Merlinka — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Bilo je pravopisnih gresaka nastalih zbog toga sto je osoba izgledala kao zensko, a bila je musko. Prepravio sam da pise u muskom rodu sto je tacnije jer onako je zbunjujuce.
ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 74: Ред 74:


== Biografija ==
== Biografija ==
Rođena je 14. oktobra 1958. godine u Zagrebu, u opštini [[Črnomerec]], od majke Tereze Strmečki iz [[Zagorje|Zagorja]] i oca Miodraga iz [[Prokuplje|Prokuplja]], koji je u Zagrebu pohađao vojno-tehničku školu.<ref name="auto">Knjiga: Terezin sin, Vjeran Miladinović, Beograd, 2001</ref><ref>Bibliografije zapis26: [http://bibliografije.nb.rs/bibliografija/cip/CM2013052/zapisi26.html „Miladinović, Vjeran 1958-2003“] {{Wayback|url=http://bibliografije.nb.rs/bibliografija/cip/CM2013052/zapisi26.html |date=20180116135712 }}</ref> U nedostatku osnovnih sredstava za život, pošto je zbog trudnoće izbačena iz škole, i jedno vreme živela u Maksimirskom parku, majka je smeštena u Dom „Vladimir Nazor“ za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe, da bi šest meseci posle rođenja, Vjeran je ostao da živi u domu, bez majke. Posle nešto više od tri godine, otac ju je odveo da živi kod babe Kadivke, njegove majke, u selo [[Bresničić]], kod Prokuplja, da bi je pred polazak u školu 1965. godine preuzeo kod sebe u Prokuplje, gde je živeo sa maćehom i polubratom.<ref name="auto" />
Rođen je 14. oktobra 1958. godine u Zagrebu, u opštini [[Črnomerec]], od majke Tereze Strmečki iz [[Zagorje|Zagorja]] i oca Miodraga iz [[Prokuplje|Prokuplja]], koji je u Zagrebu pohađao vojno-tehničku školu.<ref name="auto">Knjiga: Terezin sin, Vjeran Miladinović, Beograd, 2001</ref><ref>Bibliografije zapis26: [http://bibliografije.nb.rs/bibliografija/cip/CM2013052/zapisi26.html „Miladinović, Vjeran 1958-2003“] {{Wayback|url=http://bibliografije.nb.rs/bibliografija/cip/CM2013052/zapisi26.html |date=20180116135712 }}</ref> U nedostatku osnovnih sredstava za život, pošto je zbog trudnoće izbačena iz škole, i jedno vreme živela u Maksimirskom parku, majka je smeštena u Dom „Vladimir Nazor“ za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe, da bi šest meseci posle rođenja, Vjeran je ostao da živi u domu, bez majke. Posle nešto više od tri godine, otac ga je odveo da živi kod babe Kadivke, njegove majke, u selo [[Bresničić]], kod Prokuplja, da bi ga pred polazak u školu 1965. godine preuzeo kod sebe u Prokuplje, gde je živeo sa maćehom i polubratom.<ref name="auto" />


Posle završene srednje škole se preselila u Beograd, sa očevom porodicom, sa kojom nije bila u dobrim odnosima. U februaru 1978. godine izbacili su je iz kuće. Prelazak u Beograd, prema autobiografiji to predstavljao je najveću prekretnicu u njenom životu. Vremenom je, družeći se sa istomišljenicima, prvo počela samo diskretno da se prerušava, šminka, oblači uske farmerke i bavi se [[prostitucija|prostitucijom]], da bi u 31. godini života, 1989. odlučila da se potpuno transformiše u „Merlinku“.<ref name="auto" /> Prostitucijom se bavila većinom u Ulici Gavrila Principa blizu pijace Zeleni venac. Postala je poznata po specifičnom stilu, kratkim i uskim suknjama, naglašenom [[nakit]]u i visokim [[potpetice|potpeticama]].
Posle završene srednje škole se preselio u Beograd, sa očevom porodicom, sa kojom nije bio u dobrim odnosima. U februaru 1978. godine izbacili su ga iz kuće. Prelazak u Beograd, prema autobiografiji to predstavljao je najveću prekretnicu u njegovom životu. Vremenom je, družeći se sa istomišljenicima, prvo počeo samo diskretno da se prerušava, šminka, oblači uske farmerke i bavi se [[prostitucija|prostitucijom]], da bi u 31. godini života, 1989. odlučila da se potpuno transformiše u „Merlinku“.<ref name="auto" /> Prostitucijom se bavio većinom u Ulici Gavrila Principa blizu pijace Zeleni venac. Postao je poznat po specifičnom stilu, kratkim i uskim suknjama, naglašenom [[nakit]]u i visokim [[potpetice|potpeticama]].


Reditelj [[Želimir Žilnik]] bio je očaran njenim talentom, te je Merlinka [[1986]]. godine zaigrala u dva Žilnikova filma ''[[Beograde, dobro jutro (film)|Beograde, dobro jutro]]'' i ''[[Lijepe žene prolaze kroz grad]]'',<ref name="Blic-2003"/> a [[1995]]. godine ostvarila glavnu ulogu u filmu ''[[Dupe od mramora]]'' ({{јез-ен|Marble Ass}}).<ref name="Blic-2003"/> Izdala je i autobiografski roman ''[[Терезин син (аутобиографија)|Terezin sin]]'' 2001.<ref>B92: [http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2013&mm=03&dd=21&nav_id=697462 „Deset godina od ubistva Merlinke“], 21.03.2013</ref> i dopunila 2002. godine.<ref name="labris">Časopis labris br. 19—20: [http://labris.org.rs/wp-content/uploads/2013/07/Labris-novine-broj-19-20-2004.pdf „Vesti iz regiona“] {{Wayback|url=http://labris.org.rs/wp-content/uploads/2013/07/Labris-novine-broj-19-20-2004.pdf |date=20140104022613 }}, 2004, str. 4</ref> Živela je na [[Kalemegdan]]u, u zgradi [[Narodna opservatorija|Narodne opservatorije]], a potom [[Beogradski planetarijum|Beogradskog planetarijuma]] i bila njihov nastojnik.<ref>[http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/5/pdfs-s/knjiga.pdf „Zbornik radova sa konferencije Razvoj astronomije kod SrbaV 18—22. aprila 2008“], Beograd 2009</ref> Prema rečima savremenika, bila je dobar čovek, ljudi u kraju su je simpatisali. Često su je viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu. O sebi je govorila kako u ženskom, tako i u muškom rodu.<ref name="volimo">Style: [http://style.rs/zasto-volimo-merlinku/8648/ „Zašto volimo Merlinku?“], 28.11.2011</ref>
Reditelj [[Želimir Žilnik]] bio je očaran njegovim talentom, te je Merlinka [[1986]]. godine zaigrao u dva Žilnikova filma ''[[Beograde, dobro jutro (film)|Beograde, dobro jutro]]'' i ''[[Lijepe žene prolaze kroz grad]]'',<ref name="Blic-2003"/> a [[1995]]. godine ostvario glavnu ulogu u filmu ''[[Dupe od mramora]]'' ({{јез-ен|Marble Ass}}).<ref name="Blic-2003"/> Izdao je i autobiografski roman ''[[Терезин син (аутобиографија)|Terezin sin]]'' 2001.<ref>B92: [http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2013&mm=03&dd=21&nav_id=697462 „Deset godina od ubistva Merlinke“], 21.03.2013</ref> i dopunio 2002. godine.<ref name="labris">Časopis labris br. 19—20: [http://labris.org.rs/wp-content/uploads/2013/07/Labris-novine-broj-19-20-2004.pdf „Vesti iz regiona“] {{Wayback|url=http://labris.org.rs/wp-content/uploads/2013/07/Labris-novine-broj-19-20-2004.pdf |date=20140104022613 }}, 2004, str. 4</ref> Živeo je na [[Kalemegdan]]u, u zgradi [[Narodna opservatorija|Narodne opservatorije]], a potom [[Beogradski planetarijum|Beogradskog planetarijuma]] i bio njihov nastojnik.<ref>[http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/5/pdfs-s/knjiga.pdf „Zbornik radova sa konferencije Razvoj astronomije kod SrbaV 18—22. aprila 2008“], Beograd 2009</ref> Prema rečima savremenika, bio je dobar čovek, ljudi u kraju su ga simpatisali. Često su ga viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu. O sebi je govorio kako u ženskom, tako i u muškom rodu.<ref name="volimo">Style: [http://style.rs/zasto-volimo-merlinku/8648/ „Zašto volimo Merlinku?“], 28.11.2011</ref>


Ubijena je [[22. mart]]a [[2003]]. godine u ulici Grge Andrijanovića, kod Osnovne škole „Zaga Malivuk“ u Krnjači. Najpre je zadavljena, a zatim i zadobila snažne udarce zidarskim čekićem. Njeno telo je pronađeno mesec dana nakon smrti u poodmakloj fazi raspadanja.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/05/20/srpski/H03051904.shtml Klijent ubio Merlinku], Glas javnosti, 20. 5. 2003.</ref> Za [[ubistvo]] je bio optužen Faik Ramadani, dok je tada maloletni Bejtul Raćipi optužen da je pomagao Ramadaniju posle ubistva. Obojica su u maju 2004. oslobođena optužbi usled nedostatka [[dokaz (pravo)|dokaza]].<ref name="Kurir-2004">[http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2004/maj/13/H-05-13052004.shtml Oslobođen optuženi za ubistvo Merlinke]{{Мртва веза}}, Kurir, 13. 5. 2004.</ref> Za ubistvo do sada niko nije odgovarao. Neposredno pre ubistva Merlinka je izjavio da planira da se povuče iz prostitucije.<ref name="labris" /><ref>[http://www.vesti.rs/Hronika/Merlinka-ubijena-zidarskim-cekicem-2.html „Merlinka ubijena zidarskim čekićem!“], 16.4.2013</ref>
Ubijen je [[22. mart]]a [[2003]]. godine u ulici Grge Andrijanovića, kod Osnovne škole „Zaga Malivuk“ u Krnjači. Najpre je zadavljen, a zatim i zadobio snažne udarce zidarskim čekićem. Njegovo telo je pronađeno mesec dana nakon smrti u poodmakloj fazi raspadanja.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/05/20/srpski/H03051904.shtml Klijent ubio Merlinku], Glas javnosti, 20. 5. 2003.</ref> Za [[ubistvo]] je bio optužen Faik Ramadani, dok je tada maloletni Bejtul Raćipi optužen da je pomagao Ramadaniju posle ubistva. Obojica su u maju 2004. oslobođena optužbi usled nedostatka [[dokaz (pravo)|dokaza]].<ref name="Kurir-2004">[http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2004/maj/13/H-05-13052004.shtml Oslobođen optuženi za ubistvo Merlinke]{{Мртва веза}}, Kurir, 13. 5. 2004.</ref> Za ubistvo do sada niko nije odgovarao. Neposredno pre ubistva Merlinka je izjavio da planira da se povuče iz prostitucije.<ref name="labris" /><ref>[http://www.vesti.rs/Hronika/Merlinka-ubijena-zidarskim-cekicem-2.html „Merlinka ubijena zidarskim čekićem!“], 16.4.2013</ref>


== Nasleđe ==
== Nasleđe ==

Верзија на датум 30. март 2024. у 14:14

Merlinka
Ime po rođenjuVjeran Miladinović
Datum rođenja(1958-10-14)14. oktobar 1958.
Mesto rođenjaZagreb, NR Hrvatska
 FNR Jugoslavija
Datum smrti22. mart 2003.(2003-03-22) (44 god.)
Mesto smrtiKrnjača
 Srbija i Crna Gora
Uzrok smrtigušenje

Vjeran Miladinović (Zagreb, 14. oktobar 1958 — Krnjača, 22. mart 2003), poznatija pod imenom Merlinka, bila je prva javno deklarisana transrodna osoba[1] na prostorima bivše Jugoslavije, u Beogradu,[2][3] kao i zvezda filmova Želimira Žilnika.

Biografija

Rođen je 14. oktobra 1958. godine u Zagrebu, u opštini Črnomerec, od majke Tereze Strmečki iz Zagorja i oca Miodraga iz Prokuplja, koji je u Zagrebu pohađao vojno-tehničku školu.[4][5] U nedostatku osnovnih sredstava za život, pošto je zbog trudnoće izbačena iz škole, i jedno vreme živela u Maksimirskom parku, majka je smeštena u Dom „Vladimir Nazor“ za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe, da bi šest meseci posle rođenja, Vjeran je ostao da živi u domu, bez majke. Posle nešto više od tri godine, otac ga je odveo da živi kod babe Kadivke, njegove majke, u selo Bresničić, kod Prokuplja, da bi ga pred polazak u školu 1965. godine preuzeo kod sebe u Prokuplje, gde je živeo sa maćehom i polubratom.[4]

Posle završene srednje škole se preselio u Beograd, sa očevom porodicom, sa kojom nije bio u dobrim odnosima. U februaru 1978. godine izbacili su ga iz kuće. Prelazak u Beograd, prema autobiografiji to predstavljao je najveću prekretnicu u njegovom životu. Vremenom je, družeći se sa istomišljenicima, prvo počeo samo diskretno da se prerušava, šminka, oblači uske farmerke i bavi se prostitucijom, da bi u 31. godini života, 1989. odlučila da se potpuno transformiše u „Merlinku“.[4] Prostitucijom se bavio većinom u Ulici Gavrila Principa blizu pijace Zeleni venac. Postao je poznat po specifičnom stilu, kratkim i uskim suknjama, naglašenom nakitu i visokim potpeticama.

Reditelj Želimir Žilnik bio je očaran njegovim talentom, te je Merlinka 1986. godine zaigrao u dva Žilnikova filma Beograde, dobro jutro i Lijepe žene prolaze kroz grad,[3] a 1995. godine ostvario glavnu ulogu u filmu Dupe od mramora (енгл. Marble Ass).[3] Izdao je i autobiografski roman Terezin sin 2001.[6] i dopunio 2002. godine.[7] Živeo je na Kalemegdanu, u zgradi Narodne opservatorije, a potom Beogradskog planetarijuma i bio njihov nastojnik.[8] Prema rečima savremenika, bio je dobar čovek, ljudi u kraju su ga simpatisali. Često su ga viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu. O sebi je govorio kako u ženskom, tako i u muškom rodu.[9]

Ubijen je 22. marta 2003. godine u ulici Grge Andrijanovića, kod Osnovne škole „Zaga Malivuk“ u Krnjači. Najpre je zadavljen, a zatim i zadobio snažne udarce zidarskim čekićem. Njegovo telo je pronađeno mesec dana nakon smrti u poodmakloj fazi raspadanja.[10] Za ubistvo je bio optužen Faik Ramadani, dok je tada maloletni Bejtul Raćipi optužen da je pomagao Ramadaniju posle ubistva. Obojica su u maju 2004. oslobođena optužbi usled nedostatka dokaza.[11] Za ubistvo do sada niko nije odgovarao. Neposredno pre ubistva Merlinka je izjavio da planira da se povuče iz prostitucije.[7][12]

Nasleđe

Filmski festival koji od 2009. godine promoviše filmove o LGBT populaciji nosi ime po Merlinki.[9] Na desetogodišnjicu od ubistva, na uglu ulica Gavrila Principa i Koče Popovića postavljena je ploča sa nazivom „Ulica Merlinkina“.[13]

Miladin Ševarlić je 2003. godine napisao dramski tekst "Merlinkina ispovest" po autobiografiji Vjerana Miladinovića Merlinka Terezin sin, koji je postavljen kao istoimena monodrama 2014. godine u produkciji Doma omladine Beograda, Puls teatra iz Lazarevca i Merlinka festivala, a u režiji Stevana Bodrože. Uloge Merlinke tumačili su Aleksandar Trmčić i Čarni Đerić.

U UK Vuk u Beogradu, 16. septembra 2019. održana je premijera predstave Strah od leptira u kojoj Dušan Kaličanin igra ulogu Merlinke. Pored njega, u predstavi glumi i Zoran Pajić (Nikolu, političkog zatvorenika). Svetislav Goncić se u predstavi pojavljuje samo na snimku.

Dana 18. oktobra 2023, povodom dvadeset godina od Merlinkinog ubistva, u Beogradu je postavljena skulptura pod imenom Broj 43, koja predstavlja par roze štikli.[1]

Reference

  1. ^ а б „Skulptura Merlinki postavljena u Beogradu”. Radio slobodna Evropa. 2023-10-18. Приступљено 2023-10-19. 
  2. ^ „Čitanka od a do š o lezbejskim i gej ljudskim pravima“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Grupa autora, Labris, Beograd. 2011. ISBN 978-86-86509-08-6..
  3. ^ а б в „Uhapšen ubica Merlinke?“, Blic, 20. 05. 2003.
  4. ^ а б в Knjiga: Terezin sin, Vjeran Miladinović, Beograd, 2001
  5. ^ Bibliografije zapis26: „Miladinović, Vjeran 1958-2003“ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2018)
  6. ^ B92: „Deset godina od ubistva Merlinke“, 21.03.2013
  7. ^ а б Časopis labris br. 19—20: „Vesti iz regiona“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2014), 2004, str. 4
  8. ^ „Zbornik radova sa konferencije Razvoj astronomije kod SrbaV 18—22. aprila 2008“, Beograd 2009
  9. ^ а б Style: „Zašto volimo Merlinku?“, 28.11.2011
  10. ^ Klijent ubio Merlinku, Glas javnosti, 20. 5. 2003.
  11. ^ Oslobođen optuženi za ubistvo Merlinke[мртва веза], Kurir, 13. 5. 2004.
  12. ^ „Merlinka ubijena zidarskim čekićem!“, 16.4.2013
  13. ^ B92: „Merlinkina ulica u centru Beograda“, 23.07.2013

Spoljašnje veze

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Merlinka&oldid=27529941”