Посланикова џамија

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Пророкова џамија)
Посланикова џамија
المَسْجِدُ النَّبَوِيُّ
Al-Masğid al-Nabawī
Al-Masjid al-Nabawi 03.jpg
Посланикова џамија на мапи Саудијске Арабије
Посланикова џамија
Посланикова џамија
Локација на мапи Саудијске Арабије
Основне информације
Локација Medina, Hejaz, Saudi Arabia[1]
Координате 24°28′06″ СГШ; 39°36′39″ ИГД / 24.468333° СГШ; 39.610833° ИГД / 24.468333; 39.610833Координате: 24°28′06″ СГШ; 39°36′39″ ИГД / 24.468333° СГШ; 39.610833° ИГД / 24.468333; 39.610833
Религија ислам
Држава Саудијска Арабија
Власништво Влада Саудијске Арабије
Управа краљ Салман
Имам(и):
Ali ibn Abdurahman al-Ḥuḏayfi;
Salāḥ ibn Muḥammad al-Budayr
Архитектонски опис
Стил архитектуре Класични и модерни исламски, османски, мамелучки
Главни градитељ Мухамед
Почетак изградње 622. н. е.
Спецификације
Капацитет 650.000 (током хаџилука достиже и 1.000.000)
Површина 622. год — 1022 m2
638. год — 4088 m2
650. год — 5061 m2
708. год — 7500 m2
782. год — 9309 m2
1483. год — 9429 m2
1861. год — 10.939 m2
1955. год — 16.326 m2
1994. год — 235.000 m2[2]
Број купола 27
Број минарета 10
Висина минарета 105 m

Посланикова џамија (арап. المسجد النبوي [Al-Masğid an-Nabawī]), позната и као Пророкова џамија, је џамија коју је основао и лично изградио муслимански посланик Мухамед, а налази се у Медини у Саудијској Арабији. Друга је по важности у историји ислама (после Свете џамије у Меки), и једна је од највећих џамија на свету. Непрекидно је отворена за јавност.

Грађевина је првобитно била продужетак Мухамедове куће; тамо се доселио након Хиџре (пресељења) из Меке у Медину 622. године. У великој мери је учествовао у изградњи џамије. У почетку је то била просторија без крова, а имала је и улогу центра заједнице, суднице и верске школе. Постојала је издигнута платформа за људе који су учили Куран. Каснији владари су у великој мери проширили и украсили тај део џамије. Од 1909. године постаје прва грађевина Арабијског полуострва која је опскрбљена електричном енергијом.[3] Џамија је под контролом Чувара две Свете џамије — краља Салмана бин Абдулазиза ал-Сауда. Она се налази у некадашњем централном делу Медине, окружена бројним хотелима и базарима и представља друго најзначајније место ходочашћа, јер многи муслимани током хаџилука долазе у Медину да посете џамију због њене везе с Мухамедовим животом.

Након проширења током владавине омејадског халифе Ел-Велида I, у састав џамије улази гроб Мухамеда и прве две праведне халифе, Ебу Бекра и Омера.[4] Једна од најзначајнијих одлика џамије је Зелена купола на југоисточној страни,[5] где су се налазиле Аишине одаје,[4] а Мухамед је под њом сахрањен. Током 1279, дрвена купола је изграђена изнад гроба, а касније је реновирана више пута крајем 15. века и једном 1817. године. Садашњи изглед купола добија 1818. од стране османског султана Махмуда II,[5] а први пут је офарбана у зелено 1837. и отад се назива Зеленом куполом.[4]

Рани период[уреди]

Џамију је изградио Мухамед 622. године након доласка у Медину.[6] Јашући камилу по имену Касва, стигао је на садашње земљиште џамије. Земљу су поседовали Сахал и Сухејл, који су је користили као гробље и место за сушење урми. Одбијајући да прихвати земљиште као поклон, Мухамед ју је купио и требало му је седам месеци да заврши изградњу џамије. Димензије су јој биле 30,5 m × 35,62 m.[7] Кров је био покривен палминим лишћем, а првобитна висина џамије је износила 3,6 m. Троја врата на џамији била су Врата милости (Bab al-Rahma) на јужној, Врата Архангела Гаврила (Bab al-Ğibril) на западној и Женска врата (Bab an-Nisā') на источној страни.[7]

Након битке код Хајбера џамија је проширена[8] на 47,32 m у дужини и ширини, а три реда стубова додата су уз западни зид, што је постало место молитве.[9] Џамија није мењала облик током владавине Ебу Бекра, првог праведног халифе.[9] Други халифа, Омер, уништио је све куће око џамије, осим одаја Мухамедових супруга, да би је знатно проширио.[10] Нове димензије џамије износиле су 57,49 × 66,14 m. За изградњу зидова око џамије коришћене су земљане цигле. Осим посутог камења по поду, висина крова повећана је на 5,6 m. Омер је такође изградио још три капије за улаз.[11]

Трећи праведни халифа, Осман, срушио је џамију 649. године. Десет месеци трајала је изградња џамије правоугаоног облика, која је лицем била окренута ка Меки. Димензије нове џамије биле су 81,40 m × 62,58 m. Број капија и њихова имена остали су непромењени.[12] Зидови око џамије направљени су од камена обложеног малтером. Стубови од палминих стабала замењени су каменим стубовима ојачаним гвозденим клиновима. При реконструкцији плафона коришћена је тиковина.[13]

Средњи период[уреди]

Током 707. године омејадски халифа Ел-Велид I обновио је џамију. Радови су трајали три године. Материјал је допремљен из Византије.[14] Површина џамије повећана је с 5094 m2 током Османовог периода на 8672 m2. Изграђен је зид који је одвајао џамију од одаја Мухамедових супруга. Џамија је изграђена у трапезоидном облику са дужином од 101,76 m. Први пут у џамији су изграђени тремови, спајајући северни део грађевине са светилиштем. Први пут у Медини су изграђени и минарети јер је Ел-Велид I подигао четири минарета око џамије.[15]

Абасидски халифа Ел-Мехди проширио је џамију ка северној страни за 50 m. Његово име уклесано је у зидове џамије. Такође је планирао да уклони шест степеника ка минберу, али је одустао од ове идеје јер би овим чином уништио дрвене основе на којима су изграђени.[16] Према записима Ибн Кутејбе, и халифа Ел-Мамун извршио је неке измене на џамији. Ел-Мутевекил је изравнао унутрашњост Мухамедове гробнице мермером.[17] Ел-Ешреф Кансух ел-Гаври, претпоследњи мамелучки султан, изградио је камену куполу изнад гробнице током 1476.[18]

Зелена купола око 1850.

У југоисточном делу џамије налази се света стаза,[5] Ревда (Rawda), која је покривена куполом, а изградио ју је султан Махмуд II. Купола је офарбана у зелено 1837. и отад је позната као Зелена купола.[4]

Султан Абдулмеџид I обнављао је џамију 13 година, почевши од 1849.[19] Као главни материјал за реконструкцију џамије коришћена је црвена цигла. Површина поплочаног шеталишта повећана је за 1293 m2. На зидовима су исламском калиграфијом уклесани ајети из Курана. На северној страни џамије изграђена је медреса за учење Курана.[20]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Google maps. „Location of Masjid an Nabawi”. Google maps. Приступљено 24. 09. 2013. 
  2. LastProphet — Prorokova džamija, info Приступљено 05. 08. 2015.
  3. The History of Electrical lights in the Arabian Peninsula
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Ariffin, Syed Ahmad Iskandar Syed (2005). Architectural Conservation in Islam : Case Study of the Prophet's Mosque. Penerbit UTM. стр. 88—89,109. ISBN 9789835203732. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Petersen, Andrew (11. 03. 2002). Dictionary of Islamic Architecture. Routledge. стр. 183. ISBN 9780203203873. 
  6. „The Prophet's Mosque [Al-Masjid An-Nabawi]”. Islam Web. Приступљено 5. 8. 2015. 
  7. 7,0 7,1 Ariffin. стр. 49.
  8. Ariffin. стр. 50.
  9. 9,0 9,1 Ariffin. стр. 51.
  10. Rahman, Atiqur. Umar Bin Khattab: The Man of Distinction. Adam Publishers. стр. 53. ISBN 9788174353290. 
  11. Ariffin. стр. 54.
  12. Ariffin. стр. 55.
  13. Ariffin. стр. 56.
  14. McMillan, NE. Fathers and Sons: The Rise and Fall of Political Dynasty in the Middle East. Palgrave Macmillan. стр. 33. ISBN 9781137297891. 
  15. Arrifin. стр. 62.
  16. Munt. стр. 116.
  17. Munt. стр. 118.
  18. Wahbi Hariri-Rifai, Mokhless Hariri-Rifai. The Heritage of the Kingdom of Saudi Arabia. GDG Exhibits Trust. стр. 161. ISBN 9780962448300. 
  19. Ariffin. стр. 64.
  20. Ariffin. стр. 65.

Литература[уреди]

  • Wahbi Hariri-Rifai, Mokhless Hariri-Rifai. The Heritage of the Kingdom of Saudi Arabia. GDG Exhibits Trust. стр. 161. ISBN 9780962448300. 
  • McMillan, NE. Fathers and Sons: The Rise and Fall of Political Dynasty in the Middle East. Palgrave Macmillan. стр. 33. ISBN 9781137297891. 
  • Rahman, Atiqur. Umar Bin Khattab: The Man of Distinction. Adam Publishers. стр. 53. ISBN 9788174353290. 

Спољашње везе[уреди]