за гудачки оркестар (1952), обрађена за гудачки квартет 1924.
концерт за рог и оркестар (1973)

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-'''Крешимир Барановић''' ([[Шибеник]], [[25. јуна]] [[1894]]. - [[Београд]], [[17. новембра]] [[1975]].) [[Хрватска|хрватски]] је композитор и диригент.
+'''Крешимир Барановић''' ([[Шибеник]], [[25. јуна]] [[1894]] — [[Београд]], [[17. новембра]] [[1975]]) [[Хрватска|хрватски]] је композитор и диригент.
 == Биографија ==
-У [[Загреб|Загребу]] учи теоретске предмете, [[клавир]] и [[обоа|обоу]], да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у [[Беч|Бечу]] ([[1912]].-[[1914]].). [[1915]]. године постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до [[1927]]., када прелази на исту дужност у [[Београд]], да би током [[1927]]. и [[1928]]. гостовао с балетском трупом [[Ана Павлова|Ане Павловне]] у [[Немачка|Немачкој]], [[Холандија|Холандији]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Италија|Италији]]. У [[Загреб]] се враћа [[1928]]. године на старо место, где остаје све до [[1943]]. године, када преузима вођење Радио-оркестра у [[Братислава|Братислави]] ([[Словачка]]), где је именован и за директора Опере (1945.-1946.). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду до [[1964]]. године.
+У [[Загреб]]у учи теоретске предмете, [[клавир]] и [[обоа|обоу]], да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у [[Беч|Бечу]] ([[1912]]—[[1914]]). Године [[1915]]. постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до [[1927]], када прелази на исту дужност у [[Београд]], да би током [[1927]]. и [[1928]]. гостовао с балетском трупом [[Ана Павлова|Ане Павловне]] у [[Немачка|Немачкој]], [[Холандија|Холандији]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Италија|Италији]]. У [[Загреб]] се враћа [[1928]]. године на старо место, где остаје све до [[1943]]. године, када преузима вођење Радио-оркестра у [[Братислава|Братислави]] ([[Словачка]]), где је именован и за директора Опере (1945—1946). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду до [[1964]]. године.
-Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине 20-тог века хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према [[Русија|руској]] музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног [[Игор Стравински|Стравинског]] (''Петрушка'') ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра.
+Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине [[20. век]]а хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према [[Русија|руској]] музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног [[Игор Стравински|Стравинског]] (''Петрушка'') ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра.
 Као првенствено [[Опера|оперски]] [[диригент]], он даје своје најбоље странице у сценским и вокално-инструменталним делима, а својим делом ''Лицитарско срце'' отпочиње нову епоху у развоју савременог балета у Југославији.
 === Композиције ===
 == Вокалне композиције ==
-* ''З мојих брегов'' (Фран Галовић) за баритон и оркестар (1927.)
+* ''З мојих брегов'' (Фран Галовић) за баритон и оркестар (1927)
-* ''Мој град'' (Винко Николић) за глас и оркестар (1943.)
+* ''Мој град'' (Винко Николић) за глас и оркестар (1943)
-* ''Из осаме'' (Крешимир Барановић) за глас и оркестар (1944.)
+* ''Из осаме'' (Крешимир Барановић) за глас и оркестар (1944)
-* ''Пан'' (Мирослав Крлежа), симфонијска песма за рецитатора, солисте, мешовити хор и оркестар (1957.)
+* ''Пан'' (Мирослав Крлежа), симфонијска песма за рецитатора, солисте, мешовити хор и оркестар (1957)
-* ''Горан'' (Иван Горан Ковачић), кантата за рецитатора, солисте и оркестар (1960.)
+* ''Горан'' (Иван Горан Ковачић), кантата за рецитатора, солисте и оркестар (1960)
-* ''Облаци'' (Добрица Цесарић) за мецосопран и оркестар (1963.)
+* ''Облаци'' (Добрица Цесарић) за мецосопран и оркестар (1963)
-* ''Шуме, шуме'' (више хрватских песника), кантата за мешовити хор и оркестар (1967.)
+* ''Шуме, шуме'' (више хрватских песника), кантата за мешовити хор и оркестар (1967)
-* ''На мору'' (Густав Крклец) за баритон и оркестар (1973.)
+* ''На мору'' (Густав Крклец) за баритон и оркестар (1973)
 == Сценске композиције ==
-* ''Лицитарско срце'' (Крешимир Барановић), балет (1924., Загреб)
+* ''Лицитарско срце'' (Крешимир Барановић), балет (1924, Загреб)
-* ''Цвијеће мале Иде'' (Маргарета Фроман, према Хансу Цхристиану Андерсену), балет (1925., Загреб)
+* ''Цвијеће мале Иде'' (Маргарета Фроман, према Хансу Цхристиану Андерсену), балет (1925, Загреб)
-* ''Стрижено-кошено'' (Густав Крклец), комична опера (1932., Загреб)
+* ''Стрижено-кошено'' (Густав Крклец), комична опера (1932, Загреб)
-* ''Имбрек з носом'' (Крешимир Барановић), балет (1935., Загреб)
+* ''Имбрек з носом'' (Крешимир Барановић), балет (1935, Загреб)
-* ''Невјеста од Цетињграда'' (Марко Фотез, према ''Турци иду'' Аугуста Шеное), комична опера (1942.; 1951., Београд)
+* ''Невјеста од Цетињграда'' (Марко Фотез, према ''Турци иду'' Аугуста Шеное), комична опера (1942; 1951, Београд)
-* ''Кинеска прића'' (Димитрије Парлић, према ''Дер Креидекреис'' Клабунда), балет (1955., Београд)
+* ''Кинеска прића'' (Димитрије Парлић, према ''Дер Креидекреис'' Клабунда), балет (1955, Београд)
-* сценске глазбе за ''Тирена'' (Марин Држић), ''Дундо Мароје'' (Марин Држић), ''Антигона'' (Сопхоклес) и ''Хенри ИВ.'' (Схакеспеаре)
+* сценска музика за ''Тирена'' (Марин Држић), ''Дундо Мароје'' (Марин Држић), ''Антигона'' (Софокле) и ''Хенри IV'' (Шекспир)
 == Инструменталне композиције ==
-* концертна увертира (1916.)
+* концертна увертира (1916)
-* симфонијски скерцо (1921.)
+* симфонијски скерцо (1921)
-* ''Сватовац'' за оркестар (1922.)
+* ''Сватовац'' за оркестар (1922)
-* гудачки квартет (1924.)
+* гудачки квартет (1924)
-* ''Поема Балкан'' за оркестар (1926.)
+* ''Поема Балкан'' за оркестар (1926)
-* свита из балета ''Лицитарско срце'' за оркестар (1927.)
+* свита из балета ''Лицитарско срце'' за оркестар (1927)
-* синфониета у Ес Дуру (1939.)
+* синфониета у Ес Дуру (1939)
-* ''Песма гуслара'', рапсодија за оркестар (1945.)
+* ''Песма гуслара'', рапсодија за оркестар (1945)
-* синфониета за гудачки оркестар (1952.), обрађена за гудачки квартет 1924.
+* синфониета за гудачки оркестар (1952), обрађена за гудачки квартет 1924.
-* концерт за рог и оркестар (1973.)
+* концерт за рог и оркестар (1973)
 {{DEFAULTSORT:Барановић, Крешимир}}
 [[Категорија:Рођени 1894.]]
 [[Категорија:Умрли 1975.]]