Потковичасти црви

Из Википедије, слободне енциклопедије
Phoronida
унутрашња грађа
унутрашња грађа
Систематика
царство: Animalia
надтип: Lophotrochozoa
тип: Phoronida
Hatschek, 1888
родови

Phoronis
Phoronopsis

Екологија таксона

Потковичасти црви (лат. Phoronida) су целомски, искључиво морски бескичмењаци црволиког, издуженог тела смешетног у љуштури облика цевчице. На предњем крају тела налази се венац од 20-так до преко 500 пипака (тентакула). Величине су од 6 mm do 20 cm, док већина не прелази 10 cm.

Спољашња грађа[уреди]

На телу ових животиња разликују се:

Љуштура је у облику цевчице, изграђена од кутикуле импрегниране страним телима (зрнца песка, иглице сунђера и сл.). Излучује је епидермис као лепљив секрет који у додиру са водом очврсне. Има заштитну улогу и одвојена је од тела па се животиња у њој слободно покреће. Врло често је укопана у песак.

Труп је издуженог, црволиког облика и безбојан или беличаст, ређе зеленкасте боје и смештен је у љуштури. На његовом предњем делу налазе се усни отвор, а изнад њега анални отвор и две екскреторне поре.

Лофофор је потковичасти набор телесног зида, смештен око уста, на коме се налазе трепљасте тентакуле. Тентакуле су набори телесног зида у облику шупљег цилиндра у који залази целом.

Грађа телесног зида[уреди]

Телесни зид је изграђен од неколико делова:

Најјаче равијени мишићи су у средишњем делу трупа. Испод телесног зида налази се перитонеум синцицијелне грађе.

Телесна дупља[уреди]

Телесна дупља је целом подељен преградом (перитонеална септа) на:

  • метацел смештен у трупном делу и
  • мезоцел који се налази у тентакулама.

Целом је испуњен течношћу која садржи ћелије, као што су црвене крвна телашца и др.

Цревни систем и исхрана[уреди]

Црево има облик потковице тако да се и усни и анални отвор налазе на предњем делу тела један испод другог. Причвршћено је за телесни зид помоћу мезентера. Почиње усним отвором који води у усну дупљу, а иза ње се наставља једњак снабдевен жлездама. Једњак прелази у преджелудац, а овај у желудац смештен у задњем делу тела. Од желуца полази средње црево, а оно се наставља на задње црево завршено аналним отвором. Хране се планктоном и ситним честицама детритуса тако што трепљама на тентакулама изазивају струјање воде која се усмерава ка усном отвору. Варење је вероватно унутарћелијско.

Крвни систем[уреди]

Крвни систем је затвореног типа и састоји се два главна крвна суда повезаних преко хемалног плексуса желуца

  • дорзалног са кога полазе ситнији крвни судови за тентакуле и
  • вентралног.

Циркулација крви је правилна иако немају срце. У дорзалном суду се крв креће од задњег ка предњем делу тела, а у вентралном у супротном правцу захваљујући способности зидова тих крвних судова да се контрахују. Црвена крвна телашца садрже хемоглобин.

Нервни систем[уреди]

Састоји се од:

  • мреже нервних ћелија (нервног плексуса) смештеног испод епидермиса и у вези са чулним ћелијама;
  • нервног прстенау предњем делу тела са задебљалим дорзалним делом
  • нерава који оживчавају тентакуле и мишиће.

Органи за излучивање и размножавање[уреди]

Екскреција се врши помоћу пара метанефридија. Метанефридијама се, осим екскрета, у спољашњу средину избацују и полне ћелије. Свака метанефридија почиње нефростомом из метацела, савија се у виду потковице (или латиничног слова U) и нефридиопором излива у спољашњу средину. Нефридиопоре се налазе на предњем делу тела са стране аналног отвора и изнад усног отвора.

Фороноида су већином хермафродити. Код врста одвојених полова се мужјаци и женке разликују тек када полно сазру и то само по боји гонада (нема полног диморфизма). Гонаде (полне жлезде) су у вези са целомом у чију течност доспевају зреле полне ћелије, а њоме преко метанефридија у спољашњу средину.

Поред полног постоје врсте, као Phoronis ovalis, које се размножавају бесполно, пупљењем и попречном деобом.

Развиће[уреди]

Оплођење се врши у планктону, а код неких врста и у целому, где се оплођења јајна ћелија даље развија. Оплођено јаје се бразда холобластично и настаје ларва актинотрох. Ларва живи неколико недеља планктонским начином живота, а затим се спушта на дно и метаморфозира у младу јединку. Она лучи љуштуру и полно сазрева чиме постаје адулт.

Литература[уреди]

  • Брајковић, М: Зоологија инвертебрата I део, ЗУНС, Београд, 2003.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Потковичасти црви