Пљакићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ристићи прозвани Пљакићи
Држава Србија
Звања војвода карановачке нахије
Оснивач породице војвода карановачке нахије
Антоније Ристић прозвани Пљакић
Сава, Карађорђева најстарија кћерка
Порекло Каменица (Горњи Милановац), Рудничка нахија,
Шумадија
Крсна слава Свети Архангел Михаило
Данашњи потомци Вуићи
Павловићи

Пљакићи воде порекло од војвода карановачке нахије Антонија Ристића прозваног Пљакић и Карађорђеве најстарије кћерке Саве Карађорђевић. Њихов син био је мајор Константин Пљакић, ађутант кнеза Александра Карађорђевића, свог ујака, праунуци пешадијски пуковник Војислав С. Павловић, који је погинуо на Солунском фронту 1916, Михаило С. Павловић, велетрговац и задужбинар у Пожаревцу и Даница Барили, рођ. Павловић, мајка Милене Павловић-Барили, познате сликарке.

Порекло[уреди]

Ристићи су родом из Каменице, среза црногорског, рудничке нахије. Војвода Антоније Пљакић имао је брата Павла Ристића, који је имао кћерку Петрију, која је била удата за Николу Глигоријевића, сина војводе Хаџи-Продана Глигоријевића.

Војвода Антоније Ристић прозвани Пљакић[уреди]

На почетку Првог српског устанка при освајању Рудника 27. и 28. фебруара 1804. код Јелен-гроба Антоније Ристић убио је карановачког муселима (турског начелника полиције за Краљево) Пљаку након чега је прозван Пљакић[1]

Сава Карађорђевић, удата Ристић

Антоније Ристић прозвани Пљакић оженио се 1806. најстаријом Карађорђевом кћерком Савом Карађорђевић.

Карановачки војвода Антоније Пљакић је 1813. био главнокомандујући резерве и над нахијама пожешком, пазарском, крушевачком и једном Хаџи-Продановом старовлашком кнежином.

Војвода Антоније Пљакић и Сава Пљакић, рођ. Карађорђевић имали су два сина и једну кћерку, Констанина и Марију.

Мајор Константин А. Пљакић, кнежев ађутант (1814-?)[уреди]

Мајор Костантин - Коста Пљакић, ађутант кнеза Александра Карађорђевића, коме је био сестрић, са Персидом Пљакић је имао синове Антонија Пљакића и Јоакима -Аћима Пљакића и ћерке Ану (Анку) и Јелену. Има потомство. [2]

Антоније К. Пљакић[уреди]

Антоније К. Пљакић, син мајора Константина Пљакића, унук војводе Антонија Пљакића и праунук вожда Карађорђа. Није имао потомства.

Јоаким К. Пљакић[уреди]

Јоаким - Аћим К. Пљакић, син мајора Константина Пљакића, унук војводе Антонија Пљакића и праунук вожда Карађорђа. Није имао потомства.

Вуићи[уреди]

Ана (Анка) Вуић, рођ. К. Пљакић (1848-1918), кћерка мајора Константина Пљакића, је рођена у Београду где се и удала 1865. године за инжињера Анастаса (Атанасија) Вуића, каснијег начелника министарства грађевине. Имали су четворо деце: Душан (1866—1913), Владислав (1870—1894), Милица (1873—1930) и Зорка (1883—1961). [3]

Анастасије (Анастас) Вуић[уреди]

Анастасије (Анастас) Вуић, начелник министарства грађевине је био ожењен Аном - Анком К. Пљакић (1848-1918), Карађорђевом унуком. Имали су четвроро деце.

Душан Вуић (1866-1913)[уреди]

Душан Вуић(1866-1913) син Анастаса Вуића начелника, унук мајора Коста Пљакића, праунук војводе Антонија Ристића прозваног Пљакић, чукунунук је Карађорђа. Био је управник Краљевског двора (у време краља Петра Карађорђевића).

Владислав Вуић (1870-1894)[уреди]

Владислав Вуић (1870-1894), син Анастаса Вуића начелника, унук мајора Коста Пљакића.

Милица Вуић (1873-1930)[уреди]

Милица Вуић (1873-1930) је кћерка Анастаса Вуића начелника, унука мајора Коста Пљакића. Била удата за потпуковника Петра Мишића, команданта Шестог пука и учесника официрске завере у Мајском преврату 1903. године. Праунук Милице и Петра Мишића је Петар Марковић, који данас живи у њиховој кући у Улици Кнеза Милоша 3 у Београду. Петар Марковић има двоје деце, Исидору и Милоша.[4]

Зорка Вуић (1883-1961)[уреди]

Зорка Вуић (1883-1961) је кћерка Анастаса Вуића начелника, унука мајора Коста Пљакића. Удата за див. генерал Добросав Миленковић (1874-1973). Два сина Душан лекар и Чеда, погинуо 1944. на Васкрс. Душан имао 3 деце сања и мишу и иљу.

Марија А. Павловић, рођ. А. Пљакић[уреди]

Марија Ристић, кћерка војводе Антонија Пљакића и Саве Карађорђевић.

Марија Ристић, удата Павловић

Капетан Антоније Павловић[уреди]

Марија Ристић, кћерка војводе Антонија Пљакића и Саве Карађорђевић удала се за пешадијског капетана Антонија Павловића[5]

Капетан Антоније Павловић и Марија Павловић, рођ. Пљакић имали су осморо деце: Ђорђе А. Павловић, Марко А. Павловић, Благоје А. Павловић, Данило А. Павловић, Катарина А. Павловић, Милица А. Павловић, Даринка А. Павловић, Босиљка А. Павловић, удата за Стојана Павловића.

Босиљка С. Павловић, рођ. А. Павловић[уреди]

Босиљка Павловић, кћерка капетана Антонија Павловића, унука војводе Антонија Пљакића и Карађорђева праунука била је удата за Стојана Павловића (исто презиме), председника пожаревачке општине, народног посланика Радикалне странке, трговца, рентијера [6].

Босиљка Павловић била је вишедеценијски председник Кола српских сестара у Пожаревцу [7].

Стојан и Босиљка Павловић имали су шесторо деце Михаила, Војислава, Борислава, Драгољуба, Богољуба и Даницу.[8]

Пуковник Војислав С. Павловић (-1916)[уреди]

Пешадијски пуковник Војислав Павловић, погинуо на Солунском фронту 1916[7], на коти 313, код села Ивена. Нема потомства.

Михаило С. Павловић[уреди]

Михаило Павловић, велетрговац. Нема потомства.

Боривоје С. Павловић[уреди]

Боривоје - Бора Павловић, правник, банкарски чиновник. Нема потомства.

Драгољуб С. Павловић[уреди]

Драгољуб - Драган Павловић, бавио се фотографијом.

Даница Барили, рођ. С. Павловић[уреди]

Даница је са италијанским композитором и сликарем Бруном Барилијем (Bruno Barilli, Fano, 1880 – Roma, 1952) из италијанске племићке породице у сродству са Голдинијевима [9] имала кћерку јединицу Милену.

Даница Барили, рођ. Павловић, била је на служби у Двору.

Милена Павловић-Барили[уреди]

Милена Павловић Барили, позната српска сликарка, кћерка Бруна Барилија и Данице Барили, рођ. Павловић, праунука је Марије Павловић Карађорђеве унуке [10].

Павле Ристић[уреди]

Војвода Антоније Пљакић имао је брата Павла Ристића, који је имао кћерку Петрију.

Глигоријевићи[уреди]

Петрија, братаница војводе Антонија Пљакић била је удата за Николу Глигоријевића, сина војводе Хаџи-Продана Глигоријевића.

Никола Хаџи-Проданов Глигоријевић (-1813)[уреди]

Никола Глигоријевић је погинуо у борбама код Кладова 1813. Књаз Милош је због свог пријатељства са Антонијем Пљакићем, из турског ропства избавио његову сестричину Петрију Глигоријевић.


Породичне куће, имања, задужбине[уреди]

У више пута дограђиваној породичној кући Павловића у Пожаревцу данас се налази галерија Милене Павловић Барили [10].

Михаило Павловић, велетрговац, ортак са Савом Марковићем. Подигли су Дом трговачке омладине и Соколско друштво у Пожаревцу.

Сродство[уреди]

Пљакићи и Павловићи су у сродству са Карађорђевићима, Кара-Марковићима, Бојанићима, Богатинчевићима, Николајевићима, Чарапићима и др.

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Константин Н. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака, Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883, стр. 248.
  2. ^ извод из матичне књиге крштених Саборне цркве под редним бројем 148 за 1848 годину
  3. ^ извод из матичне књиге венчаних Саборне цркве под редним бројем 9 за 1865. годину, извод из матичне књиге крштених Саборне цркве под редним бројем 132 за 1866. годину, извод из матичне књиге крштених Саборне цркве под редним бројем 144 за 1873. годину, натписи на надгробном споменику на Новом гробљу парцела 3 гробница 104
  4. ^ Чланак: Ненад Новак Стефановић, "Једна кућа једна прича: Дух грофа Мијатовића", Политика бр. 36222 од 12. септембра 2014. године, Огласни додатак "Моја кућа", стр. 3.
  5. ^ Константин Н. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака, Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883, стр. 252.
  6. ^ Адела Маколи „Aquae Passeris“, превод Елизабет Васиљевић, Клио, Београд 2000.
  7. 7,0 7,1 Илустровани лист, бр. 5, Београд 1925, стр. 24.
  8. ^ Вид. Мирјана Митровић, Аутопортрет са Миленом, Под византијским небом, прир. Беба Станковић, Пожаревац-Панчево 2004, стр. 2009.
  9. ^ Вид. италијанску Википедију it: Bruno Barilli
  10. 10,0 10,1 Вид. http://www.barilli.co.yu/fondacija1.html Архивирано на сајту Wayback Machine (април 10, 2008) (језик: енглески)