Прокопије I Јерусалимски

С Википедије, слободне енциклопедије
Прокопије I Јерусалимски
Лични подаци
Датум рођењарани 18, век
Место рођењаЗагора, Грчка,,
Датум смрти1788
Место смртиЈерусалим,
патријарх јерусалимски и целе Палестине
Године1787-1788.
ПретходникАврам
НаследникАнтим

Патријарх Прокопије I (грч. Πατριαρχης Προκοπιος Α, рођ Панагиотис Сисманис, рани 18, век Загора, Грчка, 1788. Јерусалим) епископ Јеруслимске православне цркве, патријарх јерусалимски и целе Палестине[1].

Биографија[уреди | уреди извор]

Након што је завршио почетно образовање у библиотечкој школи Загора, Панагиотис је отишао у Цариград у потрази за бољим животом. После неколико година боравка у Цариграду преселио се у Молдавију, где је ступио у манастир и замонашен са именом Прокопије. Касније је рукоположен у чин јеромонаха и постао игуман манастира Гроба Господњег, који се назива и Галата, у близини Јашија (данас Румунија).

Прокопије је касније прешао у Јерусалим, где је 12. децембра 1775. године у храму Васкрсења Христовог у Јерусалиму хиротонисан за епископа и уздигнут у чин митрополита кесаријског[2].

Служио је као митрополит Кесаријски дванаест година. Током своје службе у Палестини, епископ Прокопије је отворио Патријаршијску школу у Јерусалиму, по узору на школу у Загори[3].

Непосредно пре своје смрти, јерусалимски патријарх Аврам изабрао је митрополита Прокопија за свог наследника. 2. новембра 1787. године уздигнут је на јерусалимски патријаршијски трон. На патријаршијски престо је ступио у дубокој старости, али је важио за човека снажног интелекта и изузетне побожности.

Свестан својих поодмаклих година и схватајући неспособност да одговори захтевима поглавара Цркве, чија је позиција ослабљена латинском пропагандом, патријарх Прокопије је одлучио да се повуче, наредивши благовремено избор наследника, а то је био митрополит ћесаријски Антим.

Пошто је Антим пристао, патријарх Прокопије је 24. октобра 1788. године пензионисан, а месец дана касније устоличен је митрополит Антим. Неколико дана после овога умире патријарх Прокопије[4].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Apostolic Succession”. Jerusalem Patriarchate News Gate (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-10. 
  2. ^ „Пространная история Иерусалимской Церкви. Период III. Часть 3 (1757-1910) / Поместные Церкви // проект портала Православие.Ru”. www.pravoslavie.ru. Приступљено 2024-02-10. 
  3. ^ „I Am Waiting to Get Approval to Post a Beautiful Presentation of the Marginalia and Handwriting Samples of the Library of Zagoras”. stephan huller's observations. 2011-07-19. Приступљено 2024-02-10. 
  4. ^ „Theories Converge - the Patriarch Procopius (Προκόπιος A) of Zagoras, Jerusalem and Constantinople”. stephan huller's observations. 2011-07-15. Приступљено 2024-02-10.