Миленко Живковић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
+
Ред 1: Ред 1:
{{без извора}}
{{Недовољно извора}}{{Композитор
{{Композитор
| име = Миленко Живковић
| име = Миленко Живковић
| слика = Датотека:Slika Milenka Živkovića - srpskog kompozitora.jpg
| слика = Датотека:Slika Milenka Živkovića - srpskog kompozitora.jpg
Ред 11: Ред 10:
| датум_смрти = {{датум смрти|1964|6|29|1901|5|25}}
| датум_смрти = {{датум смрти|1964|6|29|1901|5|25}}
| место_смрти = [[Београд]] ([[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]])
| место_смрти = [[Београд]] ([[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]])
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]]
| дела     =
| дела     =
| период   =
| период   =
Ред 18: Ред 17:
| награде   =
| награде   =
}}
}}
'''Миленко Живковић''' ([[Београд]], [[25. мај]] [[1901]] — [[Београд]], [[29. јун]] [[1964]]) био је [[Србија|српски]] и [[Југославија|југословенски]] композитор и професор Музичке академије у Београду.
'''Миленко Живковић''' ([[Београд]], [[25. мај]] [[1901]] — [[Београд]], [[29. јун]] [[1964]]) био је [[Србија|српски]] и [[Југославија|југословенски]] композитор и професор Музичке академије у Београду.


== Живот и рад ==
== Живот и рад ==
⚫
Студирао је права, а упоредо је похађао и студије музике у школи „Станковић”, у класи [[Миленко Пауновић|Миленка Пауновића]]. Дипломирао је композицију у Лајпцигу у класи [[Hermann Grabner|Хермана Грабнера]], а потом је у периоду од 1929. до 1931. године похађао специјалистичке студије у Паризу у класи [[Венсан Денди|Венсана Дендија]]. После повратка у Београд, Миленко Живковић је радио као професор, а потом и директор музичке школе „Станковић”.<ref>{{Cite web|url=http://enrikojosif.com/knjige/KnjigaMilenkoZivkovic.pdf|title=Миленко Живковић|last=Јосиф|first=Енрико|authorlink=Енрико Јосиф|date=|year=2009|website=enrikojosif.com|location=[[Београд]]|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=20. 7. 2019}}</ref> Године 1948. постао је редовни професор композиције на Музичкој академији, а у периоду од 1952. до 1960. био је и њен декан. За дописног члана [[САНУ]] изабран је 1958. године. У свом композиторском опусу, како истиче [[Властимир Перичић]], Живковић се ослањао на национални правац у српској музици. Наиме, он је посебну пажњу поклањао продубљивању хармонског израза на основу тоналних специфичности традиционалне музике, као и честој употреби полифоније и снажних ритмичких структура.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/1464/radio-beograd-3/2451569/kompozicije-milenka-zivkovica.html|title=Композиције Миленка Живковића|last=|first=|date=16. 9. 2016|website=[[Радио-телевизија Србије|РТС]]|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=20. 7. 2019}}</ref>


⚫
Као професор композиције на Музичкој академији у [[Београд]]у, Живковић је важио за веома истакнуту личност. Његова класа је била једна од најбољих композиторских класа у историји српске композиторске педагогије, из које су потекле неке од најинтересантнијих и најоригиналнијих стваралачких личности српске музике ([[Душан Радић]], [[Енрико Јосиф]], [[Драгутин Гостушки]], [[Владан Радовановић]], [[Константин Бабић]]…).
⚫
Студирао је права, а упоредо је похађао и студије музике у школи „Станковић”, у класи [[Миленко Пауновић|Миленка Пауновића]]. Дипломирао је композицију у Лајпцигу у класи [[Hermann Grabner|Хермана Грабнера]], а потом је у периоду од 1929. до 1931. године похађао специјалистичке студије у Паризу у класи [[Венсан Денди|Венсана Дендија]]. После повратка у Београд, Миленко Живковић је радио као професор, а потом и директор музичке школе „Станковић". Године 1948. постао је редовни професор композиције на Музичкој академији, а у периоду од 1952. до 1960. био је и њен декан. За дописног члана [[САНУ]] изабран је 1958. године. У свом композиторском опусу, како истиче [[Властимир Перичић]], Живковић се ослањао на национални правац у српској музици. Наиме, он је посебну пажњу поклањао продубљивању хармонског израза на основу тоналних специфичности традиционалне музике, као и честој употреби полифоније и снажних ритмичких структура.

⚫
Као професор композиције на Музичкој академији у [[Београд]]у, Живковић је важио за веома истакнуту личност. Његова класа је била једна од најбољих композиторских класа у историји српске композиторске педагогије, из које су потекле неке од најинтересантнијих и најоригиналнијих стваралачких личности српске музике ([[Душан Радић]], [[Енрико Јосиф]], [[Драгутин Гостушки]], [[Владан Радовановић]], [[Константин Бабић]]...).


== Важнија дела ==
== Важнија дела ==
Ред 42: Ред 40:
* ''Наука о хармонији''
* ''Наука о хармонији''
* ''Руковети Ст. Мокрањца''
* ''Руковети Ст. Мокрањца''

== Референце ==
{{Reflist}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 20. јул 2019. у 17:43

Миленко Живковић
Лични подаци
Датум рођења(1901-05-25)25. мај 1901.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти29. јун 1964.(1964-06-29) (63 год.)
Место смртиБеоград (СР Србија), ФНР Југославија

Миленко Живковић (Београд, 25. мај 1901 — Београд, 29. јун 1964) био је српски и југословенски композитор и професор Музичке академије у Београду.

Живот и рад

Студирао је права, а упоредо је похађао и студије музике у школи „Станковић”, у класи Миленка Пауновића. Дипломирао је композицију у Лајпцигу у класи Хермана Грабнера, а потом је у периоду од 1929. до 1931. године похађао специјалистичке студије у Паризу у класи Венсана Дендија. После повратка у Београд, Миленко Живковић је радио као професор, а потом и директор музичке школе „Станковић”.[1] Године 1948. постао је редовни професор композиције на Музичкој академији, а у периоду од 1952. до 1960. био је и њен декан. За дописног члана САНУ изабран је 1958. године. У свом композиторском опусу, како истиче Властимир Перичић, Живковић се ослањао на национални правац у српској музици. Наиме, он је посебну пажњу поклањао продубљивању хармонског израза на основу тоналних специфичности традиционалне музике, као и честој употреби полифоније и снажних ритмичких структура.[2]

Као професор композиције на Музичкој академији у Београду, Живковић је важио за веома истакнуту личност. Његова класа је била једна од најбољих композиторских класа у историји српске композиторске педагогије, из које су потекле неке од најинтересантнијих и најоригиналнијих стваралачких личности српске музике (Душан Радић, Енрико Јосиф, Драгутин Гостушки, Владан Радовановић, Константин Бабић…).

Важнија дела

  • Симфонијски пролог
  • Симфонијски фрагменти
  • Класична свита
  • Игре из Македоније
  • Епикон 1945. за виолончело и клавир
  • Свите за клавир
  • кантата Рођење весне
  • сценска музика за Зону Занфирову
  • зборови Рањеник; Призренке
  • соло песме; филмска музика

Књиге

  • Уметност хорског певања
  • Наука о хармонији
  • Руковети Ст. Мокрањца

Референце

  1. ^ Јосиф, Енрико (2009). „Миленко Живковић” (PDF). enrikojosif.com. Београд. Приступљено 20. 7. 2019. 
  2. ^ „Композиције Миленка Живковића”. РТС. 16. 9. 2016. Приступљено 20. 7. 2019. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миленко_Живковић&oldid=22033224”