Сава Карађорђевић
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Сава Карађорђевић | |
|---|---|
 портрет Саве Карађорђевић, Урош Кнежевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1793. |
| Место рођења | Топола, Османско царство, данас Србија |
| Датум смрти | 1847. |
| Место смрти | негде у Шумадији, Кнежевина Србија |
| Породица | |
| Супружник | Антоније Ристић тзв. Пљакић |
| Родитељи | Карађорђе Петровић Јелена Петровић |
Сава Карађорђевић је била српска принцеза. Рођена је као најстарија кћи вожда Карађорђа. Заједно са оцем је прешла у Аустријско царство након пропасти Првог српског устанка, а потом је са супругом живела у Русији. Њен директни потомак је била чувена српска сликарка Милена Павловић-Барили.[1]
Њен супруг је био Антоније Ристић. У браку са њим имала је бар четири сина и једну кћерку, али су јој само два сина и кћер преживели детињство. Најстарији син Коста (Константин) рођен је у Сибињу 1814. године, и касније је био ађутант код Александра Карађорђевића, свог ујака. Имао је чин пешадијског мајора и преминуо је у Београду 1853. године. Други син Димитрије рођен је 1816. године у Хотину. Трећи син Аћим (Јаким) рођен је такође у Хотину 1821. године. Био је срески писар. Четврти син Јован је рођен 1826. године, поново у Хотину, али је, као и његов старији брат Димитрије, преминуо млад. Ћерка Марија је рођена 1828. године, а у браку са капетаном Антонијем Павловићем је имала бројно потомство. Милена Павловић-Барили је била директни Маријин потомак. Антоније Ристић и Сава Карађорђевић су имали и децу рођену у Србији, али су она умрла у детињству. У једном запису у манастиру Студеници се помиње син Теодор.[2]
Сава Карађорђевић је преминула 1847. године у Београду код свог сина Косте. Сахрањена је у Палилулској цркви, где је касније сахрањен и сам Коста.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Арсић, Милољуб (2015). „Антоније Ристић Пљакић - војвода карановачки”. Наша прошлост. 16: 39.
- ^ а б Арсић, Милољуб (2015). „Антоније Ристић Пљакић - војвода карановачки”. Наша прошлост. 16: 41.
