Православно ходочашће

У стара времена је постојао обичај обиласка светих места. Путници су одлазили у Јерусалим како би се поклонили његовим светињама, местима где се Христос, како наводи Библија и предања, родио, живео, смрћу пострадао и васкрсао. Они су названи палмоницима, јер су из Свете Земље донисили палме - палмине гранчице, чији су широки листови представљали чудо на нашим просторима. Путовање је било са обиласцима светих места, током којих су ходочасници постили као што се пости пред неки од већих православних празника, рецимо Васкрс или Христово Рођење. Ходочашће представља служење, духовни рад, очишћење душе. Циљ му је присједињавање вечном Царству Божјем.

Христов гроб у цркви светог гроба

Православци на ходочашће одлазе у посету Христовом гробу, у светом хришћанском граду Јерусалиму. Након ходочашћа, ходочасник има право да на своје има дода префикс Хаџи-.

Верујући поклоник испуњава завет Цркве: хвали у молитвама дела и подвиге Светих, поштује њихове ликове на иконама, поклања се са страхопоштовањем њиховим светим моштима. И та част се у целини узноси Богу, чијом благодаћу су они и достигли светост.

Ходочасници су на пут, најчешће, са собом носили:

• икону Мајке Божје Одигитрије (путоводитељке)
• икону светог Николе заштитника путника
• молитвеник
• Псалтир
• песмарицу духовних песама

Поклоници су носили са собом флашице за воду са исцелитељских извора и крст на себи. Пред полазак на ходочашће поклоник добија (писмени) благослов духовника или парохијског свештеника.

Панорама Јерусалима

Панорама Јерусалима, поглед са Маслинове горе

Види још

• Култ хаџилука у Нишу

Литература

• Binns, John (4. 07. 2002). An Introduction to the Christian Orthodox Churches. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66738-8. Приступљено 2. 06. 2014. 
• Chrysostom, St. John (c. 400), Paschal Homily, Wikisource, Приступљено 20. 02. 2016 
• De Vie, D. Charles (1945), The Eastern Orthodox-Catholic Church and the Anglican Church: Their Union, Tufts University, OCLC 190830032, Архивирано из оригинала 03. 09. 2015. г., Приступљено 2. 06. 2014 
• Diamond, Larry Jay; Plattner, Marc F.; Costopoulos, Philip J., ур. (2005). World Religions and Democracy. Johns Hopkins University and the National Endowment for Democracy. ISBN 0-8018-8080-7. OCLC 58807255. Приступљено 2. 06. 2014. 
• Fitzgerald, Thomas E. (30. 09. 1998). The Orthodox Church. Westport, CT, USA: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-96438-2. Приступљено 2. 06. 2014. 
• George, Archimandrite (2006). Theosis: The True Purpose of Human Life (PDF) (4th изд.). Mount Athos, Greece: Holy Monastery of St. Gregorios. ISBN 960-7553-26-8. Приступљено 2. 06. 2014. 
• Greek Orthodox Church (1875), The marriage service of the Holy Orthodox Catholic Church, trans. from Greek by Rev. Athanasius Richardson, London: A. R. Mowbray & Co., Приступљено 2. 06. 2014 
• Harakas, Stanley S. (1. 05. 1987). The Orthodox Church: 455 Questions and Answers. Light & Life Publishing Company, Minneapolis, MN, USA. ISBN 978-0-937032-56-5. 
• Hierotheos, Metropolitan of Nafpaktos (1998). The Mind of the Orthodox Church. Levadia, Greece: Birth of the Theotokos Monastery. ISBN 960-7070-39-9. 
• Leith, John H. (1982). Creeds of the Churches (3rd изд.). Westminster: John Knox Press. ISBN 978-0-8042-0526-9. Приступљено 2. 06. 2014. 
• Losch, Richard R. (3. 05. 2002). The Many Faces of Faith: A Guide to World Religions and Christian Traditions. Wm. B. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-0521-8. Приступљено 2. 06. 2014. 
• Meyendorff, John (1978). Living Tradition. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press. 
• Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. The Church in history. 2. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press. ISBN 978-0-88-141056-3. 
• Meyendorff, John (1996). Rome, Constantinople, Moscow: Historical and Theological Studies. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press. 
• Nielsen, Stevan L.; Johnson, W. Brad; Ellis, Albert (1. 05. 2001). Counseling and Psychotherapy With Religious Persons: A Rational Emotive Behavior Therapy Approach. Taylor & Francis. ISBN 978-1-4106-0070-7. Приступљено 2. 06. 2014. 
• Orthodox Eastern Church (1909), The Shorter Catechism of the Eastern Orthodox Catholic Church, Rincon Publishing Co., Приступљено 2. 06. 2014 
• Пузовић, Љиљана (2012). „Манастир Високи Дечани као стециште поклоничких путовања у XVIII веку” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 71 (2): 92—104.