Радивој Јосић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Радивој Јосић
Датум рођења1889.
Место рођења Велика Врбница
 Србија
Датум смрти1960.

Радивој Јосић (18891960) је био српски православни теолог и професор Богословског факултета и изузетно истакнута личност тог времена.

Рођен је у Великој Врбници код Крушевца у свештеничкој породици. Након основног школовања завршава Богословију у Београду а потом одлази у Швајцарску где започиње високо образовање на Старокатоличком теолошком факултету у Берну[1], које наставља на Православном теолошком факултету у Черновцима (Буковина)[2]. Студије је завршио 1914. године.

По завршетку студија постављен је за суплента Призренске богословско-учитељске школе. Од 1922. је суплент Богословије „Св. Сава“ у Београду а потом и у Сремским Карловцима где га затиче избор у звање доцента новоснованог БФ у Београду. Иако је имао велико интересовање за патрологију и историју цркве, због потреба факултета предавао је апологетику, што је у великој мери одредило његов каснији теолошки рад. На факултету је предавао 36 година.

Написао је између осталог и следеће радове: Јермени и њихово најновије страдање за Христа, Уједињење Православне и Римокатоличке Цркве, Хришћанска религија и песимизам, Доказивање духа и силе, итд.

Један од 44 српских теолога који су студирали на Старокатоличком теолошком факултету Универзитета у Берну, међу којима је био и владика Николај Велимировић.

Референце[уреди]