Православно ходочашће

С Википедије, слободне енциклопедије

У стара времена је постојао обичај обиласка светих места. Путници су одлазили у Јерусалим како би се поклонили његовим светињама, местима где се Христос, како наводи Библија и предања, родио, живео, смрћу пострадао и васкрсао. Они су названи палмоницима, јер су из Свете Земље донисили палме - палмине гранчице, чији су широки листови представљали чудо на нашим просторима. Путовање је било са обиласцима светих места, током којих су ходочасници постили као што се пости пред неки од већих православних празника, рецимо Васкрс или Христово Рођење. Ходочашће представља служење, духовни рад, очишћење душе. Циљ му је присједињавање вечном Царству Божјем.

Христов гроб у цркви светог гроба

Православци на ходочашће одлазе у посету Христовом гробу, у светом хришћанском граду Јерусалиму. Након ходочашћа, ходочасник има право да на своје има дода префикс Хаџи-.

Верујући поклоник испуњава завет Цркве: хвали у молитвама дела и подвиге Светих, поштује њихове ликове на иконама, поклања се са страхопоштовањем њиховим светим моштима. И та част се у целини узноси Богу, чијом благодаћу су они и достигли светост.

Ходочасници су на пут, најчешће, са собом носили:

Поклоници су носили са собом флашице за воду са исцелитељских извора и крст на себи. Пред полазак на ходочашће поклоник добија (писмени) благослов духовника или парохијског свештеника.

Панорама Јерусалима[уреди | уреди извор]

Панорама Јерусалима, поглед са Маслинове горе

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]